Niska cena akcija ruši logiku prodaje državnog udela u Energoprojektu

Novi pokušaj kompanije Napred Razvoj da preuzme preostale akcije Energoprojekt Holdinga zavisiće pre svega od spremnosti Vlade Srbije da kao najveći manjinski akcionar proda svoj udeo. Prilikom ranijih ponuda, vlada nije pokazivala interesovanje za to, a prema ocenama stručnjaka, odluka da to sada uradi ne bi imala smisla s obzirom na to da je u međuvremenu znatno pala vrednost akcija tog nekadašnjeg građevinskog giganta.

Konzorcijum koji predvodi firma Napred Razvoj u vlasništvu Dobroslava Bojovića, objavio je krajem aprila nameru o preuzimanju 44,39 odsto akcija u Energoprojektu. Time bi stekao potpuno vlasništvo u toj kompaniji nakon što je 2017. postao većinski vlasnik sa udelom od 55,61 odsto. U tom trenutku, ponuđena cena za akcije Energoprojekta iznosila je 1.501 dinar, dok se sada, početkom maja, njima trgovalo na Beogradskoj berzi po ceni od oko 500 dinara. 

Prema podacima Bloomberg Terminala, akcije su tokom 2025. skočile za preko 31 odsto, dok su od početka 2026. do danas u plusu za 10 odsto.

Akcije Energoprojekta, iako su rasle u poslednje dve godine, postale su izuzetno nelikvidne: na primer, u 39 trgovinskih dana ove godine, do 4. marta, akcijom Energoprojekt Holdinga se trgovalo svega pet dana. Promet već dugo nema smisla spominjati, navodi se u ranijoj analizi Bloomberg Adrije, ali se dodaje da poslovanje kompanije ipak ide napred i da se poznavaoci industrije još uvek nadaju vrednosti iza imena koje pamti i bolje dane.

Koja će cena ovog puta biti ponuđena, ostaje da se vidi, pošto konzorcijum koji takođe čine Građevinsko preduzeće Napred, Montinvest Properties, švajcarski Jopag AG i sam Bojović podnese zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje ponude. To se očekuje ovih dana, s obzirom na to da od 24. aprila, kada je objavio obaveštenje o nameri, teče rok od 15 dana.

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić kaže da bi eventualna odluka države da proda udeo od 33,89 odsto u kompaniji Energoprojekt Holding po nižoj ceni od one iz 2017. bila loša po nju, odnosno da bi bila na gubitku u odnosu na ponudu od pre devet godina.

"Da li će ponuda za preuzimanje upućena akcionarima biti uspešna, zavisiće od države, odnosno da li će ih prodati ili ne", kaže Jorgić i dodaje da, ako ih država ne proda, ne očekuje da će se mali akcionari odazvati u većem broju pošto cena neće biti povoljna.

Jorgić je ocenio da država do sada nije pokazala interesovanje da se uključi u upravljanje Energoprojekta pa je ta kompanija izgubila značajan deo tržišta i nije ni iz daleka ona firma kakva je bila. Dodao je da bi Energoprojekt, da je posle 2000. godine mogao da dobije poslove na domaćem tržištu, mogao da nastavi da gradi velike infrastrukturne projekte.

Kupovinom državnog udela konzorcijum bi ostvario udeo od 89,49 odsto, i u tom slučaju bi se približio pragu od 90 odsto koji omogućava prinudni otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara.

Aleksandar Zavišić, portfolio menadžer Ilirike, rekao je za Bloomberg Adriju da je teško proceniti uspešnost ponude osim ukoliko se ona meri prelaskom praga od 90 odsto i obezbeđivanja prinudnog otkupa od malih akcionara. On je rekao da je u načelu ponuda, koja se odnosi na otkup preostalih 44,39 odsto akcija, uspešna ukoliko ponuđač kupi bar jednu akciju.

"Čak i ukoliko država odluči da proda svojih 33,89 odsto, za prelazak praga od 90 odsto je potrebno više od 54.000 akcija u vlasništvu malih akcionara, odnosno 0,5 odsto od ukupnog broja akcija. Knjigovodstvena cena, iz bilansa na poslednji dan 2025. godine, objavljena na Beogradskoj berzi iznosi 1.159,63 dinara", rekao je Zavišić.

Akcijama Energoprojekta trguje se na Beogradskoj berzi još od 2001. godine, dok je Napred Razvoj godinama sticao akcije kompanije. Zvaničnu kontrolu je ostvario 2017. godine kupovinom 17 odsto akcija, uz kontroverze o trgovanju između povezanih lica. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, a povezane firme Montinvest Propertis 5,17 odsto i Jopag 5,12 odsto i nedostajalo im je oko 15 odsto udela da postanu većinski vlasnik te kompanije.

Krajem 2024. Napred je ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija u Energoprojektu, ali u tome nije bio uspešan, pošto je uspeo da otkupi 0,1 odsto akcija. Ponuđena cena je bila znatno ispod cene iz 2017. i iznosila je 375 dinara po akciji.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija, odnosno za oko 35 odsto udela.

Energoprojekt i dalje posluje sa profitom, aktivan je i gradi na brojnim tržištima, od Evrope do Azije i Afrike. Kako se navodi na internet stranici kompanije, Sistem Energoprojekt posluje u oko 15 zemalja širom sveta.

Ta kompanija je prošle godine poslovala sa neto rezultatom od nešto više od 328 miliona dinara ili oko 2,8 miliona evra. Međutim, proteklih nekoliko godini beleži pad dobiti sa milijardu dinara ili oko 8,5 miliona evra, koliko je ostvarila 2022.

Energoprojekt je jedan od nekadašnjih građevinskih giganata koji je izgradio brojne hidroelektrane, poput Đerdapa i Bajine Bašte, Termoelektranu "Nikola Tesla" u Srbiji i drugo. Gradio je i brojne poznate komplekse - YU biznis centar i Beogradsku arenu, kao i hotel Hajat u Beogradu i brojne druge poslovne zgrade, hotele i razne komplekse u zemlji i svetu – u Rusiji, Maleziji, Nigeriji, Zambiji, Kuvajtu...

- Ažurirano izjavom portfolio menadžera Ilirike Aleksandra Zavišića.