Iako je priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) znatno opao u prvom tromesečju ove godine, zasad nema naznaka da su pojedine kompanije odustale ili odložile ulaganje u Srbiji. U Savetu stranih investitora (FIC) ističu da se ovakve odluke planiraju i nekoliko godina unapred, pre otpočinjanja realizacije investicije.
"Odluke o investicijama ne donose se ad hok, već su deo sveobuhvatnih, dugoročnih razvojnih strategija kompanija. Ove odluke se planiraju i nekoliko godina unapred, pre otpočinjanja realizacije investicije. Poslednjih nekoliko godina, više članica FIC-a donele su odluku o reinvestiranju u Srbiji, ali u ovom trenutku nemamo informaciju da je neka od njih odložila ili otkazala prethodno započete projekte", kažu u FIC-u za Bloomberg Adriju
To ukazuje, kako dodaju, na određeni stepen otpornosti postojećih investicija i na "posvećenost kompanija dugoročnom prisustvu na srpskom tržištu".
Opširnije
Stranci sve manje investiraju u Srbiji, domaći privrednici još više zaostaju
Slabi ekonomski rezultati na početku godine dovode u pitanje očekivani rast BDP-a od 4,5 odsto, koliko prognozira Narodna banka Srbije.
09.04.2025
Berzanska dilema: Prodaj sada i postavljaj pitanja kasnije ili sedi i čekaj
U akcije treba da ulaže onaj ko ima dobre živce i želi dobro da jede, a u obveznice onaj ko hoće mirno da spava, kaže Zavišić.
08.04.2025
Šta Srbiju vuče u zamku srednjeg dohotka
U optimističnom scenariju, Srbija bi u sledećoj deceniji mogla da pređe magičnu granicu od 14.005 dolara BND-a po glavi stanovnika i time postane zemlja visokog dohotka.
02.04.2025
Pogledajte koji sektori i kompanije u Adria regionu imaju najveći potencijal za rast
Sektori elektrike, farmacije, hrane, sajber-bezbednosti i banke će verovatno imati dobru godinu.
10.03.2025
"Međutim, jasno je da se u današnjem globalnom okruženju, koje karakterišu sve izraženije geopolitičke tenzije, trgovinske barijere, energetski izazovi, inflatorni pritisci, kao i sukobi u različitim delovima sveta, odluke o investiranju donose pažljivije nego ranije."
Dvostruko niži nivo SDI u prva tri meseca
Preliminarni podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je od januara do kraja marta 2025. godine zabeležen dvostruko manji priliv stranih direktnih investicija (za 49,5 odsto) u poređenju sa istim periodom rekordne 2024. godine.
"Konkretno, u toku prvog tromesečja ove godine, priliv SDI iznosio je 704,3 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine taj priliv iznosio 1.422,6 miliona evra", navode u NBS.
Ovakav rezultat centralna banka objašnjava delom kao posledicu "natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja, globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija na domaćem tržištu zbog protesta i blokada".
Iako su pomenuli navodno odlaganje pojedinih investicija, na pitanje novinarke Bloomberg Adrije koje su konkretno investicije odložene i da li su neki investitori odustali ili odložili planirana ulaganja, u NBS su odgovorili:
"Ističemo da podatke o pojedinačnim transakcijama Narodna banka Srbije ne može da saopštava niti komentariše imajući u vidu da oni podležu statističkoj poverljivosti."
Rajić: Potrebne nove tehnologije i nova znanja
Strane direktne investicije su prošle godine bile rekordne, premašivši 5,2 milijarde evra. Ako se uzme sadašnji trend SDI teško da će se ove godine u Srbiju sliti makar približna svota novca po ovom osnovu.
Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, više je razloga za pad SDI.
"Pre svega, još nakon korone veliki broj zemalja povukao je proizvodnju i sedišta brojnih kompanija iz drugih država kako bi one ostale na lokalu. S tim je išla i podrška tim kompanijama da se razvijaju u svojim zemljama. Takođe, sa sve većom krizom, padom privrede i rastom inflacije sve je manje investicija iz nekad najbogatije evropske zemlje, Nemačke, a posebno u auto-industriji. Takođe, Srbija nije u Evropskoj uniji i mnogo im je manje zanimljiva", kaže Rajić za Bloomberg Adriju.
