Država ponudila Interservis na Beogradskoj berzi, firma je sada napustila

Kompanija Interservis iz Futoga ove nedelje je izašla sa Beogradske berze, manje od godinu dana nakon što je država odlučila da svoje udele u toj firmi ponudi na prodaju preko domaćeg tržišta kapitala. Njeno povlačenje još je jedan primer višegodišnjeg smanjivanja broja kompanija dostupnih investitorima, ali je bilo očekivano nakon što je Delta Agrar pre oko šest meseci postao potpuni vlasnik ove firme koja se bavi trgovinom na malo delovima i opremom za motorna vozila.

Dok berza nastoji da pronađe način da poveća svoju ulogu u finansiranju domaće privrede, broj listiranih preduzeća kontinuirano se smanjuje, a novih emitenata nema. S druge strane, teško ih je i privući, imajući u vidu mali broj likvidnih akcija, skroman promet i visoku koncentraciju vlasništva.

Ovim se formira začarani krug - mali broj kompanija ograničava interesovanje investitora, dok slaba aktivnost investitora dodatno smanjuje motiv kompanija da se listiraju. U takvim uslovima, prodaja državnih udela preko berze teorijski je mogla da bude jedan od načina da se poveća broj akcija dostupnih investitorima i podstakne aktivnost na tržištu, ali u slučaju Interservisa - koji je već bio u većinskom vlasništvu Delta Agrara - dogodilo se suprotno, to jest kompanija čije su državne akcije ponuđene na prodaju sada je napustila berzu.

Interservis zakazao sastanak skupštine, na stolu promena pravne forme

Sledeći korak po povlačenju je transformacija Interservisa iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću, a za sredu je zakazan sastanak skupštine akcionara te kompanije na kome će se odlučivati o ovom pitanju.

Podsetimo, odluka o isključenju akcija objavljena je na Beogradskoj berzi u ponedeljak, a doneta je na osnovu zahteva izdavaoca za isključenje akcija sa tržišta podnetim nedelju dana ranije, odnosno 4. avgusta.

Prethodno je skupštine akcionara u martu donela odluku o povlačenju 61.114 akcije nominalne vrednosti 2.400 dinara sa regulisanog tržišta - preciznije, segmenta trgovanja Open market, koje je deo regulisanog trgovanja ali nema stroge kriterijume za listiranje poput berzanskog segmenta Prime Listing. Odluka je doneta jednoglasno, što se moglo pretpostaviti pošto je Delta Agrar, kako se navodi u godišnjem izveštaju, u februaru postao 100 odsto vlasnik futoške firme. Do toga se došlo kroz prinudni otkup akcija, nakon što je u januaru saopšteno da je povećao svoj udeo na 95,97 odsto.

U istom dokumentu je Delta Agrar, koji se između ostalog bavi proizvodnjom voća i povrća, stočarstvom i distribucijom semena i pesticida, naveden kao ubedljivo najveći poslovni partner i kupac Interservisa, sa ostvarenim prometom od 198,3 miliona dinara u 2025. godini.

Interservis, osnovan 1989, prethodno je bio u potrazi za kupcem nakon što je Ministarstvo privrede Srbije prošle godine objavilo da će naložiti prodaju akcija tog preduzeća koje su u vlasništvu Akcionarskog fonda i Fonda PIO. Te deonice tada su najavljene kao prve iz portfolija Akcionarskog fonda koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi. 

Kako je precizirano na sajtu resornog ministarstva, kao predmet prodaje je bilo definisano 8.814 akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda (14,42 odsto ukupne emisije) i 2.606 akcija u vlasništvu Fonda PIO (4,26 odsto udela). Tom prilikom, Ministarstvo privrede predložilo je da se utvrdi nova indikativna cena akcija Interservisa u visini knjigovodstvene vrednosti, pa je zvaničnom odlukom cena deonica preko noći skočila sa 1.300 na 3.626 dinara. Delta Agrar je tada već bio većinski vlasnik Interservisa, sa oko 77 odsto udela u ukupnoj emisiji.

Trend napuštanja Beogradske berze se nastavlja

Interservis se pridružio sve dužem spisku kompanija koje su proteklih godina napustile Beogradsku berzu. U poslednje vreme tempo delistiranja se usporio, budući da je značajan broj firmi već otišao s berze. Poređenja radi, lane su berzu napustile 24 firme, dok je taj broj bio dvostruko veći 2022.

U ovoj godini berzu je već napustilo 10 firmi, uključujući Metalac Proleter i Metalac Home Market, obe u 100-procentnom vlasništvu Metalac a.d. iz Gornjeg Milanovca. 

Scenariji za izlasak sa berze su različiti, uključujući gašenje firmi, odlazak u stečaj i preuzimanje od strane većinskih vlasnika koji su potom odlučili da ih povuku sa organizovanog tržišta.

Troškovi i obaveze koje nosi status javnog akcionarskog društva za većinu kompanija jednostavno su prevazišle koristi koje mogu da ostvare na domaćem tržištu kapitala. Za vlasnike koji kontrolišu više od 90 odsto kapitala, prinudni otkup preostalih akcija i izlazak sa berze često predstavljaju logičan korak. Time se smanjuju regulatorne obaveze, pojednostavljuje korporativno upravljanje i eliminiše potreba za redovnim objavljivanjem finansijskih i poslovnih informacija široj javnosti.

Na Beogradskoj berzi, osim pada broja akcionarskih društava čijim se deonicama može trgovati, promet je skroman, a interesovanje novih firmi za izlazak na berzu se ne vidi. Posledica je tržište koje je formalno tu, ali čiji značaj za finansiranje privrede postaje sve manji. Promet deonicama se 2025. spustio znatno ispod nivoa iz 2024, iako je domaća berza lane nastavila višegodišnji rast vrednosti akcija. Time je zaokružen još jedan period u kom su cenovni pomaci ostvareni u uslovima ograničene tržišne aktivnosti i visoke koncentracije trgovanja.

Uz to, struktura vlasništva vodećih kompanija sa Beogradske berze oslikava duboku stagnaciju domaćeg tržišta kapitala i nedovršene procese privatizacije, upozoravaju stručnjaci, dok se tržišna infrastruktura sporo prilagođava savremenim standardima.