Savršena oluja oborila dobit Mola za 75 odsto, NIS i dalje na stolu

Mađarska naftna i gasna kompanija Mol Group ostvarila je neto dobit od oko 123,7 miliona dolara u prvom kvartalu ove godine, što je za skoro 75 odsto manje u poređenju s istim periodom prošle godine. Uz slabije brojeve nego lane, kompanija i dalje teži da sačuva manevarski prostor za očekivanu kupovinu Naftne industrija Srbije (NIS), u okolnostima u kojima se još jednom pokazalo koliko je energetski sektor u Evropi zavisan od geopolitike, logistike i državnih intervencija.

Mol je u prvom tromesečju ostvario prilagođenu EBITDA od 626 miliona dolara, što je pad od skoro 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Profit pre poreza pao je na 212 miliona dolara. Istovremeno, ukupna proizvodnja nafte i gasa blago je pojačana, ali su prerađene količine nafte pale za trećinu međugodišnje.

Kompanija sama opisuje kvartal kao "savršenu oluju".

Finansijski izveštaj objavljen u petak ukazuje na to da najveći problem za Mol nije bio pad cena ili slabija tražnja, već raspad logistike snabdevanja sirovom naftom.

Po objavi rezultata, deonice Mola listirane na berzi u Budimpešti neznatno su porasle (za 0,14 odsto) u 15.30 sati u odnosu na cenu kojom su zaključile trgovanje u četvrtak. Međutim, od početka godine do danas deonice su u plusu od skoro 40 odsto.

Hernádi: Imajući sve u vidu, bio je to jak kvartal

Kompanija je istovremeno pretrpela posledice požara u Rafineriji Dunav iz oktobra 2025, prekid isporuka kroz naftovod Družba krajem januara, zatvaranje Ormuskog moreuza početkom marta zbog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, kao i državne kontrole cena goriva širom regiona.

"Geopolitičke neizvesnosti, izazovi u pogledu sigurnosti snabdevanja i državne intervencije koje su obeležile prošlu godinu dodatno su se intenzivirali u prvom kvartalu. Sukob u Iranu, prekid rada naftovoda Družba i regulacija cena širom regiona testirali su našu otpornost", rekao je predsednik i generalni direktor Mola Zsolt Hernádi. "Imajući sve to u vidu, izuzetno sam ponosan na rezultate Mol Groupa i činjenicu da smo, uprkos svim izazovima, završili snažan kvartal."

Kako je Hernádi ocenio, veliko je dostignuće što nema potrebe da menjaju svoje finansijske smernice za ovu godinu i što su na dobrom putu da ostvare sve ciljeve.

Grupacija precizira da su privremeni zastoji u proizvodnji u Mađarskoj i Azerbejdžanu, kao i obustava proizvodnje u Kurdistanskom regionu Iraka, doprineli padu proizvodnje. To je delimično nadoknađeno ukidanjem ograničenja proizvodnje u Pakistanu i većim nivoima proizvodnje u Kazahstanu.

Kvartal je dodatno obeležen otkrićem gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, gde je Mol operator (udeo Mola je osam odsto), širenjem portfolija kopnenih nalazišta u Hrvatskoj i dobijanjem dozvole za istraživanje na moru u Libiji, nakon što je grupacija ušla na to tržište kroz zajedničko ulaganje sa kompanijama Repsol i TPAO u istraživačkom području u Mediteranskom moru.

Kada je reč o preradi, količine prerade bile su značajno niže usled pomenutog požara u rafineriji, dok su problemi u snabdevanju sirovom naftom - uključujući prekid rada Družbe - predstavljali dodatne operativne izazove. U skladu sa manjim obimom prerade, i prodaja derivata bila je niža.

