Država prodala udeo u Energoprojektu, Napred razvoj na korak do potpunog preuzimanja

Firma Napred razvoj, u vlasništvu Dobroslava Bojovića, na putu je da postane apsolutni vlasnik Energoprojekta, pošto je novom kupovinom akcija povećala udeo u nekadašnjem građevinskom gigantu na nešto više od 90 odsto. To joj je otvorilo put ka pokretanju prinudnog otkupa akcija od preostalih manjinskih akcionara, ali i delistiranja Energoprojekta, što bi ozbiljno uticalo ne Beogradsku berzu. 

Konzorcijum koji predvodi Napred razvoj je putem javne ponude preuzeo 3,7 miliona ili 34,6 odsto akcija u Energoprojektu, što ukazuje da je Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, prodala svoj udeo od 33,89 odsto. Ponuđena cena od 425,25 dinara bila je najmanje tri puta niža u odnosu na ponudu iz 2017. godine, kada su akcije nuđene po ceni od 1.501 dinara, ali kada država nije želela da proda svoj udeo.

Međutim, analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić kaže da to nije jedino merilo po kome treba ocenjivati ovu transakciju.

"Iz perspektive finansijskog investitora, može se zaključiti da država nije ostvarila optimalan tajming prodaje. Međutim, odluku ne treba posmatrati kroz poređenje s istorijskim vrhom cene akcije, nego kroz procenu buduće vrednosti i likvidnosti ulaganja. Tokom proteklih godina država kao manjinski akcionar nije mogla bitno da utiče na korporativno upravljanje, dok je vrednost ulaganja kontinuirano padala usled operativnih i vlasničkih problema društva", naglašava analitičarka Bloomberg Adriije.

Ona dodaje da se cena ne može porediti sa onom od pre devet godina jer je Energoprojekt Holding bio u sasvim drugačijoj poziciji na tržištu i s drugačijom perspektivom poslovanja, u odnosu na sadašnju poziciju.

Konzorcijum je krajem aprila objavio nameru o preuzimanju 44,39 odsto akcija u Energoprojektu i najnoviji pokušaj se može smatrati uspešnim pošto je ovom kupovinom stekao udeo od 90,21 odsto i time prešao prag od 90 odsto, što mu otvara put da postane potpuni vlasnik. Sa udelom od najmanje 90 odsto kompanije može da pokrene proceduru prinudnog otkupa akcija od preostalih manjinskih akcionara, čiji je udeo u Energoprojektu dosad bio 10,60 odsto.

Milić ističe da pri oceni transakcije treba imati u vidu i mogućnost pokretanja prinudnog otkupa. "Takvi paketi često imaju stratešku vrednost jer omogućuju punu kontrolu nad društvom i pojednostavljenje upravljanja", objašnjava ona.

Napred razvoj je 2017. godine postao većinski vlasnik sa udelom od 55,61 odsto, dok Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, nije želela da proda svoj odeo od 33,89 odsto.

Iako su akcije Energorpojekt Holdinga rasle u poslednje dve godina, one su postale izuzetno nelikvidne i "već dugo su zaboravljene na berzi", podseća Milić na zaključke analize Bloomberg Adrije iz marta, kao i na određene probleme u poslovanju upravljanju. 

"Naravno, na to se nadovezuje i činjenica da 2024. nisu dobili revizorsko mišljenje za svoje godišnje izveštaje, a ni mišljenje revizora za 2025. nije bez napomena. Takođe, tu su i tužbe malih akcionara. Skupštine akcionara nisu održavane zbog nedostatka kvoruma i nemogućnosti donošenja odluka važnih za poslovanje. Zato bi promena vlasničke strukture, koja bi dovelo do koncentracije vlasništva, trebalo pozitivno da utiče na poslovanje", kaže Milić.

