Srbija u fazi usporavanja - šta preti privrednom rastu

Izgledi za rast u Srbiji su ublaženi. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. iznosio oko dva odsto (što je u skladu sa zvaničnom fleš procenom), dok se za 2026. projektuje rast od približno tri odsto. To je niže u odnosu na njihove ranije projekcije - pre godinu dana očekivao se rast iznad četiri odsto i u 2025. i u 2026. - kao i u odnosu na ostvareni rast od približno četiri odsto u 2024.

"Projekcija za 2026. nosi rizike naniže, naročito ukoliko se produži politička neizvesnost ili sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). Nove projekcije MMF-a biće objavljene u aprilu, u okviru izveštaja World Economic Outlook", rekao je stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski na panel diskusiji "Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja".

Kako je ocenio, i dosadašnji slabiji rast tokom 2025. i 2026. rezultat je kombinacije domaće političke neizvesnosti i spoljašnjih šokova - slabijeg privrednog okruženja u Evropi i efekata sankcija prema NIS-u. "Prilivi kapitala su usporili, a projektovani priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2025. biće gotovo upola manji nego u 2024, delimično i zbog izostanka velikih jednokratnih ulaganja u rudarstvu."

Ipak, Srbija je u ovu fazu usporavanja ušla iz relativno snažne pozicije. U tom pogledu, Ratnovski je skrenuo pažnju na to da su godine odgovornog makroekonomskog upravljanja stvorile značajne amortizere: javni dug iznosi oko 45 odsto BDP-a, što je nisko po međunarodnim i evropskim standardima, a devizne rezerve su i dalje blizu rekordnih. Posvećenost vlade da fiskalni deficit zadrži ispod tri odsto BDP-a, u okviru programa sa MMF-om, dodatno učvršćuje poverenje investitora, uz očuvanje prostora za prioritetne infrastrukturne projekte i socijalnu potrošnju.

"Ove čvrste makroekonomske osnove odražavaju se i na međunarodnim tržištima, gde su, uprkos povišenoj neizvesnosti, prinosi od državnih obveznica Srbije tokom 2025. opali, u skladu sa regionalnim kretanjima. Snažni amortizeri povećavaju otpornost privrede i pozicioniraju Srbiju za ciklični oporavak kada se aktuelni šokovi povuku", istakao je.

Bloomberg Adria

Na događaju, održanom u sredu u Beogradu, predavač u Mokrogorskoj poslovnoj školi i bivši član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da u ovoj godini glavne makroekonomske veličine zasad deluju ostvarivo, u okviru ugovorenog sa MMF-om, uključujući rast BDP-a od oko tri odsto i budžetski deficit oko tri odsto BDP-a. Ipak, "inflacija je možda najveća nepoznanica", smatra on, "posebno nakon ukidanja uredbe o ograničenju marži i pitanja kako će se cene ponašati".

Održivost modela rasta Srbije

Na pitanje da li je usporavanje privrede ciklično ili strukturno, Vučković je takođe napomenuo da je reč o kombinaciji domaćih i spoljašnjih faktora, ali uz podsećanje da su se takve kombinacije već dešavale i otvarale pitanje modela rasta.

"Podsetiću na 2008. godinu, kada smo imali ogromne unutrašnje neravnoteže - tekući deficit bio je blizu 20 odsto BDP-a - a potom je došla svetska finansijska kriza. Sličan poziv na promenu modela rasta imali smo i 2014, uz visok budžetski deficit i javni dug, za koji je izgledalo da iznosi 75 odsto BDP-a, pa se zbog revizije podataka to kasnije smanjilo, a i kriza u svetu, posle finansijske krize dugova, prelila nam se ovde", kazao je.

Potom je usledio dobar period od 2015. do 2019. godine, a onda ponovni talas nestabilnosti od izbijanja pandemije kovida 19 naovamo. "Danas je situacija drugačija, nemamo te crvene lampice, koje ukazuju na neravnoteže. Javni dug i deficit su na zadovoljavajućem nivou, ne vidimo opasnost koja može da ukaže na kratkoročnu nestabilnost - ni na deviznom tržištu, ni u javnim finansijama. Lopta je sada u dvorištu privrednog rasta i to je ono što kod nas nikako nije dobro", naglasio je Vučković.

