MOL Group favorit Moskve za prodaju NIS-a

Inflacija, privredni rast i odakle će se Srbija snabdevati energentima mnogo zavise od toga u čijim će se rukama naći akcije Naftne industrije Srbije (NIS), koje su trenutno u vlasništvu ruskog Gazproma, odnosno njegovih ćerki firmi Gazpromneft i Intelligence. 

NIS je od 9. oktobra pod sankcijama Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija, a krajnji cilj jeste da se preseku kanali kojima Gazprom zarađuje novac van Rusije. Razlog za to je što Amerika veruje da Moskva koristi ova sredstva da finansira rat u Ukrajini, koji traje već skoro četiri godine. 

O sudbini NIS-a spekuliše se već godinu dana, od kada je Vašington prvi put zapretio sankcijama, a da Gazprom mora da izađe iz vlasništva ključne naftne kompanije u Srbiji, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović prvi put je rekla u novembru ove godine.

O tome kako Moskva gleda na prodaju ruskog udela u NIS-u za Bloomberg Adria TV je govorio Igor Juškov, analitičar ruskog državnog Fonda za energetsku bezbednost iz Moskve i profesor Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije. 

- Situacija sa NIS-om snažno utiče na privredu Srbije, a deo stručne javnosti u Srbiji smatra da ruska strana zasad nije bila konstruktivna u pregovorima. Ruski državni mediji prenose da je Moskva raspoložena da proda deo akcija, ali verovatno ne sve akcije. Takođe se naglašava da Gazprom "ne želi tek tako da preda svoj vlasnički udeo a da prethodno ne dobije garancije". O kakvim je garancijama reč i pod kojim bi uslovima Gazprom pristao da proda svoj udeo?

Postoje dva uslova koji treba da se ispune kako bi ruska strana prodala svoj udeo u NIS-u. Pre svega, postizanje dogovora o tržišnoj ceni. Jasno je da će Gazprom dati određeni popust, pošto je kompanija pod sankcijama, ali on ne sme da bude preveliki. 

Procena pojedinih srpskih zvaničnika sa početka 2025. godine, koji su rekli da kompanija košta oko 700 miliona dolara, Rusiji ne odgovara, zato što je Gazprom svojevremeno kupio NIS za 400 miliona evra, a zatim je uložio oko 3,5 milijardi evra u razvoj. Modernizovano je postrojenje za preradu nafte i to je danas jedno od tehnološki najrazvijenijih postrojenja u Evropi.

 

 

 

 

Drugo pitanje se odnosi na isplatu novca Rusiji, pošto je Gazpromneft pod sankcijama i za prodaju je potrebna dozvola Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija. Oni moraju da odobre izuzeće od sankcija, odnosno opštu licencu. Moskva želi da ta licenca zapravo bude dozvola da se novac pošalje u Rusiju, a ne da ostane blokiran u nekoj od evropskih banaka. To su dva uslova koje Rusija smatra osnovnim.

Treće pitanje, što je više želja Rusije nego uslov, to je da se NIS proda mađarskoj kompaniji MOL, a ruska i mađarska delegacija su o tome već pregovarale, za vreme posete Viktora Orbana Moskvi. Razlog je što u tom slučaju Srbija može da kupuje rusku naftu i ostaće tržište plasmana za Rusiju. Energenti bi se dopremali naftovodom "Družba", koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine.

 

Bloomberg

- Kakvi su dosadašnji rezultati pregovora između Mađarske i Rusije u vezi sa prodajom ruskog udela MOL Groupu i koliko bi oni mogli da potraju?

Mislim da je mađarski premijer Viktor Orban o tome već razgovarao i sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, prilikom posete Sjedinjenim Državama, kao i da je potom otputovao u Moskvu sa pripremljenim predlogom. Izgleda da se Amerika složila da odobri tu transakciju, a to je važno zato što smo videli kako je Vašington odbio ugovor između Lukoila i Gunvora, ocenivši da je ta kompanija povezana sa Rusijom. Dakle, Sjedinjene Države nisu spremne da odobre svakog kupca.

Čini se da je Orban preneo da ima dogovor sa Trumpom, za slučaj kupovine NIS-a i dela akcija Lukoila u Evropi, da će OFAC odobriti tu kupoprodaju i omogućiti ruskim firmama da preuzmu novac. Međutim, Moskva i Mađarska zatim treba da pregovaraju o ceni. Jasno je da Mađarska želi da dobije značajan popust i zato je Orban tražio mišljenje Moskve o tome koliki bi taj popust mogao da bude. Dalje će se razgovarati o tome da li je MOL spreman da kupi NIS ili će ipak odustati.

- Kao još jedan mogući kupac u medijima se pominjala kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja vadi naftu u toj zemlji. Prema nezvaničnim informacijama koje je objavio Financial Times, ova kompanija je postizanja sporazuma o kupoprodaji. Da li Gazprom želi da proda svoje akcije ADNOC-u i da li je bilo pregovora o tome?

Zasad nema zvanične potvrde da je takvih pregovora bilo, ali za Rusiju pozitivno je što je u pitanju kompanija iz prijateljske zemlje. Čak i mađarski MOL se smatra kompanijom iz zemlje koju je Rusija zvanično stavila na spisak neprijateljskih zemalja, iako su odnosi Mađarske i Rusije mnogo bolji nego odnosi Moskve sa drugim evropskim državama. Mađarska i Slovačka se smatraju konstruktivnim partnerima.

