NIS - noseće pitanje srpske privrede

Naftna industrija Srbije (NIS) postala je pitanje nad pitanjima koje će definisati dinamiku srpske privrede u narednim mesecima, zaključak je najnovijeg biltena Kvartalni monitor, predstavljenog u četvrtak u Beogradu.

Kako je prilikom prezentacije saopšteno, kratkoročni i srednjoročni makroekonomski rizici za Srbiju su brojni i pre svega se odnose na sektor energetike, to jest upravo na rešavanje pitanja američkih sankcija naftnoj kompaniji. Sem toga, među ključnim rizicima ostaju domaća politička nestabilnost, slabljenje priliva stranih direktnih investicija, nova eksterna ograničenja (izvoz čelika u Evropsku uniju (EU), ekološke carine EU - CBAM, američke carine, ograničenja izvoza gume u Sjedinjene Američke Države (SAD)), te više globalnih rizika (slabi rezultati privreda EU, vraćanje carinskih barijera, geopolitičke tenzije).

U trećem kvartalu tekuće godine privreda je već porasla manje od očekivanog, a u četvrtom bi na bruto domaći proizvod (BDP) NIS mogao dodatno negativno da utiče.

"Za treći kvartal su projekcije Ministarstva finansija bile da će rast biti oko 2,3 odsto, a iznosio je dva odsto. Za četvrti kvartal, s obzirom na eskalaciju problema sa sektorom energetike - odnosno sektorom naftne industrije, gde od početka decembra imamo zastoj u proizvodnji domaćih naftnih derivata - možemo očekivati da se usporavajući trendovi dodatno prodube", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, izvršni urednik Kvartalnog monitora, publikacije u izdanju pomenutog fakulteta i njegove Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

On je podsetio da su se u oktobru već nazirali znaci usporavanja industrijske proizvodnje, prvenstveno usled blagog pada prerađivačke industrije i energetike, a da se očekuje da će podaci za decembar pokazati nastavak kretanja u tom smeru, za šta su opet glavni razlog problemi oko funkcionisanja NIS-a.

NIS bi mogao da oblikuje domaće tržište u 2026.

U Kvartalnom monitoru za 2025. procenjuju da će rast srpskog BDP-a iznositi oko dva odsto - što je značajno ispod prvobitnih očekivanja od približno četiri odsto - a da će u 2026. on biti tri odsto.

Međutim, da bi se ostvario taj troprocentni rast, neophodno je da budu ispunjene određene pretpostavke. "Pre svega i najvažnije je da se relativno skoro u potpunosti otklone rizici vezani za funkcionisanje NIS-a, odnosno stabilnosti tržišta naftnih derivata i energenata u širem smislu. I uz to, da nam u međuvremenu ne dođu neki dodatni rizici", kazao je Ranđelović, napominjući da stoga projekciju treba uzeti "vrlo oprezno i vrlo uslovno".

Poređenja radi, stopa rasta od tri odsto bila bi na nivou proseka Zapadnog Balkana i iznad proseka centralne i istočne Evrope.

Bloomberg

Govoreći o domaćoj fiskalnoj politici u 2026, Ranđelović je rekao da je opšti fiskalni okvir (koji podrazumeva fiskalni deficit od tri odsto BDP-a) održiv, ali da je naftno preduzeće i u ovom slučaju jedan od ključnih rizika po ostvarenje tog okvira. "Ako bi kriza sa NIS-om eskalirala, to bi potkopalo i naplatu prihoda i zahtevalo dodatne programe rashoda, što bi značajno moglo da poremeti fiskalnu ravnotežu."

Drugim rečima, NIS je, kako je kazao, "pitanje svih pitanja, koje će oblikovati privredna kretanja u narednoj godini".

Posledice odugovlačenja

Autori biltena procenjuju da, ukoliko se pitanje NIS-a reši u skorijem periodu, dugoročne posledice trenutne krize na funkcionisanje kompanije i privrede neće biti izraženije, iako to može uticati na pojačano nepoverenje investitora u pogledu energetske stabilnosti zemlje u širem kontekstu.

S druge strane, prolongiranje problema koje bi dovelo do destabilizacije naftnog tržišta i eventualnog stečaja kompanije proizvelo bi dugoročno veoma negativne posledice po privredu i građane:

• Postojeći distributivni kapaciteti ne omogućavaju potpunu supstituciju domaćih derivata uvoznim;

• Povećanje cena naftnih derivata, uz pokretanje inflatorne spirale;

• Gašenje rafinerije u Pančevu bi dovelo do gubitka posla za 1.700 zaposlenih (pretpostavka je da bi distributivnu mrežu preuzele druge kompanije i da tu ne bi bilo velikog pada zaposlenosti i profita);

• Pad bruto dodate vrednosti (BDV) u iznosu jednakom zbiru zarada i profita rafinerije (učešće kompanije u ukupnom proizvodu dodate vrednosti privrede Srbije je 1,5-1,6 odsto)

• Rast spoljnotrgovinskog deficita (za razliku između uvozne vrednosti inputa i uvozne vrednosti naftnih derivata);

• Uticaj na stabilnost finansijskog sistema - srazmerno kreditnoj izloženosti banaka prema NIS-u.

U traganju za novim vlasnikom, kompanije bi pored stava OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - američka Kancelarija za kontrolu strane imovine) u pogledu prihvatljivosti, trebalo voditi računa da to bude kompanija koja bi imala interes da nastavi sa lokalnom proizvodnjom naftnih derivata, umesto njihovog uvoza, napominju ekonomisti.

"Čujemo da su u toku neki razgovori o rešavanju ovog pitanja. Srbija verovatno ne može u značajnoj meri da utiče na ishod tih razgovora u smislu odabira kompanije koja bi bila eventualni partner, ali je sasvim jasno da su dva aspekta ključna iz perspektive interesa privrede Srbije: prvi je da to bude kompanija koja bi dobila dozvolu američke vlasti za nastavak poslovanja i drugi - da to bude kompanija koja će da zadrži i razvija proizvodnju naftnih derivata u Srbiji. Da nam se ne bi ponovilo iskustvo nekih zemalja regiona koje su nakon prodaje svojih naftnih industrija zapravo završile sa gašenjem rafinerije i supstitucijom domaćih derivata uvoznim derivatima", naglasio je Ranđelović.

Podsetimo, o ovom pitanju nedavno se oglasio i Međunarodni monetarni fond (MMF), navevši da bi "izostanak dogovora o sporazumnom rešenju za NIS mogao da uveća troškove države zbog skupljeg ruskog gasa". MMF ističe da bi, ukoliko se ne pronađe strani kupac za NIS, prenos vlasništva na državu mogao da košta od pola miliona evra do dve milijarde evra, što je od 0,6 odsto do 2,3 odsto BDP-a.

Podsetimo, da bi OFAC uklonio NIS sa liste firmi pod sankcijama, ključni zahtev je da se reši ruskog vlasništva, da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima. Trenutno je u ruskom vlasništvu 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87 odsto, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.