Energoprojekt se povlači sa Beogradske berze

Skupština Energoprojekt Holding a.d. odlučila je u utorak da se povuče sa Beogradske berze, što je bio očekivan korak nakon konsolidacije vlasništva i postupka prinudnog otkupa preostalih akcija.

Ovo je navedeno u izveštaju sa sednice objavljenom na sajtu Beogradske berze.

Odluka o povlačenju sa Beogradske berze bila je očekivana nakon konsolidacije vlasništva kroz koju je ova kompanija prošla ove godine. Time kompanija prekida obavezu javnog objavljivanja finansijskih rezultata, dok će akcije čija se cena od 463 dinara ne menja od 9. septembra, nestati sa domaćeg tržišta kapitala.

Korpa referentnog indeksa Beogradske berze BELEX15 će, uprkos imenu, ostati na osam članova nakon povlačenja Energoprojekta.

Proces konsolidacije vlasništva počeo je krajem aprila, kada je konzorcijum koji predvodi Napred razvoj, firma u vlasništvu Dobroslava Bojovića, objavio nameru o preuzimanju 44,39 odsto akcija Energoprojekta. Ponuđena cena od 425,25 dinara bila je najmanje tri puta niža u odnosu na ponudu iz 2017. godine, kada su akcije nuđene po ceni od 1.501 dinar.

Ipak, Vlada Srbije je, kao najveći manjinski akcionar, odlučila da proda svoj udeo od 33,89 odsto, a konzorcijum je stekao udeo od 90,21 odsto. To mu je otvorilo put da postane potpuni vlasnik, pošto je prešao prag od 90 odsto.

Prinudnom otkupu preostalih akcija pristupilo se krajem jula, mada je taj proces zakomplikovala odluka Upravnog suda kojom je, posle devet godina spora, poništava rešenje Komisije za hartije od vrednosti kojim je Napred razvoju i povezanim firmama bio dozvoljen početni otkup akcija. Tužbu su još 2017. podneli bivši rukovodioci Energoprojekta Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević, osporavajući regularnost preuzimanja i navodeći da ponuđači nisu obezbedili neophodne saglasnosti.

U međuvremenu je obustavljena evidencija promena po osnovu prinudnog otkupa akcija u toj kompaniji u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, koji sprovodi i evidentira promene vlasništva nad akcijama, iako presuda kojom je predmet vraćen Komisiji na ponovno razmatranje nema uticaja na dosadašnje transakcije. Komisija za hartije od vrednosti još odlučuje u tom predmetu.Energoprojekt je, iako je poboljšao finansijske rezultate u 2025. godini, u prvoj polovini ove godine ostvario neto dobit koja je za 70 odsto manja nego u istom periodu prošle godine. Na to je uticao pad ukupnih prihoda, posebno poslovnih prihoda, i to prihoda od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu, koji su bili za 80 odsto manji.

 

 

Pad ukupnih prihoda delom je posledica visoke baze iz prošle godine, ali rezultati Energoprojekta u prvom polugodištu 2026. godine ukazuju na izrazito pogoršanje profitabilnosti osnovnog poslovanja, ocenila je ranije Silvana Milić, analitičarka Bloomberg Adrije za korporativne finansije.

Energoprojekt je osnovan 1951. godine, a 1998. je počeo transformaciju vlasničke strukture iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo.

Napred razvoj godinama je sticao akcije kompanije, a zvaničnu kontrolu ostvario je 2017. godine, povećavši udeo na 55,61 odsto kupovinom 17 odsto akcija, koju su pratile kontroverze u vezi sa trgovanjem između povezanih lica. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, dok su povezane firme Montinvest Propertis i Jopag imale udele od 5,17, odnosno 5,12 odsto.

 Napred je krajem 2024. godine ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija Energoprojekta, ali u tome nije bio uspešan, pošto je uspeo da otkupi svega 0,1 odsto akcija. Ponuđena cena bila je znatno ispod cene iz 2017. godine i iznosila je 375 dinara po akciji.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC-Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma, koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu, navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija.

Energoprojekt je jedan od nekadašnjih građevinskih giganata koji je izgradio brojne hidroelektrane, poput "Đerdapa" i "Bajine Bašte", kao i Termoelektranu "Nikola Tesla" u Srbiji. Gradio je i brojne poznate komplekse - YU biznis centar i Beogradsku arenu, kao i hotel "Hajat" u Beogradu i brojne druge poslovne zgrade, hotele i razne komplekse u zemlji i svetu – u Rusiji, Maleziji, Nigeriji, Zambiji, Angoli, Libiji, Kuvajtu i drugim zemljama. Međutim, nekadašnji jugoslovenski gigant počeo je da gubi tržište početkom dvehiljaditih godina. Ipak, i dalje ima infrastrukturne projekte u više zemalja sveta, ali je činjenica da je u zemlji najčešće angažovan kao izvođač radova.