 

 

 

Na vrednost uticali problemi u funkcionisanju firme

Po aktualnoj tržišnoj ceni od 460 dinara, tržišna kapitalizacija Energoprojekt Holdinga iznosi 4.983.452.320 dinara ili 42,5 miliona evra, što je višestruko manje od istorijskih vrednosti kompanije i znatno ispod nivoa na kojima trguju slične građevinske i inženjerske kompanije u regionu i Evropi, kaže Milić.

"Kada je reč o vrednovanju, očekivali smo bolje poslovne rezultate u 2025. godini, što je ostvareno na strani profitabilnosti. Bez obzira na neznatno smanjene poslovne prihode (usled smanjenja zaliha, bez obzira na povećanu prodaju) došlo je do poboljšanja rezultata poslovanja i rast EBITDA marže na 19,4 odsto. Poslovanje u 2025. još je bilo obeleženo i vraćanjem obveznice bez novog zaduženja", ističe Milić.

 

 

Prema njenim rečima, i pored poboljšanja profitabilnosti, Energoprojekt holding je i dalje potcenjen na Beogradskoj berzi u odnosu na uporedive kompanije u regionu, ali s obzirom na probleme u funkcionisanju, izazvane raspršenom vlasničkom strukturom, ne iznenađuje što je tržište primenjivalo značajan diskont na vrednost kompanije.

"S druge strane, činjenica da društvo posluje uz EV/EBITDA multiplikator od svega 0,7 puta, naspram medijana uporedivih kompanija od 6,9 puta, sugeriše da je tržište godinama ugrađivalo značajan diskont zbog korporativnog upravljanja, nelikvidnosti i neizvesnosti poslovanja", navodi MIlić.

Ta kompanija je prošle godine poslovala sa neto rezultatom od nešto više od 328 miliona dinara ili oko 2,8 miliona evra. Međutim, nekoliko godini beleži pad dobiti sa milijardu dinara ili oko 8,5 miliona evra, koliko je ostvarila 2022.

 

 

Zaboravljeni gigant 

Država do sada nije pokazala interesovanje da se uključi u upravljanje Energoprojektom, i nekadašnji jugoslovenski gigant počeo je posle 2000. godine da gubi veliki deo tržišta. Firma je ipak i dalje aktivna i gradi na brojnim tržištima, od Evrope do Azije i Afrike. Kako se navodi na internet stranici kompanije, Sistem Energoprojekt posluje u oko 15 zemalja širom sveta. Energoprojekt danas čine Holding a.d. kao matična kompanija i devet zavisnih kompanije u svojim branšama.

Energoprojekt je osnovan 1951. godine, a 1998. je počeo transformaciju vlasničke strukture iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo. 

Napred razvoj godinama je sticao akcije kompanije, a zvaničnu kontrolu je ostvario 2017. godine, povećavši udeo na 55,61 odsto kupovinom 17 odsto akcija, koju su pratile kontroverze o trgovanju između povezanih lica. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, a povezane firme Montinvest Propertis 5,17 odsto i Jopag 5,12 odsto i nedostajalo im je oko 15 odsto udela da postanu većinski vlasnik te kompanije.

Krajem 2024. Napred je ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija u Energoprojektu, ali u tome nije bio uspešan, pošto je uspeo da otkupi 0,1 odsto akcija. Ponuđena cena je bila znatno ispod cene iz 2017. i iznosila je 375 dinara po akciji.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija.

Energoprojekt je jedan od nekadašnjih građevinskih giganata koji je izgradio brojne hidroelektrane, poput Đerdapa i Bajine Bašte, Termoelektranu "Nikola Tesla" u Srbiji. Gradio je i brojne poznate komplekse - YU biznis centar i Beogradsku arenu, kao i hotel Hajat u Beogradu i brojne druge poslovne zgrade, hotele i razne komplekse u zemlji i svetu – u Rusiji, Maleziji, Nigeriji, Zambiji, Angoli, Kuvajtu... Ali poslednjih godina, primetno je da u Srbiji i pored takvih referenci ,nije bio glavni izvođač na infrastrukturnim projektima, već je angažovan kao podizvođač.