Peking je možda poslednja nada za Simpo i Yumco

Kineske kompanije već kontrolišu srpsku proizvodnju bakra, čelika, ali i dobar deo auto-delova i infrastrukturnih projekata, a naredna meta saradnje Pekinga i Beograda mogli bi da postanu ne samo sofisticirana tehnologija, već i sektori koji su nekada bili simbol industrijskog razvoja juga Srbije - tekstil i nameštaj.

 

Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Pekinga da se za Simpo i Yumco traže kineski strateški partneri nagoveštava da država pokušava da za dve vranjske kompanije pronađe model opstanka kroz isti ili sličan obrazac koji je prethodnih godina primenjen u Smederevu (HBIS Serbia, nekadašnja Železara Smederevo) i Boru (Serbia Zijin Copper, nekadašnji RTB Bor): oslanjanje na kineski kapital za spas velikih industrijskih sistema koje domaća privreda više ne može sama da revitalizuje.

"Zamolio sam da nam pomognu oko rešavanja pitanja, posebno Vranja i juga Srbije, da nađemo strateške partnere za Yumco i Simpo", rekao je Vučić posle sastanka sa kineskim premijerom Li Qiangom, dodajući da misli da je "to završeno", ali bez otkrivanja imena potencijalnog partnera.

Za Srbiju bi eventualni ulazak kineskog partnera u Simpo i Yumco značio da kineski kapital ulazi i u fabrike koje pripadaju staroj industrijskoj bazi Srbije - sektorima nameštaja i tekstila koji danas opstaju uglavnom zahvaljujući državnoj podršci i socijalnom značaju za jug zemlje.

Dve fabrike, isti problem

Kako se navodi na sajtu Ministarstva privrede, i Yumco i Simpo su među 41 preduzećem koja čekaju na privatizaciju. Od tog broja, jedino je RTV Kragujevac preduzeće sa javnim pozivom u toku, dok je za većinu od preostalih 40 firmi navedeno da objava javnog poziva još nije moguća.

Depositphotos

U tu grupu spadaju pomenute kompanije iz Vranja, a za obe je kao razlog istaknuto da su u toku aktivnosti vezane za unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) - što je praktično alat koji firmama u finansijskim poteškoćama pruža drugu šansu, to jest način da se izbegne pokretanje stečaja i obezbedi kontinuitet poslovanja. UPPR omogućava da se potraživanja izmene (umanje, odlože ili konvertuju) ako ih poverioci prihvate i sud potvrdi plan.

Prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, nekadašnji tekstilni gigant Yumco zapošljava nešto više od 1.500 radnika i lane je zabeležio neto gubitak od preko 750 miliona dinara, što je značajno smanjenje minusa u poređenju sa 2024. kada je on iznosio gotovo dvostruko više.

Nepunih 57 odsto vlasništva u tom akcionarskom društvu drži Republika Srbija, a sledeći po veličini akcionar je EPS sa nešto više od pet odsto. Zatim idu Grad Vranje sa preko četiri odsto i Elektrodistribucija Srbije sa oko 3,5 odsto. Preduzeće ukupno ima više od 8.700 akcionara. Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti procenjuje da vlasnički udeo države vredi 8,7 milijardi dinara.

Inače, hartijama Yumca se ne trguje na domaćoj berzi - isključene su sa segmenta MTP Belex 2021. godine.

Javno dostupna arhiva resornog ministarstva pokazuje da je još 2009. objavljen "javni poziv za učestvovanje u postupku prikupljanja pisanih ponuda radi kupovine udela holding kompanije 'Yumco' a.d., Vranje u privrednom društvu 'Bivoda' d.o.o. Rakovac i dela imovine u vlasništvu holding kompanije 'Yumco' a.d. Vranje". Na proleće iste godine došlo je do izmene ovog javnog poziva, da bi krajem godine usledio nov takav poziv, pa još jedna izmena istog u martu 2010. Uprkos tome, Bivoda je danas i dalje u stoprocentnom vlasništvu Yumca.