Depositphotos

Preciznije, struktura rasta ostaje problem jer je država i dalje dominantan "i investitor i koordinator i katalizator", kazao je. Istovremeno, pažnja prema privatnom sektoru je nedovoljna u smislu stvaranja institucionalnih uslova za dugoročni rast, a devizni kurs je "uglavnom stabilan, pa čak i opadajući u poslednjih nekoliko godina", što po njegovom mišljenju nije racionalno.

Ratnovski je, s druge strane, u prvi plan stavio pozitivne aspekte dosadašnje prakse. "Tokom protekle decenije, model rasta Srbije zasnovan na makroekonomskoj stabilnosti, podsticajnom investicionom okruženju i konkurentnim troškovima rada dao je snažne rezultate. Nezaposlenost je više nego prepolovljena, nominalne zarade su više nego udvostručene, a realne su porasle za preko 50 odsto."

Međutim, i on je upozorio na to da upravo taj uspeh znači da se postojeći model približava svojim granicama.

"Srbija više nije privreda sa niskim troškovima rada. Iako su zarade i dalje niže nego u zemljama Evropske unije (EU) u regionu, razlika se značajno smanjila. Za održavanje rasta od četiri do pet odsto i nastavak konvergencije ka razvijenijim privredama, potrebno je privući složenije investicije sa većom dodatom vrednošću, povećati produktivnost, podstaći domaće privatne investicije koje zaostaju i unaprediti poslovno okruženje", naveo je.

Kao prioritetne reforme izdvojio je one koje se odnose na privredno pravosuđe, modernizaciju radnog zakonodavstva i fleksibilnosti tržišta rada. Uz to, prema MMF-ovom indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju (engl. artificial intelligence - AI), Srbija je prva na Zapadnom Balkanu i u gornjoj trećini na svetskom nivou, što potvrđuje potencijal zemlje kao destinacije za IT autsorsovanje. "Ali za naredni iskorak potrebno je jačanje STEM (engl. science, technology, engineering, and mathematics - nauka, tehnologija, inženjering i matematika) obrazovanja, unapređenje poslovnog ambijenta radi zadržavanja talenata i pametna ulaganja u energetsku infrastrukturu, imajući u vidu rastuće potrebe AI sektora.

Problemi zbog EES-a

Sistem ulaska i izlaska iz EU (engl. entry/exit system - EES) doveo je do nedavnih blokada graničnih prelaza koje su organizovali profesionalni vozači, revoltirani zbog ograničenog perioda boravka u zoni Šengena. Usled birokratskih procedura i neadekvatne reakcije, privrede Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe, saopšteno je ranije iz Privredne komore Srbije. Prevoznici su prekinuli blokadu posle pozitivnih signala iz EU, ali su ove nedelje najavili nov protest, nakon što su predstavnici bloka evropskih zemalja odbili predloge za prelazno rešenje. Situacija ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Aleksandar Simić napominje da su duga čekanja kamiona na granicama sa EU i trajanje spoljnotrgovinskih procedura hronični problemi. "Naveo bih jednu analizu, koja je rađena pre pet godina, a koja je rekla da ako čekate tri sata duže nego što je potrebno, to je kao da kompanija plaća dva odsto carine", kazao je i dodao da to onda umanjuje efekat smanjenih carina kroz ranije potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Dodatni, akutni problem predstavlja uvođenje pomenutog šengenskog sistema ulaska i izlaska, koji podrazumeva strogo poštovanje pravila 90 dana boravka u 180 dana. Profesionalni vozači time se tretiraju isto kao turisti, što može dovesti do toga da deo njih neće moći da pređe granicu, upozorio je Simić.

