Zaustavljen prinudni otkup Energoprojekta, Komisija ponovo odlučuje

Preuzimanje Energoprojekta, koje je početkom jula ušlo u završnu fazu nakon što je većinski vlasnik povećao udeo na više od 90 odsto, sada je privremeno zaustavljeno. Komisija za hartije od vrednosti naložila je obustavu evidentiranja prinudnog otkupa preostalih akcija, nakon što je Upravni sud poništio njeno rešenje iz 2017. godine kojim je odobrena ponuda za kupovinu akcija ovog građevinskog preduzeća.

Komisija je, kako je potvrđeno Bloomberg Adriji, 27. jula primila presudu Upravnog suda kojom je poništeno njeno rešenje od pre devet godina, a kojim je konzorcijumu okupljenom oko firme Napred razvoju, sa Dobroslavom Bojovićem na čelu, bio dozvoljen početni otkup akcija Energoprojekta. Tužbu su te godine podneli bivši rukovodioci Energoprojekta Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević, osporavajući regularnost preuzimanja i navodeći da ponuđači nisu obezbedili neophodne saglasnosti.

Sa prijemom presude počeo je da teče rok od 30 dana u kome komisija treba da preduzme odgovarajuće korake i ponovo odluči o tom pitanju. Iz toga proističe da bi novo rešenje trebalo da bude doneto krajem avgusta. U međuvremenu, iako presuda (kojom joj je ovaj predmet vraćen na razmatranje) nema uticaja na dosadašnje transakcije, obustavljena je evidencija promena u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti po osnovu prinudnog otkupa akcija u toj kompaniji.

"Komisija je, u okviru svojih nadležnosti, donela rešenje kojim je Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (CRHoV) naložena obustava sprovođenja promena u evidencijama po osnovu prinudnog otkupa akcija tog izdavaoca. To rešenje je na snazi", navodi se u odgovoru Komisije za hartije od vrednosti dostavljenom Bloomberg Adriji putem mejla. Time je, dakle, praktično privremeno zaustavljen prenos akcija manjinskih akcionara na većinskog vlasnika, pošto CRHoV sprovodi i evidentira promene vlasništva nad akcijama.

U tom regulatornom telu ističu da se presudom Upravnog suda odlučuje o tome da li je ranije rešenje komisije bilo zakonito, a da sama presuda ne znači da su poništene transakcije ili drugi pravni poslovi koji su u međuvremenu zaključeni na tržištu. "Ta presuda sama po sebi ne predstavlja odluku o punovažnosti pojedinačnih pravnih poslova i transakcija zaključenih na tržištu, o čemu se može odlučivati isključivo u odgovarajućem postupku pred nadležnim organom ili sudom", kaže se u odgovoru.

Inače, Upravni sud je doneo presudu pred održavanje sednice skupštine Energoprojekta na kojoj je 30. jula doneta odluka o prinudnom otkupu akcije. Proces prinudnog otkupa pokrenut je nakon što je većinski vlasnik, preuzimanjem udela Vlade Srbije i malih akcionara, podigao svoj udeo na 90,21 odsto, čime je ispunjen uslov za pokretanje tog procesa.

Komisija za hartije od vrednosti objašnjava da o prinudnom otkupu akcija odlučuje skupština akcionara kompanije, dok akcionari svoja prava mogu zaštititi pred nadležnim sudom, ali je naložila da se obustavi evidentiranje promena po  osnovu prinudnog otkupa.

Energoprojekat krajem jula pokrenuo proces evidentiranja promene

Skupština Energoprojekta odobrila je 30. jula prinudni otkup 1.060.273 akcija od svih preostalih akcionara po ceni od 452,25 dinara po akciji, a službama kompanije naložila da preduzmu mere kako bi se ova odluka registrovala kod Agencije za privredne registre (APR) i zatim dostavila Centralnom registru hartija od vrednosti.

Prema odluci o prinudnom otkupu akcija dostavljenom APR-u 3. avgusta, konzorcijum predvođen firom Napred razvoj se, kao otkupilac akcija, obavezuje se da u roku od tri radna od dostave registrovane odluke o prinudnom otkupu, Centralnom registru dostavi dokaz o deponovanim novčanim sredstvima neophodnim za sprovođenje prinudnog otkupa akcija.

