Strane investicije u padu - prvi put veći odliv dobiti nego priliv novih ulaganja

Godinama su strane direktne investicije (SDI) bile zlatna koka srpske makroekonomske stabilnosti, obezbeđujući radna mesta, pokrivajući tekući deficit platnog bilansa i održavajući kurs dinara bez prevelikog napora centralne banke. Međutim, podaci za prošlu godinu ukazuju na to da je ovaj motor rasta dostigao svoj vrhunac. Sa padom neto priliva SDI na svega 2,6 odsto BDP-a (2,3 milijardi evra), što je manje od polovine iznosa iz 2024. (5,6 odsto BDP-a), Srbija se suočava sa najnižim stranim ulaganjima (merenim kao učešće u BDP-u) još od 2012. godine.

Sam priliv od SDI je iznosio oko 3,5 milijarde evra, ali je zabeležen i znatan odliv po ovom osnovu, koji se objašnjava povećanim ulaganjem rezidenata u inostranstvo.

"Neto priliv kapitala je prošle godine značajno smanjen u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan neto priliv je iznosio 2,75 milijardi evra, od čega je priliv SDI 2,3 milijardi evra", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić tokom predstavljanja novog broja biltena "Kvartalni monitor", uz procenu da će se smanjenje SDI verovatno produžiti na nekoliko godina.

Prema objašnjenju autora biltena, vrednost SDI je drastično pala usled smanjenja međunarodne mobilnosti kapitala, rasta troškova poslovanja u Srbiji, stagnacije u Evropskoj uniji (tradicionalno dominantnog investitora u zemlji) i ovdašnje političke krize. A da bi ostala atraktivna za strane investitore, Srbija prvenstveno treba da unapredi institucionalni ambijent i obrazovanje, smatraju ekonomisti.

SDI više ne pokrivaju deficit tekućeg računa

U publikaciji se navodi da je tekući deficit platnog bilansa umereno pogoršan, sa 4,5 odsto BDP-a (3,8 milijardi evra) iz 2024. godine na 4,9 odsto BDP-a (4,3 milijarde evra) u 2025, ali da se najvažnija promena u platnom bilansu "ipak nije desila na tekućem računu, već kod priliva SDI". Prošla godina bila je druga godina zaredom da SDI ne pokrivaju deficit tekućeg računa platnog bilansa.

"Kvartalni monitor", oktobar - decembar 2025.

Uz to, "još jedan zanimljiv indikator povezan sa SDI je rastući odliv dividendi od ovih ulaganja". "Posle završetka ciklusa investiranja uobičajeno je da strani investitori počinju da izvlače svoje profite iz zemlje domaćina, što se sad i u Srbiji uveliko dešava. Odlivi deviza iz zemlje po osnovu poslovanja SDI u 2025. iznosili su 4,6 milijardi evra, tj. bili su znatno veći od priliva novih direktnih investicija iz inostranstva", kaže se u "Kvartalnom monitoru".

Na ovo pitanju osvrnuo se i Arsić, naglasivši da je prošle godine odliv novca po osnovu dohodaka od kapitala prvi put bio veći od priliva SDI, što je očekivana posledica rasta vrednosti stranog kapitala u Srbiji i nešto što se već događalo u drugim zemljama.

"Kvartalni monitor", oktobar - decembar 2025.

Posmatrano u dužem horizontu, tekući deficit od oko pet odsto BDP-a prilično je visok, ocenjuju ekonomisti, a njegovo održivo finansiranje postaje sve neizvesnije. "Gotovo je izvesno da visok priliv SDI, koji je u periodu 2018-2024. u proseku iznosio 6,4 odsto BDP-a godišnje, neće moći da se ostvaruje u budućnosti. Stoga, iako u kratkom roku platnobilansni rizici nisu pretnja po makroekonomsku stabilnost, u dužem roku ove strukturne neravnoteže mogu predstavljati značajno ograničenje za privredni rast Srbije."

