Energoprojektu dobit pala za 70 odsto, poslovni prihodi manji za trećinu

Neto dobit Energoprojekt holdinga u prvoj polovini ove godine bila je za 70 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, na šta je uticao pad ukupnih prihoda, posebno poslovnih prihoda, i to prihoda od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu, koji su za 80 odsto manji. Pad ukupnih prihoda je delom posledica visoke baze iz prošle godine, dok je kompanija donekle ublažila pad dobiti smanjenjem troškova, pre svega proizvodnih usluga i finansijskih rashoda.

Rezultati Energoprojekta u prvom polugodištu 2026. godine ukazuju na izrazito pogoršanje profitabilnosti osnovnog poslovanja, ocenjuje Silvana Milić, analitičarka Bloomberg Adrije za korporativne finansije. 

Ona je ukazala da je pad poslovnih prihoda od 33,5 odsto doveo do prelaska iz operativne dobiti od gotovo milijarde dinara u prvom polugodištu 2025. u operativni gubitak od 134,2 miliona dinara u prvom polugodištu ove godine, dok je EBITDA pala za gotovo 98 odsto, na svega 26,2 miliona dinara. EBITDA marža time je smanjena s 21,9 odsto na samo 0,7 odsto.

 

 

Kao ključni uzrok pada navela je snažnu kontrakcija domaćeg poslovanja, pošto su prihodi od prodaje proizvoda i usluga u Srbiji smanjeni za oko 80 odsto, sa 4,2 milijarde na 849 miliona dinara, dok su prihodi na stranim tržištima ostali gotovo nepromenjeni i iznosili su oko 2,5 milijardi dinara, približno koliko i godinu dana ranije.

Dodatni razlog za oprez predstavlja dinamika novih ugovaranja, ocenjuje Milić. U prvih šest meseci ugovoreni su novi poslovi u vrednosti od 36,9 miliona evra, odnosno 38 odsto godišnjeg plana. Pri tome, na domaćem tržištu ostvareno je tek 21,8 odsto planiranog godišnjeg ugovaranja. Pozitivnu protivtežu predstavljaju još nedovršeni ranije ugovoreni poslovi (engl. backlog) od oko 159 miliona evra, koji su, međutim, izrazito koncentrisan na strana tržišta, ističe ona.

Iako je Grupa završila period s neto dobiti od 432,7 miliona dinara, kvalitet iskazane dobiti znatno je slabiji nego što sugeriše krajnji rezultat. Neto pozitivan učinak procesa zatvaranja projekta Vinča iznosi oko 217,9 miliona dinara, dok je dodatnih 221,5 miliona dinara prihoda ostvareno kroz pozitivno usklađivanje prethodno obezvređene finansijske imovine prema MSFI 9 (računovodstveni standard za finansijsku imovinu i obaveze).

"Ove stavke zajedno su gotovo jednake iskazanoj dobiti pre oporezivanja, dok je osnovno poslovanje na EBIT nivou bilo gubitaško", navodi Milić.

Dodatnu pažnju zahteva 2,55 milijardi dinara neto kratkoročnih potraživanja za nefakturisani prihod. Iako priznavanje takvih prihoda proizlazi iz specifičnosti dugoročnih građevinskih projekata i zasniva se na procenama izvedenih radova, njihov visok iznos povećava rizik konverzije računovodstveno priznate realizacije u fakturisana potraživanja i konačno u novčani tok.

"Ukupno gledano, prvo polugodište 2026. obeležava izrazito slabljenje osnovne operativne profitabilnosti, uz značajan doprinos neoperativnih i vrednosnih usklađivanja konačnom rezultatu. Za procenu održivosti zarade u drugom polugodištu ključni će biti oporavak domaćeg ugovaranja, realizacija postojećeg 'backloga' i konverzija nefakturisanih prihoda u fakturisana i naplaćena potraživanja", kaže Milić.

Ukupni prihodi pali za trećinu

Pored poslovnih prihoda, i finansijski prihodi su znatno smanjeni, pre svega zbog pada prihoda od kamata, dok su ukupni rashodi takođe smanjeni, ali za oko 18 odsto, pokazuje Konsolidovani izveštaj Energoprojekta za prvu polovinu 2026. Ukupni prihodi pali su za 31,5 odsto, sa sedam milijardi dinara u prvoj polovini 2025. godine na 4,8 milijardi dinara u istom periodu ove godine. 

