Holoda: 1,4 milijarde evra je savršena cena za NIS

Mol Group bi mogao da kupi kontrolni paket akcija Naftne industrije Srbije (NIS) po ceni od 1,4 milijarde evra, preneli su mađarski mediji, mada zvanične potvrde te informacije zasad nema. "To je savršena cena za ono što Mol dobija, s obzirom na prethodna ulaganja i razvijenost NIS-a", kaže za Bloombeg Adria TV Attila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u Molu.

Mađarska grupacija, verovatno budući većinski vlasnik, ima jedinstvenu poziciju u Evropi, što je, kako kaže, odlično pozicionira za širenje poslovanja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. S jedne strane, ima pristup ruskoj nafti preko "Družbe", a s druge strane obezbeđeno snabdevanje preko Jadranskog naftovoda, podseća sagovornik.

"Danas takoreći nema druge kompanije u Evropi koja je u toj poziciji", ističe Holoda. Ako Mol Group postane većinski akcionar NIS-a, to će biti "dobra vest i za naftnu kompaniju iz Srbije", ocenjuje. 

Mol je potpisao obavezujući sporazum o kupovini 56,15 odsto vlasničkog udela u NIS-u. Uz kupovinu paketa akcija, koje je u NIS-u dosad držao Gazprom Neft i Gazpromova kompanija Intelligence, Mol preuzima i upravljanje nad Rafinerijom u Pančevu, jedinom u Srbiji, čiji je kapacitet gotovo 4,8 miliona tona godišnje. 

Srbija planira da poveća vlasnički udeo u NIS-u za pet odsto, a kao manjinski akcionar mogao bi da se upiše i ADNOC, nacionalna naftna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata. 

ADNOC je zainteresovan za širenje u Evropi "kako bi širio tržište nafte koju sam dobija, ali i derivata koje pravi od te nafte, kako bi pokrio čitav lanac vrednosti i ojačao svoju poziciju", pojašnjava Holoda. Kako podseća, "naftne kompanije teže ne samo da budu prisutne u jednom segmentu naftnog biznisa, već u što većem delu lanca vrednosti, počev od istraživanja i proizvodnje, preko rafinerija, pa sve do prodaje, trgovine i maloprodaje, koje je takođe izuzetno važna".

Tokom svoje posete Srbiji početkom januara, mađarski ministar spoljnih poslova rekao je da mađarska vlada podržava Molovo preuzimanje NIS-a, navodeći da će to ojačati energetsku bezbednost za Srbiju, Mađarsku i Slovačku. Takođe je istakao značaj kontinuiranog pristupa ruskim energetskim resursima. Zašto Budimpešta okleva da smanji zavisnost od ruske energije, dok se Brisel za to zalaže?

"Glavni razlog je čist biznis, jer je ruska nafta mnogo jeftinija od brenta", ističe Holoda. Kako dodaje, Mol zahvaljujući partnerstvu sa Rusijom ostvaruje značajne popuste. "Dakle, to znači da bi mogli da ostvare zaista veliki profit, isključivo zahvaljujući velikoj razlici između cene brenta i nabavne cene nafte, i oni ne žele da se odreknu takve prilike."

Politička motivacija takođe igra ulogu, kaže sagovornik. "Mađarska želi da održi prijateljske odnose sa Rusijom, a Moskvi je takođe važno da nastavi da prodaje energente na evropskom tržištu." Evropska unija planira da od 2027. zabrani sklapanje novih ugovora o gasu, ali i da se postepeno odriče kupovine ruske nafte, a Mađarska se tome odlučno protivi.

"Mađarska vlada se suprotstavlja briselskoj administraciji, a razlozi su pre svega poslovni, pa tek onda politički", smatra Holoda. "Niko ne zna šta će se desiti u naredne dve godine, i da li će se EU zaista odreći prvo ruskog gasa, pa onda i nafte", ističe stručnjak. "Mađarska može da zameni ruski gas drugim vrstama gasa, kako bi obezbedila mađarske potrošače."