Bloomberg

"Zadovoljstvo mi je što smo uspeli da obezbedimo sigurnost snabdevanja regiona čak i tokom izuzetno dugog i do sada nezabeleženog prekida rada naftovoda Družba. To je rezultat strategije diverzifikacije koju smo najavili pre deset godina i u okviru koje ulažemo 500 miliona dolara u razvoj južnog pravca snabdevanja. Nastavkom te strategije i dodatnim ulaganjem od 180 miliona dolara u povezivanje produktovodom rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj obezbedićemo potpunu fleksibilnost rafinerija i viši nivo integracije. To će nam omogućiti da uvek donosimo najbolje moguće odluke kada je reč o snabdevanju sirovom naftom ili derivatima", izjavio je Hernádi.

Iz Mola napominju da je važan događaj bilo puštanje u rad jedinice za odloženo koksovanje u Rafineriji Rijeka 10. marta. "Investicija vredna 700 miliona evra predstavlja jednu od najvećih industrijskih investicija u istoriji Hrvatske. Rezultati petrohemijskog poslovanja ostali su negativni, pod uticajem nestašice sirovina i niskih petrohemijskih marži."

Rezultati segmenta potrošačkih usluga bili su vođeni pozitivnim efektom slabljenja američkog dolara, kao i organskim rastom ne-gorivnog segmenta. Međutim, marže na gorivo bile su niže u odnosu na prošlu godinu zbog kontrole cena uvedene u martu na većini tržišta. Segment koji obuhvata proizvode koji nisu gorivo zabeležio je rast od oko pet odsto i u prodaji i u maržama, zahvaljujući organskom unapređenju poslovanja i širenju brenda Fresh Corner.

Gas Midstream (segment njihovog poslovanja koji se bavi transportom, skladištenjem i infrastrukturom za gas) ostvario je bolje rezultate na godišnjem nivou, jer su povećana potražnja za regionalnim uslugama transporta gasa i povoljni efekti kursnih razlika više nego nadoknadili negativan uticaj nepovoljnih makroekonomskih faktora.

Mol ne odustaje od NIS-a

U takvom okruženju postaje zanimljivo pitanje NIS-a. Menadžment praktično upozorava da je poslovni model kompanije postao zavisan od političke stabilizacije tržišta goriva i normalizacije tokova sirove nafte.

Mol je u kvartalnom izveštaju podsetio da je licenca za pregovore o transakciji vezanoj za NIS produžena do 22. maja. Iako detalji o ovom pitanju nisu izneti u samom izveštaju, činjenica da se pregovori nastavljaju sugeriše da interesovanje nije nestalo uprkos relativno lošijem kvartalu. To je u zvaničnoj izjavi potvrdio i Hernádi.

"Naš cilj je oduvek bio da izgradimo ekosistem sigurnosti snabdevanja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u kojem su sinergije između rafinerija i energetske infrastrukture maksimalno iskorišćene. Nedavno puštena u rad jedinica za odloženo koksovanje u Rijeci, najveća investicija u istoriji naše hrvatske kompanije INA, kao i namera kupovine NIS-a, najbolji su primeri toga: dugoročno smo posvećeni regionu i preuzimamo odgovornost za svaku zemlju" kazao je on.

Bloomberg

S tim u vezi, zanimljivo je što Mol i pored pritiska na profitabilnost i dalje agresivno investira. Organski CAPEX (engl. capital expenditure - kapitalni izdaci) porastao je za preko 57 odsto međugodišnje, na 252 miliona dolara. Bilans kompanije još nije pod nivoom zaduženja ili opterećenja koji bi onemogućio veliku akviziciju.

Likvidnost od 4,3 milijarde dolara dodatno pokazuje da Mol i dalje ima finansijski kapacitet za potencijalni dogovor.

Ipak, treba podsetiti da je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u četvrtak rekla da je srpska strana nezadovoljna predlogom koji je dobila od kompanije Mol i da Srbija ostaje posvećena nastavku pregovora sa mađarskom kompanijom i pronalaženju kompromisa, ali ne po svaku cenu.

"Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći - pre svega budućeg rada rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i toga kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani - da rafinerijska prerada, odnosno derivati nafte, pokrivaju u određenom obimu tržište Srbije, pre svega zbog privrede Srbije", naglasila je Đedović Handanović u objavi na Instagramu.