 

 

Posle rasta u prvoj polovini 2025. godine, prihodi se u prvom polugodištu ove godine vraćaju bliže vrednostima iz godina koje su prethodile tome, ali su i ukupni i poslovni prihodi u prvoj polovini 2026. bili niži nego ranijih godina u istom periodu. Struktura prihoda se takođe promenila. Domaće tržište je mnogo slabije nego u prvoj polovini 2023. i 2024. godine, kada su ti prihodi iznosili oko 1,4 milijarde dinara. Prihodi od prodaje na inostranom tržištu takođe su niži nego prethodnih godina. 

Rashodi pali za 18 odsto, najviše pali troškovi proizvodnih usluga

Kompanija je u prvih šest meseci uspela da donekle smanji rashode. Ukupni rashodi pali su za 18,5 odsto, sa blizu 5,3 milijarde na 4,3 milijarde dinara. Poslovni rashodi pali su za oko 15 odsto, odnosno za 664 miliona dinara, sa 4,4 milijarde na 3,7 milijardi dinara. Najveće stavke bili su troškovi zarada i lični rashodi, koji su porasli za 4,6 odsto, na 1,9 milijardi dinara, troškovi proizvodnih usluga od 662 miliona i troškovi materijala, goriva i energije od 544 miliona dinara, koji su smanjeni sa 766 miliona dinara godinu dana ranije.

Najviše su smanjeni troškovi proizvodnih usluga, koji su gotovo prepolovljeni, sa 1,1 milijarde dinara u prvoj polovini 2025. godine. 

 

Finansijski prihodi prepolovljeni

Kompanija je u prvoj polovini godine ostvarila znatno manji pozitivan rezultat iz finansijskih aktivnosti nego godinu dana ranije. Dobitak iz finansiranja smanjen je na 174 miliona dinara, sa 614 miliona dinara godinu dana ranije, što predstavlja pad od oko 72 odsto.

I finansijski prihodi i rashodi su dosta smanjeni. Finansijski prihodi pali su za 57 odsto, na 558 miliona dinara sa 1,3 milijarde, pre svega zbog manjeg prihoda od kamata. Prihodi od kamata smanjeni su za čak 85 odsto, na 122 miliona dinara sa 813 miliona dinara. Finansijski rashodi pali su za oko 50 odsto, na 384 miliona dinara sa 760 miliona dinara.

Neto odliv gotovine 

Iako su smanjeni i prilivi i odliv, priliv je opao više nego odliv, zbog čega je kompanija ove godine završila period sa neto odlivom gotovine od 214 miliona dinara, za razliku od neto priliva godinu dana ranije, kada je ostvaren neto priliv od 293 miliona dinara.

Ukupan priliv gotovine smanjen je sa 7,9 milijardi u prvoj polovini prošle godine na 5,2 milijarde dinara u istom periodu ove godine, dok je istovremeno odliv smanjen sa 7,6 milijardi na 5,4 milijarde dinara.

Komisiji ponovo razmatra odluku o otkupu iz 2017.

Konsolidacija vlasništva Energoprojekta, koja je početkom jula ušla u završnu fazu nakon što je većinski vlasnik povećao udeo na više od 90 odsto, privremeno je zaustavljena pošto je Komisija za hartije od vrednosti naložila obustavu evidentiranja prinudnog otkupa preostalih akcija. Komisija je to naložila pošto je Upravni sud poništio njeno rešenje iz 2017. godine kojim je odobrena ponuda za kupovinu akcija ovog građevinskog preduzeća.

Tim rešenjem konzorcijumu okupljenom oko firme Napred razvoj, sa Dobroslavom Bojovićem na čelu, bio je dozvoljen početni otkup akcija Energoprojekta 2017. godine. Tužbu su te godine podneli bivši rukovodioci Energoprojekta Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević, osporavajući regularnost preuzimanja i navodeći da ponuđači nisu obezbedili neophodne saglasnosti.

Depositphotos