Zatim, 2012. raspisani su javni pozivi "za učešće na javnom nadmetanju za kupovinu nepokretne imovine HK PK 'Yumco' ad Vranje, u restrukturiranju" koju su činile nepokretnosti u Vranju u sastavu pogona "Dorade i konca" i "Trikotaže", ali je i ova prodaja bila neuspela, pošto nije bilo podnetih prijava ni otkupa dokumentacije do roka predviđenim javnim pozivom. Početna cena za nepokretnosti u sastavu pogona "Dorade i konca" bila je 1.498.200 evra, a za nepokretnosti u sastavu pogona "Trikotaže" 493.100 evra.

Sredinom te godine još jednom se pokušalo s prodajom te imovine i u junu je akcija uspela, pri čemu je deo vezan za pogon "Dorade i konca" prodat za tada novu početnu cenu od 764.000 evra, a deo vezan za "Trikotažu" za 251.100 evra (takođe početna cena).

Proteklih godina preduzeće je pažnju javnosti privlačilo zbog milionskih dugovanja javnim institucijama, uključujući vranjsko JP Vodovod i EPS, a Grad Vranje je 2021. godine - kao meru UPPR-a, a po preporuci Vlade Srbije - izvršio konvertovanje duga u trajni kapital, pa je tako grad kompaniji oprostio dug od preko milijardu dinara i na osnovu tih potraživanja stekao akcije u preduzeću.

Slično Yumcu, Simpo je u 2025. imao preko 1.300 radnika, a godinu je završio gubitkom od skoro 1,7 milijardi dinara.

Vlasništvo je i ovde većinski u rukama države, koja raspolaže sa preko 57 odsto i vrednost tog paketa akcija procenjena je na oko 4,2 milijarde dinara. U vlasničkoj strukturi su i Beogradska banka sa otprilike 13,5 odsto, Banka Poštanska štedionica sa oko 6,5 odsto i drugi manjinski akcionari. Simpo ima nešto manje od 500 deoničara ukupno.

I deonice Simpa isključene su iz trgovanja na Beogradskoj berzi, takođe iz segmenta MTP Belex, 2019. godine.

U odeljku sajta Ministarstva privrede koji se odnosi na proces privatizacije Simpa ostalo je samo obaveštenje iz 2006. godine o produženju roka za "dostavljanje prijava za javnu nabavku konsultantskih usluga privatizacionog savetnika u procesu privatizacije". Međutim, samo u poslednjih 12 meseci preduzeće je u više navrata oglašavalo prodaju nepokretnosti, uključujući zgradu u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, koja je oglašena u decembru, po početnoj ceni od oko 517 miliona dinara.

U februaru je kompanija saopštila da su netačne informacije koje su plasirane u javnosti o alarmantnoj rasprodaji imovine, zaustavljanju proizvodnje i otpuštanju oko 30 odsto zaposlenih. "Istina je da je Simpo počeo sa prodajom imovine 2019. godine, u skladu sa odredbama Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), kao izvršnog sudskog rešenja. Reč je isključivo o imovini koja nije u funkciji", navedeno je u saopštenju.

Tada su istakli da su u poslednje dve godine kupili, rekonstruisali i delimično modernizovali dve fabrike u Bujanovcu, Fabriku sunđera i Fabriku netkanog tekstila, koje, od otvaranja do danas, rade u kontinuitetu. Napomenuli su i da je u toku delimična rekonstrukcija Fabrike nameštaja, jer je ugovorena nabavka nekoliko poluautomatskih i automatskih mašina.

Zašto bi Kina bila zainteresovana?

Najava Vučića o kineskom vlasništvu u Simpu usledila je godinu dana pošto je predsednik Srbije prvi put najavio da bi "spas za Simpo" mogao stići iz te azijske zemlje, nakon što se Vučić na vojnoj paradi u Moskvi susreo sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom.

"Simpo finansijski krvari iz meseca u mesec i država isplaćuje primanja, delimično plate i u teškim uslovima održava postojanje Simpa. Ako oni pokažu takvu vrstu zainteresovanosti, onda je to bukvalno spas za Vranje. Ne zaboravite da imamo 1.410 ljudi zaposlenih u Vranju", kazao je Vučić početkom maja 2025. Tada o Yumcu još nije bilo reči.

