Nacionalizacija NIS-a i rizik arbitraže - može li Gazprom da tuži Srbiju

U senci pregovora oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskom MOL-u ili ADNOC-u iz Ujedinjenih Arapskih Emirata provejava priča o nacionalizaciji. Međutim, nameće se pitanje koje bi posledice Srbija mogla da pretrpi sa aspekta međunarodnog prava, da li bi Gazprom mogao da pokrene arbitražni spor i pred kojim sudom budući da je Rusija pod sankcijama.

Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, nedavno se prvi put oglasio po pitanju NIS-a i rekao da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije naftne kompanije, ali uz saglasnost Rusije. Beograd je Moskvi dao rok da do 15. januara reši pitanje NIS-a. Posle tog datuma "stvari će uzeti u svoje ruke" jer Srbija bez nafte, naftne industrije i rafinerije neće da ostane. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je rekao da Srbija ne bi nacionalizovala NIS, već da bi, ako bude primorana na takvo rešenje, platila ruski deo vlasništva. 

Šta je preduslov za pokretanje arbitraže

Filip Boras, partner i rukovodilac tima za rešavanje sporova u advokatskoj kancelariji Baker McKenzie u Austriji, kaže za Bloomberg Adriju da, na osnovu ograničenog skupa dostupnih činjenica, svaka procena ostaje spekulativna.

Prema njegovim rečima, udeo Gazproma u NIS-u verovatno bi se kvalifikovao kao zaštićena investicija prema Sporazumu o međusobnom podsticanju i zaštiti investicija između Srbije i Rusije (BIT). Mere poput nacionalizacije, obavezne otkupne ponude akcija ili stavljanja kompanije pod prinudnu upravu mogle bi se posmatrati kao eksproprijacija prema BIT-u. "U takvom scenariju, Gazprom bi mogao razmotriti pokretanje arbitraže po UNCITRAL arbitražnim pravilima pred ad hok tribunalom, tvrdeći da je Srbija prekršila svoje obaveze iz BIT-a."

Međutim, nisu sve državne mere koje utiču na investicije nezakonite.

"Ako Srbija postupa u legitimnom javnom interesu, prema nediskriminatornim zakonima i obezbedi brzu i adekvatnu naknadu jednaku najmanje tržišnoj vrednosti pre nego što je mera postala javna, postupak može biti u skladu sa BIT-om. U tom slučaju, iako arbitraža može biti pokrenuta, verovatnoća uspešnog zahteva bila bi značajno smanjena."

U principu, Srbija može ublažiti rizik od arbitraže delovanjem u skladu sa obavezama iz BIT-a, naglašava Boras. To ne sprečava Gazprom da pokrene arbitražu ako smatra da su njihova prava povređena. Međutim, spor bi mogao biti rešen bez formalnog postupka, ako obe strane uđu u pregovore ili medijaciju radi postizanja sporazumnog rešenja. Kako ističe, u arbitražnom postupku postoji i mogućnost odbrane nuždom.

Šta je odbrana nuždom

"Nužda može isključiti protivpravnost akta koji krši međunarodnu obavezu samo ako je mera jedini način da se zaštiti suštinski interes od ozbiljne i neposredne pretnje i ako ozbiljno ne ugrožava suštinske interese drugih država ili međunarodne zajednice. Odbrana se ne može primeniti ako ugovor to izričito isključuje ili ako je država doprinela nastanku situacije. Ovo je izuzetna i usko primenljiva odbrana, koja zahteva ispunjenje strogih uslova. U praksi, arbitražni tribunali retko prihvataju nuždu kao opravdanje za kršenje ugovora. Čak i kada se nužda prihvati, naknada štete može i dalje biti neophodna nakon relevantne krize koja je izazvala nuždu."

Gazprom bi, prema njegovim rečima, mogao da traži naknadu jednaku punoj tržišnoj vrednosti svoje investicije, plus kamatu od datuma mere do isplate. Iznos bi zavisio od dokazane vrednosti investicije u relevantnom trenutku. "U slučaju da arbitražno veće dođe do zaključka da je povređeno relevantno međunarodno pravo, Gazprom bi morao biti stavljen u finansijsku poziciju kao da povrede nije bilo, što bi moglo uključivati i nadoknadu izgubljene dobiti."

Plaćaćemo skuplji gas

Igor Juškov, analitičar ruskog državnog Fonda za energetsku bezbednost iz Moskve i profesor Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije smatra da je nacionalizacija verovatniji scenario nego stečaj. U tom slučaju, Srbija želi vlasništvo nad akcijama, ali sve i da isplati kompenzaciju, to neće biti u rangu tržišne cene. Osim toga, Gazprom i Gazpromneft neće dobiti novac, već će on biti zamrznut u srpskoj banci, dok god im Amerika ne ukine sankcije. 

Juškov takođe ukazuje na direktnu posledicu nacionalizacije.

"Cena koju bi Srbija isplatila u slučaju nacionalizacije ne bi predstavljala adekvatnu naknadu, a Rusiji to ne odgovara".

Zatim Rusija može da se žali na ovu odluku pred sudom, može da traži da se akcije vrate ili da se za njih plati tržišna cena. On pak ukazuje da Srbiji predstoje pregovori o gasu, koji im Moskva trenutno prodaje po ceni koja je oko 40 odsto niža od tržišne. Ukoliko dođe do nacionalizacije NIS-a, Rusija neće Srbiji prodavati gas sa popustom, već isključivo po tržišnoj ceni. To znači da će kubni metar gasa biti 40 odsto skuplji nego do sada". On smatra da, ukoliko se Gazpromu oduzme imovina, Rusija neće isporučivati gas po povlašćenoj ceni, ali neće odbiti da prodaje gas po tržišnoj ceni, naročito u jeku grejne sezone. 
 

Šta traže SAD

Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su NIS na listu američkih sankcija, zahtevajući da Rusi izađu iz vlasništva u toj kompaniji.

Da bi američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) uklonila NIS sa liste firmi pod sankcijama, ključni je zahtev da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima.

Trenutno u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87 odsto, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

 

 

Američko ministarstvo finansija od 9. oktobra počelo je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gazpromneft, u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Prva posledica, od 2. decembra, bila je zatvaranje Rafinerije Pančevo u vlasništvu NIS-a, jedine u državi koja prerađuje sirovu naftu u gorivo. Snabdevanje tog postrojenja više nije moguće zbog američkih sankcija usled kojeg je susedna Hrvatska zatvorila Jadranski naftovod (Janaf) od Omišlja do Novog Sada, kojim se dopremala nafta.

Vlada Srbije i Ministarstvo energetike saopštili su da je država osigurala dovoljno zaliha naftnih derivata do kraja januara, da je povećan uvoz iz Mađarske, da je uvedena privremena zabrana NIS-u i ruskom Lukoilu da koriste gorivo iz državnih rezervi, kao i da je pojačana koordinacija sa drugim dobavljačima za srpsko tržište.