Nakon toga bi u Centralnom registru trebalo da se evidentira promena vlasništva, odnosno da se akcije manjinskih akcionara prenesu na većinskog akcionara, uz isplatu naknade. Ako je dokumentacija uredna, CRHoV u roku od tri radna dana sprovodi transakciju, odnosno evidentira prenos akcija i obračunava novac, navodi se na sajtu tog registra. Novac koji pripada akcionarima zatim se šalje bankama/brokerima (članovima Centralnog registra) kod kojih akcionari imaju svoje račune, a oni ih zatim isplaćuju akcionairma na račune.

Ako smatraju da cena nije pravično utvrđena ili da ih je procenitelj oštetio, manjinski vlasnici mogu podneti tužbu nadležnom privrednom sudu. Prema Zakonu o privrednim društvima, to mogu učiniti najkasnije u roku od 30 dana od dana izvršene isplate, odnosno isteka roka za tu isplatu ako isplata nije izvršena. Ako je podneto više tužbi, postupci se spajaju.

Prinudni otkup je odobren po istoj ceni od 425,25 dinara po po kojoj je konzorcijum predvođen Napred razvojem početkom jula preuzeo 3,7 miliona ili 34,6 odsto akcija u Energoprojektu. Time je stekao udeo od 90,21 odsto, što mu je otvorilo put da postane potpuni vlasnik.

Vlada Srbije je, kao najveći manjinski akcionar, tada prodala svoj udeo od 33,89 odsto, odgovorivši pozitivno na ponudu iako je bila nepovoljnija u odnosu na onu iz 2017, odnosno najmanje tri puta niža pošto su akcije devet godina ranije nuđene po ceni od 1.501 dinara.

Napred razvoj je 2017. godine kupovinom 17 odsto akcija postao većinski vlasnik sa udelom od 55,61 odsto, dok Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, nije želela tada da proda svoj odeo od 33,89 odsto. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, a povezane firme Montinvest Propertis 5,17 odsto i Jopag 5,12 odsto i nedostajalo im je oko 15 odsto udela da postanu većinski vlasnik te kompanije. Napred je krajem 2024. ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija u Energoprojektu, ali u tome nije bio uspešan. Zatim je konzorcijum krajem aprila ove godine objavio nameru o preuzimanju 44,39 odsto koja je bila uspešna.

Pokretanje prinudnog otkupa otvorilo je završnu fazu vlasničke konsolidacije nekadašnjeg građevinskog giganta koja će verovanto dalje voditi u njegov izlazak sa Beogradske berze. Taj proces, je, međutim, sada privremeno zaustavljen zbog presude Upravnog suda i novog postupanja Komisije za hartije od vrednosti u tom predemtu.

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić istakao je ranije da se nakon preuzimanja 100 odsto vlasništva očekuje logična transformacija Energoprojekta iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću i povlačenje sa berze. Time kompanija prekida obavezu javnog objavljivanja finansijskih rezultata, dok će akcije, čija je vrednost nakon julskog preuzimanja državnog udela i malih akcionara pala na 460 dinara, nestati sa domaćeg tržišta kapitala. Korpa referentnog indeksa Beogradske berze BELEX15 bi, uprkos imenu, spala na osam članova.

Akcije Energoprojekta u padu

U međuvremenu, cena deonice Energoprojekta je pala na 455 dinara nakon Skupštine Energoprojekta i od 31. jula nije se menjala. Prethodno je u poslednjim danima jula držala vrednost od 497 dinara.

U poslednjih godinu dana cena se kretala u rasponu od 435 dinara, koliko je zabeleženo 9. aprila 2026, do najviših 599 dinara dostignutih 29. juna ove godine. Trenutna kretanja odražavaju stabilniju poziciju domaće građevinske kompanije u poređenju s ranijim periodima, imajući u vidu da je, primera radi, istorijski maksimum od 3.400 dinara očitan u aprilu 2007, a istorijski minimum od 151 dinara u avgustu 2003. godine.

Nekadašnji jugoslovenski gigant počeo je da gubi tržište početkom dvehiljaditih godina, na šta je ukazao i Jorgić, uz ocenu da je Energoprojekt od nekadašnje kompanije svetskog renomea postao praktično lokalna kompanija. Ipak i dalje ima infrastrukturne projekte u više zemalja sveta, ali je činjenica da je u zemlji najčešće angažovan kao izvođač radova.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija.