Gasni aranžman sa Rusijom na prekretnici-šta čeka Srbiju od 1. januara

Za dve nedelje ističe aktuelni aranžman o kupovini ruskog gasa po povlašćenim cenama, a Beograd i Moskva još uvek nisu postigli novi sporazum. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom decembra izjavio da očekuje da će sa Moskvom biti dogovoren novi, kratkoročni aranžman, ali nije rekao na koji rok bi mogao da bude potpisan.

"Novi aranžman o gasu sa Rusijom mogao bi da bude sklopljen najduže na period od 12 meseci, s obzirom na to da Evropska unija ubrzava proces odustajanja od kupovine ruskih energenata", kaže za Bloomberg Adria TV Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Kako dodaje, "pitanje je da li bi novi aranžman sa Rusijom podrazumevao dosadašnje povoljnosti". 

Kako podseća, članice EU su se u oktobru obavezale da će do 2027. godine okončaju uvoz ruskog prirodnog gasa. Odluka praktično znači zatvaranje glavnog ulaza za ruski gas prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok Bugarska već od 1. januara sledeće godine ukida kratkoročne ugovore sa Rusijom, a po objavljivanju ovih najava Ministarstvo energetike nije odgovorilo na pitanja Bloomberg Adrije o tome koje su alternative na stolu od 1. januara sledeće godine.

"Zbog toga, period u kojem bi Rusija mogla Srbiji da prodaje gas ne bi mogao da traje duže od godinu dana", ocenjuje Šekarić Stojanović. Kako dodaje, moguće je da će Beograd i Moskva tokom sledeće godine "u više navrata potpisivati kraće sporazume u narednih godinu dana".

 

Uz Belorusiju, Srbija je tokom poslednje decenije bila jedna od retkih zemalja u Evropi, koje su ruski gas nabavljale po povlašćenim cenama. "Beograd trenutno kupuje gas po ceni koja je oko 40 odsto niža od tržišne", rekao je prethodno za Bloomberg Adriju Igor Juškov, analitičar moskovskog Fonda za energetsku bezbednost.

Desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije je istekao u maju, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do Nove godine. U međuvremenu, američka Kancelarija za kontrolu strane imovine je 9. oktobra uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije, što je inteziviralo pregovore oko rešavanja pitanja ruskog udela u vlasništvu.

Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, gotovo u potpunosti iz uvoza. Udeo ruskog gasa se u poslednje dve godine značajno smanjio, sa preko 90 odsto koliko je iznosio u 2024. na tri četvrtine u 2025. godini, pokazuju podaci Energetskog bilansa. Ruski gas se u Srbiju doprema iz dva pravca – preko Turske i Bugarske, kao i preko Mađarske. Preostalu četvrtinu, Srbija uvozi iz Azerbejdžana, koji je u proteklom periodu ojačao svoju poziciju kao zemlja koja snabdeva Evropu gasom.  

 

Bloomberg

Od koga će Srbija kupovati gas, ako odustane od ruskog

Još pre nego što je Evropska unija u oktobru odlučila da se u potpunosti odrekne ruskog gasa do 2027, Srbija je predvidela da postepeno smanjuje udeo ruskog gasa, a da povećava zalihe azerbejdžanskog gasa. Kako je tada predvidela, udeo azerbejdžanskog gasa bi do 2027. porastao na 33 odsto, dok bi Srbija 66 odsto i dalje nabavljala iz Rusije. 

"S obzirom na odluku EU da zabrani ruski gas do 2027, Srbija će morati da ubrza proces odustajanja od ruskog gasa", ocenjuje Šekarić Stojanović. Kako dodaje, "alternative postoje". 

Važan partner u tome mogao bi da bude Azerbejdžan, koji poslednjih godina jača svoju poziciju u Evropi. "Azerbejdžan postaje sve važniji u geopolitičkom kontekstu", kaže Šekarić Stojanović, a Srbija bi gas iz ove zemlje mogla da uvozi i preko Grčke. 

Azerbejdžan je prošle godine izvezla skoro 12 milijardi kubnih metara gasa u osam zemalja Evropske unije (EU), a očekuje se da do 2027. poraste do 16 milijardi kubika. Srbija jača odnose sa ovom zemljom, a ranije ove godine, Srbijagas i azerbejdžanska energetska kompanija SOCAR potpisale su sporazum o izgradnji nove elektrane na gas u Nišu. 

"Pitanje je da li Azerbejdžan dugoročno može da podmiri rastuće evropske potrebe, s obzirom na to da i njihove unutrašnje potrebe za gasom rastu", dodaje. 

 

 

 

 

Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Međutim, to nije brzo rešenje - očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

"S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, važno je da ovi projekti budu blagovremeno realizovani", ističe Šekarić Stojanović. 

Rumunija pretenduje da postane najveći evropski proizvođač gasa, dok bi gasovod preko Severne Makedonija omogućio Srbiji da se spoji sa morskim terminalima u Grčkoj, odakle bi mogla da kupuje tečni prirodni gas (LNG). "U slučaju da samo gasovod ka Rumuniji bude iskorišćen u punom kapacitetu, to bi moglo da podmiri godišnje potrebe Srbije", kaže Šekarić Stojanović.

 

 

NIS

Kako bi nacionalizacija NIS-a uticala na aranžman o gasu 

U sklopu rešavanja vlasničkih odnosa u NIS-u, posebno osetljivo pitanje je nacionalizacija, što bi moglo da utiče na novi aranžman o gasu. 

Nacionalizacija ne odgovara Rusiji, zato što bi podrazumevala da imovina Gazproma praktično bude oduzeta, a predsednik Vučić više puta uverevao da "Srbija neće otimati rusku imovinu", kao i da će "platiti tržišnu cenu" ukoliko do toga dođe. Ruski ministar spoljnih poslova Sergey Lavrov u utorak prvi put je javno komentarisao mogućnost nacionalizacije, podsetivši da međudržavni sporazum Srbije i Rusije predviđa da do nacionalizacije ne može doći bez obostrane saglasnosti. 

Srpski zvaničnici su više puta ponovili da pitanje NIS-a mora biti rešeno do 15. januara, kao i da je nacionalizacija "poslednja opcija". Ukoliko do toga dođe, Srbija bi mogla da izgubi povlašćenu cenu, po kojoj trenutno nabavlja gas iz Rusije, ali bi mogla da nastavi sa kupovinom ruskog gasa po tržišnoj ceni. 

"Rusiji je u interesu da što duže nastavi da izvozi gas svojim retkim evropskim partnerima, tako da očekujem da će doći do novog gasnog aranžmana, jer je u interesu obe strane da se trgovina gasom nastavi", zaključuje Šekarić Stojanović.