Uprkos problemima sa likvidnošću preduzeća, država godinama traži model kojim bi izbegla gašenje ovih sistema (matičnih firmi i s njima povezanih lica) zbog značaja koji imaju za zaposlenost u Vranju i okolini. U slučaju kineskih investitora, računica za Srbiju je relativno jasna: država dobija šansu za očuvanje proizvodnje i zaposlenosti, dok investitori dobijaju postojeću infrastrukturu, radnu snagu i pristup tržištu Srbije i Evrope. Ovdašnje tržište, kao predvorje za tržište Evropske unije (EU), za kineske investicije znači niže logističke troškove i izbegavanje trgovinskih ograničenja prilikom izvoza, budući da Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa EU (takav tip sporazuma ima i sa Kinom).

Simpo na svojoj internet stranici navodi da pokriva 24 strana tržišta - sva u Evropi. Pritom važe za proizvođača nameštaja sa najdužom tradicijom u Srbiji. Fabrika nameštaja "Sima Pogačarević", iz koje se razvio današnji Simpo, osnovana je 1963. godine. U periodu osnivanja pa do 1980. došlo je do širenja proizvodnih kapaciteta i proizvodnje prvog dušeka, što je označilo nastanak brenda Simposan, jednog od najpoznatijih brendova dušeka na tržištu Jugoslavije. Tokom osamdesetih nastavilo se širenje kapaciteta i napravljena je prva "Mojca", za koju iz preduzeća ponosno navode da je bila najpopularnija garnitura u bivšoj državi.

Yumco na veb-prezentaciji takođe naglašava da "sa dugom tradicijom u tekstilnoj industriji" (sa radom su počeli 1960) ostvaruju "uspešnu saradnju sa partnerima širom Evrope". "Izvozimo proizvode visokog kvaliteta, ispunjavajući standarde savremene vojne, zaštitne i radne opreme", navode oni, dok mapa njihovog poslovanja pokazuje da sarađuju sa partnerima iz 10 država regiona i ostatka kontinenta.

Depositphotos

Mada zasad nema zvaničnih detalja o potencijalnim investitorima niti o vrednosti mogućeg posla, sama činjenica da se sudbina dve vranjske kompanije razmatra na nivou razgovora u Pekingu pokazuje koliko je kineski kapital postao važan instrument srpske industrijske politike. Država je, inače, poslednjih godina više puta naglašavala da želi nova ulaganja upravo u jug zemlje, region koji i dalje zaostaje po nivou investicija, zaposlenosti i visine zarada u odnosu na sever. A potencijalni dogovor oko Simpa i Yumca uklopio bi se u širi obrazac kineskog ekonomskog prisustva u Srbiji, pri čemu bi eventualni dogovor bio manje klasična privatizacija, a više nastavak prakse definisanja odnosa između države, lokalnih industrijskih sistema i kineskih industrijskih i finansijskih aktera koji su već prisutni u ključnim segmentima srpske privrede.

"Predstavili smo potencijale naših kompanija Simpo i Yumco, sa ciljem uspostavljanja konkretne saradnje. Nastavak razgovora očekujemo uskoro u Srbiji, gde ćemo kroz direktne susrete raditi na daljem unapređenju privredne saradnje", rekla je ministarka privrede Adrijana Mesarović krajem aprila, kada se u kineskoj provinciji Hebej sastala sa vodećim svetskim kompanijama u oblasti tekstila.

Podsećanja radi, ukupna vrednost kineskih investicionih projekata i projekata na kojima rade kineske kompanije u periodu od 2010. do 2025. godine iznosi oko 21 milijardu dolara (18 milijardi evra).

Od tog iznosa, nešto više od sedam milijardi je u obliku kineskih stranih direktnih investicija (HBIS, Zijin Mining, Shandong Linglong, Mei Ta, Xingya, Minth itd.). Ostatak se odnosi na projekte koji su većinom realizovani preko kineskih zajmova (pruga Beograd–Subotica, Kostolac Blok B, deonice auto-puta "Miloš Veliki"), mada ima i projekata na kojima su angažovane kineske kompanije, a koje je srpska strana finansirala iz drugih sredstava ("Čista Srbija").