Pokrenut proces prinudnog otkupa preostalih akcija u Energoprojektu

Proces prinudnog otkupa preostalih akcija u Energoprojektu pokrenut je nakon što je početkom jula konzorcijum koji predvodi Napred razvoj povećao udeo u toj firmi na nešto više od 90 odsto. To bi moglo da vodi dalje u transformaciju Energoprojekta iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću i njegovom napuštanju Beogradske berze.

Nadzorni odbor Energoprojekt Holdinga uputio je u utorak poziv za vanrednu Skupštinu akcionara koja će se održati 30. jula, a tema je odluka o prinudnom otkupu preostalih akcija. Ona će biti doneta prostom većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa. Na sastanku će se odlučivati i o izboru predsednika Skupštine Energoprojekta.

Konzorcijum koji predvodi Napred razvoj, firma u vlasništvu Dobroslava Bojovića, početkom jula je putem javne ponude preuzeo 3,7 miliona ili 34,6 odsto akcija u Energoprojektu, a Vlada Srbije je, kao najveći manjinski akcionar, prodala svoj udeo od 33,89 odsto. Najnovijom kupovinom akcija je stekao udeo od 90,21 odsto, što mu je otvorilo put da postane potpuni vlasnik pošto je prešao prag od 90 odsto. 

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić kaže za Bloomberg Adriju da će prinudni otkup biti sproveden i da nema mogućnosti da ne uspe, navodeći da to podrazumeva preuzimanje akcija bez saglasnosti akcionara uz odgovarajuću naknadu.

 

 

Transformacija iz javne u privatnu kompaniju

Jorgić navodi da će Napred razvoj nakon toga, kao 100 odsto vlasnik, verovatno u sledećoj fazi transformisati Energoprojekt iz akcionarskog društva (a.d.) u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). "To bi mogao da bude sledeći korak i to je uobičajeno nakon što se otkupe praktično sve akcije od akcionara", rekao je Jorgić i dodao da su tako postupile i druge kompanije koje su prošle kroz postupak prinudnog otkupa.

Kao akcionarsko društvo, Energoprojekt je imao obavezu javnosti poslovanja, odnosno objavljivanja finansijskih rezultata i svih bitnih informacija za poslovanje firme, a sa prelaskom u društvo sa ograničenom odgovornošću neće imati više tu obavezu i apsolutni vlasnik će upravljati u skladu sa svojim interesima, podseća on.

Dok analitičari Bloomberg Adrije ocenjuju da bi ukrupnjavanje vlasništva moglo da omogući Energoprojektu stabilnije poslovanje i rast nakon problema u funkcionisanju, izazvanim raspršenom vlasničkom strukturom, Jorgić kaže da konzorcijum predvođen firmom Napred razvoj, kao većinski vlasnik, nije imao ni dosad nikakva ograničenja u donošenju odluka i upravljanju firmom.

Kompanija je imala ograničenje samo u vezi sa raspolaganjem imovinom velike vrednosti, pošto je morala da isplaćuje akcionare koje nisu bili saglasni prilikom donošenja odluke o raspolaganju imovinom, kaže Jorgić i ocenjuje da je to verovatno jedan od razloga zbog koga će firma preći u društvo sa ograničenom odgovornošću i verovatno otići sa Beogradske berze, kao što su to učinile i druge kompanije u sličnim slučajevima.

Podsetimo, NLB Komercijalna banka se 2022. povukla sa berze nakon što je NLB Grupa postala jedini vlasnik Komercijalne banke, dok se Luka Beograd 2023. povukla sa Beogradske berze nakon sprovedenog prinudnog otkupa.

Iako su akcije Energoprojekta gotovo zaboravljene na berzi, njegov odlazak sa Beogradske berze bi uzdrmao tržište kapitala u Srbiji, smatra Silvana Milić, analitičarka Bloomberg Adrije, i ukazuje da je kompanija poboljšala finansijske rezultate u 2025. Ta kompanija je prošle godine poslovala sa neto rezultatom od nešto više od 328 miliona dinara ili oko 2,8 miliona evra. Međutim, nekoliko godina beleži pad dobiti sa milijardu dinara ili oko 8,5 miliona evra, koliko je ostvarila 2022.

 

 

Cene akcija Energoprojekt holdinga su nakon najnovije kupovine u julu pale za 11,5 odsto, spustivši se na vrednost od 460 dinara. Po tržišnoj ceni od 460 dinara tržišna kapitalizacija Energoprojekt Holdinga iznosila je 4.983.452.320 dinara ili 42,5 miliona evra, što je višestruko manje od istorijskih vrednosti kompanije i znatno ispod nivoa na kojima trguju slične građevinske i inženjerske kompanije u regionu i Evropi, navodi analitičarka Bloomberg Adrije.

Ipak, u ovom potezu vidi dugoročnu priliku i navodi da cena nije jedino merilo po kome treba vrednovati ovu kupovinu. 

Nekadašnji jugoslovenski gigant počeo je da gubi tržište početkom dvehiljaditih godina, na šta ukazuje i Jorgić, uz ocenu da je Energoprojekt od nekadašnje kompanije svetskog renomea postao praktično lokalna kompanija. Energoprojekt ipak i dalje ima infrastrukturne projekte u više zemalja sveta, ali je činjenica da je u zemlji najčešće angažovan kao izvođač radova.

Konzorcijum je krajem aprila objavio nameru o preuzimanju 44,39 odsto akcija u Energoprojektu, a ponuđena cena od 425,25 dinara bila je najmanje tri puta niža u odnosu na ponudu iz 2017. godine, kada su akcije nuđene po ceni od 1.501 dinara.

Napred razvoj je 2017. godine kupovinom 17 odsto akcija postao većinski vlasnik sa udelom od 55,61 odsto, dok Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, nije želela da proda svoj odeo od 33,89 odsto. Napred je tada već posedovao 24,5 odsto akcija Energoprojekta, a povezane firme Montinvest Propertis 5,17 odsto i Jopag 5,12 odsto i nedostajalo im je oko 15 odsto udela da postanu većinski vlasnik te kompanije.

Krajem 2024. Napred je ponovo krenuo u proces preuzimanja akcija u Energoprojektu, ali u tome nije bio uspešan, pošto je uspeo da otkupi 0,1 odsto akcija. Ponuđena cena je bila znatno ispod cene iz 2017. i iznosila je 375 dinara po akciji.

Svojevremeno su za tu kompaniju bili zainteresovani i stranci, pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija.

Energoprojekt je jedan od nekadašnjih građevinskih giganata koji je izgradio brojne hidroelektrane, poput "Đerdapa" i "Bajine Bašte", kao i Termoelektranu "Nikola Tesla" u Srbiji. Gradio je i brojne poznate komplekse - YU biznis centar i Beogradsku arenu, kao i hotel "Hajat" u Beogradu i brojne druge poslovne zgrade, hotele i razne komplekse u zemlji i svetu – u Rusiji, Maleziji, Nigeriji, Zambiji, Angoli, Libiji, Kuvajtu... Ipak, poslednjih godina primetno je da u Srbiji, i pored takvih referenci, nije bio glavni izvođač na infrastrukturnim projektima, već je angažovan kao podizvođač.