NIS traži novu licencu za rad, dok nastavlja da koči domaću industriju

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Kancelariji za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija SAD zahtev za izdavanje nove posebne licence, sa ciljem obezbeđivanja nesmetanog nastavka poslovnih aktivnosti nakon 17. aprila, kada ističe važenje prethodno odobrene licence.

Kako je kompanija saopštila u četvrtak, podnošenje zahteva predstavlja nastavak kontinuiranih aktivnosti kompanije usmerenih na očuvanje stabilnosti poslovanja u složenim okolnostima. "U tom kontekstu, istaknut je značaj koji NIS ima za energetsku sigurnost Republike Srbije, posebno u uslovima izraženih izazova na globalnom tržištu nafte. U zahtevu je, takođe, naglašeno da je licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije produžena do 22. maja, 2026. godine."

Istovremeno, najnoviji broj Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), objavljen u četvrtak, ukazao je na negativan uticaj sankcija NIS-u na industriju i ukupan učinak srpske privrede.

Prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, autori ove publikacije procenjuju da je realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca ove godine međugodišnje uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine. Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta bili su sektori: ostale usluge, građevinarstvo i neto porezi. Sa druge strane, negativan doprinos potekao je od pomenute industrije.

Prerađivačka industrija se oporavila u februaru, ali i dalje je u minusu od početka godine

"Industrijska proizvodnja je u februaru 2026. godini neznatno smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine. Uzimajući u obzir sve geopolitičke izazove, probleme sa poslovanjem pančevačke rafinerije, te da je februar ove godine u odnosu na februar prošle imao jedan radni dan manje za ovakav rezultat industrije možemo reći i da je korektan", procenjuju oni. Naime, februarsko smanjenje industrijske proizvodnje iznosilo je 0,3 odsto međugodišnje. Posmatrano po sektorima, u tom mesecu je ostvaren međugodišnji rast u prerađivačkoj industriji (1,2 odsto), ali i pad u rudarstvu (minus devet odsto) i snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (-1,6 odsto). 

Izneti podaci za februar predstavljaju preokret za prerađivačku industriju, koji je došao usled snažnog rasta u nekoliko oblasti: reč je, pre svega, o proizvodnji motornih vozila i prikolica (45,5 odsto), kao i proizvodnji nepomenutih mašina i opreme, proizvodnji proizvoda od gume i plastike i proizvodnji papira.

Međutim, ako se pogledaju prva dva meseca tekuće godine, sva tri glavna industrijska sektora su i dalje u međugodišnjem padu: rudarstvo - pad od 5,7 odsto; prerađivačka industrija - pad od 5,6 odsto i sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija - pad od 1,2 odsto.

Analizirajući prva dva meseca 2026, autori uočavaju da je segment proizvodnje koksa i derivata nafte, izolovano posmatrano, ključna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora. "Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu (ograničeno je snabdevanje i prekinut kontinuitet proizvodnje). S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen kolaps ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije", napominje se u aprilskom izdanju MAT-a.

NIS

"Ključni problem za prerađivački sektor i dalje predstavlja otežan rad rafinerije nafte u Pančevu, s jedne, ali i malaksala industrija u mnogim evropskim zemljama, s druge strane. Naime, dinamika industrijske proizvodnje je u svojevrsnoj 'hibernaciji' i kod naših trgovinskih partnera iz evrozone. Tu su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine...) još uvek, uglavnom, negativne. Rezultati nemačkog IFO instituta za ekonomska istraživanja pokazuju da je u martu zabeleženo dodatno pogoršanje poslovne klime, u odnosu na prethodne mesece, što je najslabiji rezultat od februara 2025. Dodatno obrušavanje ekonomskog raspoloženja objašnjava se eskalacijom sukoba na Bliskom istoku", pojašnjavaju stručnjaci.

Ipak, smatraju da je ohrabrujuće to što je mađarska naftna kompanija Mol krajem marta dobila novu licencu američkog OFAC-a da može da nastavi proces kupovine NIS-a, to jest 56,15 odsto udela ruske grupacije Gazprom, dok je odobrenje za ovu transakciju produženo do 22. maja. 

Da je NIS oborio industrijski rast Srbije bilo je jasno već krajem prošle godine, u kojoj je srpski BDP porastao tek za dva odsto - značajno ispod prvobitnih očekivanja. U poslednjih 10 godina, samo je u pandemijskoj 2020. godini privredni rast bio niži.

"Još u novembarskom broju MAT-a smo ocenili da su rizici u prerađivačkom sektoru sve izraženiji, te da će se međugodišnji pad, pre svega, zbog problema u proizvodnji NIS-ove rafinerije, narednih meseci produbiti. Ispostaviće se da je u novembru proizvodnja ovde međugodišnje redukovana za 3,7 odsto, u decembru za 8,3 odsto. U januaru 2026. međugodišnji pad je još izraženiji (-12,4 odsto)", podsećaju autori biltena.