Putin: Znamo šta se događa sa NIS-om, verujemo da će Beograd ispuniti obaveze

Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je da zna šta se događa sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i da se nada da će se naći zajedničko rešenje, naveo je u petak na godišnjoj konferenciji na kojoj odgovara na pitanja novinara i građana.

"Znamo šta se događa sa kompanijom NIS. Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa ovim komercijalnim entitetom. I, naravno, pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gde su garancije bezbednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin.

On je naglasio i da se, bez obzira na spoljašnju težnju da se poboljšaju odnosi, nastavlja sankcioni pritisak kao način pokazivanja sile.

"Moskva polazi od toga da će Beograd ispuniti preuzete obaveze i da će Rusija i Srbija realizovati brojne druge zajedničke projekte."

 

Kako je pojasnio, to se odnosi i na rusku kompaniju Gazpromneft, koja je vlasnik NIS-a.

"NIS je kompanija u koju je Gaspromneft uložio značajnu sumu novca, preko tri milijarde dolara do sada i transformisao je u moderno, visoko efikasno i operativno preduzeće. Ona je glavni poreski obaveznik u budžetu Srbije", istakao je Putin.

Šta stoji u međudržavnom sporazumu

Ruski predsednik se u svojoj izjavi o NIS-u poziva na međudržavni sporazum između Rusije i Srbije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja. Prema tom sporazumu koji ima zakonsku obavezu, ulaganja jedne strane na teritoriji druge "neće se eksproprisati, nacionalizovati ili podvrgavati drugim merama koje imaju slične posledice, osim slučajeva kada se takve mere preduzimaju u opštem interesu, po zakonskim propisima koji nisu diskriminacioni, a praćeni su isplatom brze i adekvatne nadoknade".

Takođe, navodi se i da će "ulagačima jedne strane čijim je ulaganjima nanesen gubitak na teritoriji druge strane usled rata ili drugog oružanog sukoba, uvođenja vanrednog stanja, nereda ili drugih sličnih okolnosti, druga strana davati nadoknade i druge vrste obeštećenja" i da će imati isti tretman kao svi ostali investitori.

Depositphotos

 

Nedavno se prvi put po pitanju NIS-a oglasio i Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, koji je takođe pomenuo međudržavni sporazum između Srbije i Rusije, kada je naglasio da ne može da dođe ni do kakve nacionalizacije NIS-a bez obostrane saglasnosti.

"Pod kojim uslovima može da se postigne saglasnost o nacionalizaciji ili o nekoj drugoj formi rešenja ovog problema? Možda se rešenje sastoji u tome da se nađe način kako da dalje radi NIS, bez obzira na one mogućnosti koje imaju SAD da bi se to preduzeće kaznilo", istakao je Lavrov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je rekao da Srbija ne bi nacionalizovala NIS, već da bi, ako bude primorana na takvo rešenje, platila ruski deo vlasništva. 

Da li bi Gazpromneft mogao da tuži Srbiju

Filip Boras, partner i rukovodilac tima za rešavanje sporova u advokatskoj kancelariji Baker McKenzie u Austriji, rekao je nedavmo za Bloomberg Adriju da bi se udeo Gazproma u NIS-u verovatno kvalifikovao kao zaštićena investicija prema Sporazumu o međusobnom podsticanju i zaštiti investicija između Srbije i Rusije (BIT).

Mere poput nacionalizacije, obavezne otkupne ponude akcija ili stavljanja kompanije pod prinudnu upravu mogle bi se posmatrati kao eksproprijacija prema BIT-u. "U takvom scenariju, Gazprom bi mogao razmotriti pokretanje arbitraže po UNCITRAL arbitražnim pravilima pred ad hok tribunalom, tvrdeći da je Srbija prekršila svoje obaveze iz BIT-a", naveo je on.

Međutim, nisu sve državne mere koje utiču na investicije nezakonite.

"Ako Srbija postupa u legitimnom javnom interesu, prema nediskriminatornim zakonima i obezbedi brzu i adekvatnu naknadu jednaku najmanje tržišnoj vrednosti pre nego što je mera postala javna, postupak može biti u skladu sa BIT-om. U tom slučaju, iako arbitraža može biti pokrenuta, verovatnoća uspešnog zahteva bila bi značajno smanjena."

U principu, Srbija može ublažiti rizik od arbitraže delovanjem u skladu sa obavezama iz BIT-a, naglašava Boras. To ne sprečava Gazprom da pokrene arbitražu ako smatra da su njihova prava povređena. Međutim, spor bi mogao biti rešen bez formalnog postupka, ako obe strane uđu u pregovore ili medijaciju radi postizanja sporazumnog rešenja. Kako ističe, u arbitražnom postupku postoji i mogućnost odbrane nuždom.

Šta traže SAD

Podsetimo, SAD su stavile NIS na listu američkih sankcija, zahtevajući da Rusi izađu iz vlasništva u toj kompaniji.

Da bi američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) uklonila NIS sa liste firmi pod sankcijama, ključni zahtev je da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima.

Trenutno u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87 odsto, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

 

Američko ministarstvo finansija počelo je 9. oktobra primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gazpromneft, u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Prva posledica, od 2. decembra, bila je zatvaranje Rafinerije Pančevo u vlasništvu NIS-a, jedine u državi koja prerađuje sirovu naftu u gorivo. Snabdevanje tog postrojenja više nije moguće zbog američkih sankcija usled kojeg je susedna Hrvatska zatvorila Jadranski naftovod (Janaf) od Omišlja do Novog Sada, kojim se dopremala nafta.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.