Depositphotos
Kako dodaje, Srbija je sve više zanimljiva za Kineze, ali samo dok bude imala otvorenu trgovinu sa EU.
"Kada nam EU odluči da uvede neke kvote zbog toga što kineske firme dampinguju evropsko tržište sa nekim cenama, neće biti ni kineskih investicija. Problem je u tome što je država trebala u poslednjih 10 godina da podiže neke domaće kapacitete ili da su dolazili strani ulagači koji su zainteresovani za partnerske odnose sa srpskim kompanijama, mi smo bili okrenuti ka tim investicijama. A očekuje se da će još firmi odlaziti iz Srbije jer njihove matične kompanije zbog krize imaju smanjenu potrebu za proizvodnjom ili delovima".
Rajić ističe da su strane direktne investicije potrebne svakoj zemlji, ali da su Srbiji potrebni investitori koji će da adekvatno plate intelektualni rad, kako bi visoko-obrazovani ljudi ostajali u zemlji. "Potrebni su nam investitori koji će doneti nove tehnologije i nova znaja i proizvoditi proizvode sa visokom dodatnom vrednošću. Dakle, one koji se mogu plasirati na stranim tržištima."
Kineski investitori prednjače
I geografska struktura SDI, odnosno poreklo stranih investicija pokazuje da su najviši prilivi zabeleženi iz evropskih (61,6 odsto), ali sve više i iz azijskih zemalja (34,6 odsto). Najveći investitor ostala je Evropska unija (EU), sa više od dve milijarde evra ulaganja u Srbiji.
Međutim, najjača evropska privreda, Nemačka, u 2024. je u zavisnosti od dinamike projekata tokom godine, ostvarivala i prilive i odlive. "Posmatrano na nivou godine, zabeležen je neznatan odliv SDI iz Nemačke u 2024. godini u iznosu od 0,4 miliona evra", naveli su ranije u NBS. Poređenja radi, u 2023. zabeležen je priliv od 223 miliona evra.
Gledano pojedinačno po državama, najveće SDI u Srbiju u 2024. godini upravo su zabeležene iz Kine, a zatim slede investicije iz Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske.
"Pri ovome treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji", objasnili su u NBS.
Subvencije za auto-industriju
U prilog tome da je prošle godine najviše SDI stiglo iz Kine idu i podaci o subvencijama koje su od države Srbije dobili investitori iz ove daleke zemlje. Tako je ubedljivo najviše novca na ime subvencija u ovoj godini dodeljeno kineskoj firmi Minth Automotive Europe, delu Minth Group, koja se bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, delova karoserije, krovnih nosača i drugih srodnih auto-delova. Njima je krajem marta ove godine na ime subvencija iz budžeta Srbije isplaćeno oko 22,23 miliona evra.
Pored njih, od početka ove godine subvencije države, ali daleko manje, dobili su i češka kompanija Mattoni, koja je vlasnik fabrike Knjaz Miloš iz Aranđelovca, i to 4,44 miliona evra, zatim Hemofarm, odnosno Stada group - 2,54 miliona evra ili japanski Nidec, koji je ove godine dobio nešto malo manje od milion evra od ukupno oko 9,5 miliona evra koji se od 2023. isplaćuju u tranšama.
Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da su strane investicije uglavnom pozitivne i potrebne, ali da nisu sve što je potrebno da bi se jedne zemlja razvila.
"Srbija u poslednjih dvadesetak godina stalno ima silne strane investicije, od otprilike šest do sedam odsto BDP-a, ali i pored toga ima relativno slabu stopu rasta od samo 2,5 odsto u proseku. Osim stranih investicija, potrebna su i državna ulaganja u infrastrukturu i javna dobra, kao i investicije domaćih firmi. Iako državna ulaganja poslednjih godina iznose oko sedam odsto BDP-a, nema domaćih privatnih investicija i to je razlog zašto nemamo brži rast BDP-a", rekao je ranije Jovanović za Bloomberg Adriju.
.webp){kind=icon}
