Srpska firma nudi dve milijarde za NIS, Rusi: Samo Mol je u igri

Nedavno osnovana i široj javnosti nepoznata srpska kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Dva ponudila je dve milijarde evra za kupovinu Gazpromovog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) - znatno više od dosadašnjih procena za cenu tog paketa akcija, dok predstavnici ruske grupacije navode da intenzivno rade na prodaji svog udela mađarskom Molu i da trenutno ne pregovaraju ni sa jednim drugim potencijalnim kupcem.

Prema pisanju Reutersa, vlasnik KFT Senator Treasury G.T.7 Dva Ranko Mimović rekao je da su pomenute dve milijarde evra ponudili ruskim kompanijama Gazprom Neft i Gazprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji. Mimović je dodao da su ruski vlasnici NIS-a "uglavnom prihvatili" ponudu, kao i da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića o svojim planovima, kaže se u izveštaju tog medija od srede. Vučić je, podsetimo, krajem januara izjavio da je Mol spreman da plati milijardu evra za NIS, a naknadne nezvanične procene pokazale su da bi ugovor mogao biti vredan oko 1,4 milijarde evra.

KFT Senator Treasury G.T.7 Dva je saopštio i da je 30. oktobra pokrenuo postupak pred OFAC-om (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija) kako bi obezbedio dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, kao i da je 4. novembra obavestio Gazprom Neft o svojim planovima. Na sajtu OFAC-a navodi se da je zahtev "na čekanju zbog revizije rukovodstva".

Iz KFT Senator Treasury G.T.7 Dva nisu odmah odgovorili na zahtev Bloomberg Adrije za komentar poslat mejlom.

Šta se zna o srpskom ponuđaču

Bloomberg

Zvanični podaci pokazuju da je ta subotička firma, u kojoj Mimović (66) drži 100-procentno vlasništvo, osnovana 18. avgusta 2025 - istog dana kada je osnovan i KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan. Ujedno, na taj datum je iz registra obrisana treća firma sličnog imena - KFT Senator Treasury G.T.7 (inače osnovana u martu 2023). Za sve tri kompanije Mimović je naveden kao jedini vlasnik, a firme su registrovane za delatnost "ostale nepomenute finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova".

Prema javno dostupnim izveštajima, Mimović je dosad zaveden kao vlasnik ove dve aktivne i sedam drugih neaktivnih kompanija, različitih delatnosti.

Podaci koje je prikupila platforma PKS Partner pokazuju da je firmi KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan privremeno oduzet PIB i pod zabranom je prenosa sredstava.

Za KFT Senator Treasury Dva navodi da joj je račun blokiran na jedan dan (na datum 7. maj 2026). Ova firma je do sada šest puta bila u blokadi, ukupno 16 dana.  U registru se navodi da to privredno društvo ima upisani i uplaćeni kapital od 111,1 milijardu dinara, što bi teorijski moglo biti od značaja ukoliko bi se kompanija zaduživala da bi kupila udeo u NIS-u.

Gazprom: Pregovaramo samo s Molom

Nakon što je Reuters objavio vest o KFT Senator Treasury G.T.7 Dva, ruske novinske agencije Interfaks i TASS prenele su izjave Gazprom Nefta, kojima su delimično demantovali Mimovića.

Bloomberg

Rusko preduzeće napominje da se nalazi u, kako su rekli, "aktivnoj fazi transakcije" za prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji Mol i da ne vodi pregovore sa drugim kupcima. "Gazprom Neft aktivno priprema posao prodaje svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji Mol. Trenutno se sprovode neophodne korporativne i regulatorne procedure. Kompanija trenutno ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju."

NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara 2025, a one su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra prošle godine. Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) uvela je sankcije NIS-u u okviru širih mera usmerenih na ruski energetski sektor zbog rata u Ukrajini. OFAC je zahtevao prodaju akcija NIS-a u vlasništvu Gazprom Nefta i Gazproma, ruskih većinskih vlasnika kompanije. U međuvremenu je došlo do promena u vlasničkoj strukturi NIS-a, pa je značajan deo akcija u njemu stekla Gazpromova kompanija Intelligence, dok je matični Gazprom zadržao simboličan udeo.

OFAC je više puta produžavao licencu za pregovore o prodaji NIS-a i ona trenutno važi do 22. maja, dok najnovija licenca za rad važi do 16. juna. Srpska vlast očekuje da polovinom maja bude usaglašen ugovor o pravima i obavezama akcionara u okviru pregovora sa mađarskom naftnom kompanijom, s tim da Srbija želi da rafinerija u Pančevu nastavi da radi, odnosno da se Mol obaveže da će održati preradu na određenom nivou.

Osim što o kupoprodajnom ugovoru pregovaraju mađarski Mol i Gazpromneft, u te razgovore se uključio i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Srbija, koja ima oko 30 odsto udela u NIS-u, namerava da kupi još pet odsto akcija.

Dobit NIS-a u prvom kvartalu skoro 24 miliona evra

NIS je u prvom kvartalu ove godine ostvario neto dobit od gotovo 2,8 milijardi dinara (23,8 miliona evra) - znatno više u odnosu na isti period prošle godine, kada je dobit iznosila nepunih 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra).

Ukupni prihodi od prodaje u prva tri meseca 2026. premašili su 66 milijardi dinara (što je za 8,4 odsto niže međugodišnje), dok je EBTIDA bila preko 11 milijardi dinara (skok od 29 odsto međugodišnje). "Grupa je zadržala visoku pozitivnu EBITDA, što odražava otpornost njenog osnovnog poslovanja i sposobnost da generiše operativne novčane tokove", navodi se u finansijskom izveštaju.

Kako je ocenila analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić, za NIS kao integrisanu regionalnu naftnu kompaniju koja posluje u vanrednim okolnostima (sankcije, prekidi u snabdevanju, pad volumena), EBITDA marža od 16,6 odsto na kvartalnom nivou je iznad "normalnog" strukturnog nivoa i ukazuje na vrlo snažan kratkoročni efekat marže. "Ključni pozitivan faktor je potrošnja zaliha kupljenih po nižim cenama, realizacija prodajnih cena nakon snažnog rasta brenta u martu, što predstavlja snažan, ali neponovljiv 'booster' EBITDA marže. Stoga, normalizovana EBITDA marža NIS‑a je bliže 13 do 14 odsto, kad se isključe zalihe i vanredni 'downstream' efekti."

U 2025. NIS je imao neto gubitak od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra), naspram dobiti od 10,1 milijardu dinara godinu ranije. Samo u četvrtom kvartalu neto gubitak bio je 5,3 milijarde dinara, u poređenju s dobiti od dve milijarde dinara u istom tromesečju 2024.