 

Većina SDI u prethodnom periodu bila je usmerena u radno-intenzivne delatnosti niže dodate vrednosti, privučene relativno niskim troškovima rada i visokim državnim subvencijama, podsećaju ekonomisti. "Međutim, kako se tržište rada u međuvremenu znatno zateglo - uz pad nezaposlenosti, višegodišnji rast zarada brži od rasta produktivnosti i realno jačanje dinara - Srbija je postala manje atraktivna za ovu vrstu ulaganja, što se već ogleda i u povlačenju pojedinih investitora."

U periodu od 2018. do 2024. godine - kada su rezultati domaće privrede bili nešto bolji od proseka zemalja CIE - visok rast građevinarstva u dobroj meri bio je povezan sa snažnim rastom javnih investicija, rast rudarstva s velikim prilivima SDI (konkretnije, investicijom kineske kompanije Zijin u Boru), dok se za IKT sektor može reći da je rezultat kombinacije investicija stranih kompanija i razvoja domaćeg preduzetničkog sektora. Međutim, sva tri pomenuta sektora imala su u 2025. znatno slabije rezultate nego u prethodnim godinama.

Javne investicije države dostigle su relativno visok nivo i ne očekuje se njihovo dalje povećanje kao učešća u BDP-u (što će verovatno ograničiti visok rast građevinarstva u narednim godinama), dok je većina SDI u prethodnom periodu bila usmerena u tradicionalne sektore s nižom dodatom vrednošću, privučene relativno niskim troškovima rada i visokim državnim subvencijama. "U rudarstvu je veliki investicioni ciklus povezan s novim rudnicima u Boru u najvećoj meri završen, pa se ne može očekivati nastavak izuzetno visokih stopa rasta ovog sektora kao ranije", ističu autori.

Bloomberg

Na kraju, moguće je i da je IKT sektor u Srbiji završio fazu brze ekspanzije, na šta ukazuju tendencije postepenog usporavanja rasta ovog sektora u poslednjih nekoliko godina.

Promene se osetile i u ponudi deviza

U "Kvartalnom monitoru" se navodi da je, pored eksternih šokova koji su doprineli privremenom skoku tražnje za devizama u 2025. godini (poput uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije), jedan od osnovnih strukturnih razloga koji su doprineli manjku ponude deviza na domaćem tržištu bio upravo drastičan pad priliva SDI.

Bloomberg

I dok je u periodu 2015-2023. priliv SDI redovno nadmašivao pomenuti deficit tekućeg računa platnog bilansa i generisao strukturne pritiske na jačanje dinara, u 2024. se pojavio jaz od oko 600 miliona evra, koji je u 2025. narastao na čak dve milijarde evra.

"Za razliku od nekih drugih činilaca koji su, po svemu sudeći, dovodili do kratkotrajnih turbulencija na domaćem deviznom, pad SDI ispod nivoa koji je potreban za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa najverovatnije je dobrim delom strukturne prirode, i mogao bi da uslovljava deprecijacijske pritiske na dinar i u srednjem roku. Istrajavanje u politici gotovo fiksnog kursa od strane Narodne banke Srbije u tom slučaju bi zahtevalo nešto obimnije intervencije na strani prodaje deviza u poređenju sa prethodnim godinama", smatraju autori.

Situacija na Bliskom istoku ne pomaže

Mada ekonomisti ostavljaju mogućnost da će SDI u 2026. "donekle doći do daha", "teško je moguće da će SDI da se vrate na nivo kakav su imale pre 2025. godine".

Bloomberg

U međuvremenu, sukob na Bliskom istoku već je uzrokovao snažan rast cena energenata, što bi, ukoliko se tenzije brzo ne smire, moglo značajno negativno da utiče na rezultat u spoljnotrgovinskoj razmeni, da ugrozi globalne investicione tokove i uspori priliv SDI u 2026. godini usled povećane neizvesnosti na tržištu.