Privredna komora Srbije/Boban Ristić

A prepreke u transportu mogu imati ozbiljne makroekonomske posledice, stvarajući rizik za lance snabdevanja, koji ne idu naruku ni srpskim ni evropskim firmama. "Za određena preduzeća to može da znači i gašenje njihovog poslovanja", smatra on, dodajući da je istovremeno Srbija suočena sa neelastičnim tržištem rada na strani ponude vozača, kojih manjka, a situacija može naposletku uticati i na priliv SDI, jer "privreda ne voli tri stvari: neizvesnost, nepredvidivost i nepoverenje", što su stvari sa kojima se zemlja trenutno suočava.

Simić je podsetio da je srpski izvoz u velikoj meri vezan za EU - oko dve trećine izvoza ide u EU, a dodatnih 15 odsto u zemlje CEFTA. "Dakle, gotovo 80 odsto našeg izvoza ide ili u EU ili u zemlje koje pretenduju da budu deo EU."

Šire gledano, Ratnovski je rekao da spoljnotrgovinska razmena između Zapadnog Balkana i EU iznosi oko 85 milijardi evra godišnje (50 milijardi evra ide iz EU ka Zapadnom Balkanu, a 35 milijardi evra iz Zapadnog Balkana ka EU), od čega 90 odsto ide drumskim putem.

"Kada razmišljamo o kašnjenjima na granicama ili drugim poremećajima, reč je o potencijalnom prekidu trgovine od oko 75 milijardi evra godišnje. Takođe, postoje i drugi trgovinski tokovi koji mogu biti pogođeni, npr. između Turske i EU, od kojih deo ide ka Zapadnom Balkanu (oko 15 milijardi evra), kao i trgovina između Grčke, Bugarske i ostatka EU, gde su logistički koridori takođe značajni", napomenuo je.

Prema računici koju je izneo, u proseku na oko 2,5 miliona kamionskih prelazaka godišnje između Zapadnog Balkana i EU, svaki sat kašnjenja može koštati oko 30 evra - uključujući plate vozača, troškove kamiona, osiguranje i skladištenje robe. "Kada se ovaj iznos pomnoži sa brojem sati i prelazaka, dobija se značajan ekonomski uticaj, osetljiv za kompanije, iako možda ne makroekonomski kritičan."

A tu je i ESG

Pri tome, za one koji posluju sa EU, ESG (engl. environmental, social and governance - zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje) principi više nisu stvar reputacije, već konkurentnosti i opstanka u lancima vrednosti, naglašavaju stručnjaci.

Partner u KPMG-u Uroš Milosavljević skrenuo je pažnju na to da u finansijskom sektoru u Srbiji ne postoji potreban regulatorni pritisak. "Ako pričamo o temama održivosti, mislim da je nivo osvešćenosti u stvarnom sektoru značajno veći u odnosu na ono što vidimo kod banaka."

Bloomberg Adria

Naime, kako on ocenjuje, banke često ESG posmatraju kroz prizmu formalnog izveštavanja, a ne kao deo strateškog upravljanja rizicima, dok održiva transformacija zahteva partnerski odnos između finansijskog i realnog sektora.

"Iznenadi me kada povremeno kroz razgovor sa predstavnicima bankarskog sektora čujem kako nemaju dovoljno potražnje za zelenim kreditima. Oni misle da je to potpuno u redu, a ne razumeju da taj manjak potražnje dolazi iz manjka svesti i nedovoljno aktivne konsultantske uloge koju oni treba da preuzmu u razgovorima sa svojim klijentima. Na primer, CBAM regulativa je direktan finansijski rizik i pritisak na brojne klijente banaka iz određenih industrija i izvor opipljivog finansijskog, kreditnog rizika za banke. Meni onda to govori da banke nemaju dovoljan nivo svesti o tome kako se pritisak na privredu reflektuje na njihov rizični profil i njihova kreditna portfolija", pojasnio je Milosavljević.

Evropa, naglasio je, ne odustaje od cilja dekarbonizacije - pitanje je samo tempa i načina sprovođenja, a čak i investicije koje dolaze izvan Evrope u Srbiju uglavnom su motivisane pristupom evropskom tržištu. Stoga je, prema njegovom zaključku, pitanje održivosti pitanje strateškog opredeljenja u smislu kom tržištu zemlja želi da pripada, a ako je to evropsko tržište, onda je i prilagođavanje pravilima tog tržišta dugoročni interes Srbije.