Prodaja NIS-a Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ili možda nekoj azijskoj kompaniji, donekle bi odgovarala Rusiji, ali veliko je pitanje šta će na to reći Sjedinjene Države. Ako kompanija iz neke treće zemlje uspe da dobije saglasnost da sklopi ugovor, bilo da je to firma iz UAE ili neke druge zemlje, to je moguće. Međutim, Mađarska ima kec u rukavu, zato što već imaju dogovor sa SAD.

Osim toga, Mađarska gradi naftovod ka Srbiji, i to će biti način da doprema rusku naftu. S druge strane, prodaja NIS-a kompaniji sa Bliskog istoka ne znači da će se u Srbiju isporučivati ruska nafta. Srpsko tržište bi moglo da se zatvori za Rusiju.

- Izgradnja zajedničkog naftovoda između Mađarske i Srbije biće ubrzana, a plan je da se mađarski deo od 190 kilometara završi do kraja 2027. godine, sporazum je koji su dve zemlje postigle u septembru. Međutim, mađarski MOL Group ne proizvodi naftu, već prerađuje rusku. Nafta se u Mađarsku trenutno doprema putem naftovoda "Družba", koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine, koja može da ga zatvori, dok je EU odlučila da se do 2027. odrekne ruske nafte, čemu se Mađarska protivi. Ako se EU potpuno odrekne ruskog gasa, zar to neće dovesti MOL Group u nezavidnu poziciju?

Ako ugovori budu raskinuti ili dođe do sankcija, onda će Gazprom smanjiti količine nafte koju vadi, kao što radi od 2022. godine. Ako Gazprom ne bude isporučivao naftu u Evropu, moraće da smanji vađenje nafte. Trenutno vadi naftu smanjenim kapacitetom, Gazprom je od 2022. godine smanjio isporuke u Evropu na približno 130-140 milijardi kubnih metara gasa. U 2025, isporuke se kreću oko 16-16,5 milijardi kubnih metara gasa. Dakle, taj obim nije veliki, tako da neće biti značajnog udarca na Gazprom, niti rusku privredu. Međutim, naravno da Rusija želi da sačuva svako izvozno tržište, želi da proda svaki kubni metar gasa. To je važno i za Gazprom, i za Rusiju. Zato će Gazprom insistirati na tome da pozicija (EU) nije na mestu, i nema uporište u zakonu. Pošto nema direktne zabrane, nema sankcija, koje bi zabranile kupovinu gasa koji se doprema kroz ruske naftovode, njih u ovom trenutku nema.

Vidimo da Brisel želi da ih uvede, a Mađarska i Slovačka su protiv. Ove zemlje neće glasati za takvu odluku na nivou EU. Upravo zbog toga, EU želi da promeni proceduru donošenja ovakvih odluka, i traži način da se odluka usvoji glasanjem većine, a ne na nivou članica EU. Zato pokušavaju da ukinu pravo veta koje imaju Mađarska i Slovačka. Očekujem da ćemo u 2026. imati spor u EU o legitimitetu te odluke.

- Ukoliko ne dođe do prodaje ruskog udela u NIS-u trećoj strani, pred Srbijom su dve opcije. To su nacionalizacija i stečaj, a u drugom slučaju, faktički bi pustila kompaniju da propada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je rekao da nacionalizacija predstavlja poslednju opciju, naglasivši da "Srbija ne želi da otima rusku imovinu". Kako Moskva gleda na nacionalizaciju, a kako na stečaj?

Nacionalizacija je verovatniji scenario nego stečaj. U tom slučaju, Srbija želi vlasništvo nad akcijama, ali sve i da isplati kompenzaciju, to neće biti u rangu tržišne cene. Osim toga, Gazprom i Gazpromneft neće dobiti novac, već će on biti zamrznut u srpskoj banci, dok god im Amerika ne ukine sankcije.

Cena koju bi Srbija isplatila u slučaju nacionalizacije ne bi predstavljala adekvatnu naknadu, Rusiji to ne odgovara. Moskva bi na to gledala kao na oduzimanje ruske imovine, bez njihove saglasnosti, jer se ruska strana ne bi složila na tako nešto. 
Zatim Rusija može da se žali na ovu odluku pred sudom, može da traži da se akcije vrate ili da se za njih plati tržišna cena. Takođe, Srbiji predstoje pregovori o gasu, koji im Moskva trenutno prodaje po ceni koja je oko 40 odsto niža od tržišne. Ukoliko dođe do nacionalizacije NIS-a, Rusija neće Srbiji prodavati gas sa popustom, već isključivo po tržišnoj ceni. To znači da će kubni metar gasa biti 40 odsto skuplji nego do sada.

Rusija upravo zato nije produžila gasni aranžman sa Srbijom do maja 2026, kao što je Beograd tražio, već samo do kraja 2025. godine. Time je pokazala da su ova dva pitanja povezana, a novi gasni sporazum još uvek nije postignut. 

Ukoliko se Gazpromu oduzme imovina, Rusija neće isporučivati gas po povlašćenoj ceni, ali neće odbiti da prodaje gas po tržišnoj ceni, naročito u jeku grejne sezone.