Energoprojekt izglasao prinudni otkup akcija, sudska presuda baca senku na preuzimanje

Na vanrednoj sednici skupštine Energoprojekt Holdinga a. d. u četvrtak usvojena je odluka o prinudnom otkupu akcija. Time konzorcijum okupljen oko kompanije Napred razvoj, sa Dobroslavom Bojovićem na čelu, otvara završnu fazu vlasničke konsolidacije nekadašnjeg građevinskog giganta i njegovog izvesnog odlaska sa Beogradske berze.

Proces prinudnog otkupa pokrenut je nakon što je većinski vlasnik početkom jula, preuzimanjem udela Vlade Srbije i malih akcionara, premašio prag od 90 odsto i podigao svoj udeo na 90,21 odsto, čime su se stekli uslovi za preuzimanje preostalih hartija bez saglasnosti malih akcionara, uz odgovarajuću naknadu. U objavi o sazivu sednice podseća se da Napred razvoj, kao većinski akcionar, deluje zajedno sa firmama GP Napred, Montinvest Properties i Jopag, kao і sa Bojovićem, te da zajedno poseduju 9.773.319 običnih akcija.

Međutim, situaciju je uoči same skupštine zakomplikovala odluka Upravnog suda kojom je, posle devet godina spora, poništeno rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine kojim je Napred razvoju i povezanim firmama bio dozvoljen početni otkup akcija. Tužbu su još 2017. podneli bivši rukovodioci Energoprojekta Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević, osporavajući regularnost preuzimanja i navodeći da ponuđači nisu obezbedili neophodne saglasnosti.

Napred razvoj je 2017. godine kupovinom 17 odsto akcija postao većinski vlasnik sa udelom od 55,61 odsto, dok Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, nije želela da proda svoj odeo od 33,89 odsto. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, a povezane firme Montinvest Propertis 5,17 odsto i Jopag 5,12 odsto i nedostajalo im je oko 15 odsto udela da postanu većinski vlasnik te kompanije. Napred je krajem 2024. ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija u Energoprojektu, ali u tome nije bio uspešan. Zatim je konzorcijum krajem aprila objavio nameru o preuzimanju 44,39 odsto, a ponuđena cena od 425,25 dinara bila je najmanje tri puta niža u odnosu na ponudu iz 2017. godine, kada su akcije nuđene po ceni od 1.501 dinara.

Depositphotos

Dok mali akcionari i bivši menadžment presudu vide kao osnov za zahteve za obeštećenje i utvrđivanje fer vrednosti akcija, ostaje otvoreno pitanje kakve će tačno pravne posledice ova odluka proizvesti po već sprovedene višegodišnje transakcije.

Odlukom o prinudnom otkupu predviđa se otkup 1.060.273 akcija, uz isplatu cene od 452,25 dinara za jednu deonicu, kolika je bila i cena po kojoj je izvršena kupovina akcija od strane Napred razvoja i lica sa kojim zajednički deluje u ponudi za preuzimanje, a koja je okončana krajem juna. 

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić istakao je ranije da, iako je prinudni otkup bio izvestan, nakon preuzimanja 100 odsto vlasništva očekuje se logična transformacija Energoprojekta iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću i povlačenje sa berze - po uzoru na, recimo, Luku Beograd i NLB Komercijalnu banku. Time kompanija prekida obavezu javnog objavljivanja finansijskih rezultata, dok će akcije, čija je vrednost nakon julskog preuzimanja državnog udela i malih akcionara pala na 460 dinara, nestati sa domaćeg tržišta kapitala. Korpa referentnog indeksa Beogradske berze BELEX15 bi, uprkos imenu, spala na osam članova.

U međuvremenu, deonice su se donekle oporavile, a cena u četvrtak nije se promenila po objavi izveštaja sa sednice. Zadržala je vrednost od 497 dinara, koju drži od petka, čime tržišna kapitalizacija holdinga iznosi oko 5,4 milijarde dinara.

U poslednjih godinu dana cena se kretala u rasponu od 435 dinara, koliko je zabeleženo 9. aprila 2026, do najviših 599 dinara dostignutih 29. juna ove godine. Trenutna kretanja odražavaju stabilniju poziciju domaće građevinske kompanije u poređenju s ranijim periodima, imajući u vidu da je, primera radi, istorijski maksimum od 3.400 dinara očitan u aprilu 2007, a istorijski minimum od 151 dinara u avgustu 2003. godine.

Prošle godine hartije su ostvarile solidan godišnji rast vrednosti od 11,04 odsto uz ponderisanu prosečnu cenu (engl. volume-weighted average price - VWAP) od 449 dinara, dok su prosečan promet iznosio 140.652 dinara uz 0,98 transakcija dnevno. Ovo se uklapa u širu sliku tradicionalno plitkog i nelikvidnog domaćeg tržišta kapitala.

Nekadašnji jugoslovenski gigant počeo je da gubi tržište početkom dvehiljaditih godina, na šta je ukazao i Jorgić, uz ocenu da je Energoprojekt od nekadašnje kompanije svetskog renomea postao praktično lokalna kompanija. Ipak i dalje ima infrastrukturne projekte u više zemalja sveta, ali je činjenica da je u zemlji najčešće angažovan kao izvođač radova.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija.