Fondovi vredni milijarde dolara više ne mogu izbeći AI rizike

Fond privatnog kapitala delovao je obećavajuće. Njegov upravnik imao je solidne rezultate, a njujorški penzioni sistem NYCRS, koji upravlja imovinom vrednom 327 milijardi dolara, svakako je imao prostora da uloži novac. Ipak, za Montea Tarboxa, glavnog investicionog direktora penzionih fondova, odluka je bila laka - ponudu je bez razmišljanja odbio.

Problem je bio u tome što je fond imao veliku izloženost investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom (AI), a Tarbox je sve oprezniji kada je reč o tome koliko NYCRS učestvuje u investicionom bumu. Razlog nisu egzistencijalni strahovi koji trenutno pune naslovne strane, već nešto mnogo prizemnije: njegov posao je da rasporedi rizik, a sada ulaganja povezana sa AI-jem vidi na svakom koraku.

"Rekao sam upravniku: 'Moramo da odbijemo upravo zato što ne znamo kada je dovoljno, a kada je previše'", kazao je, govoreći o aktuelnom ciklusu ulaganja u AI. "Kada taj trenutak dođe, ne želimo da ostanemo nezaštićeni i da nas neko pita: 'Zašto ste pristali na sve?'".

Tarboxova dilema odražava problem sa kojim se trenutno suočava gotovo svaki veliki institucionalni investitor na Wall Streetu i šire. Upravljanje ogromnim količinama novca pre svega podrazumeva njegovo raspoređivanje na različitu imovinu kako bi se izbegla prevelika koncentracija rizika. Međutim, širina i dubina revolucije veštačke inteligencije pretvorile su u privid uobičajenu diverzifikaciju na koju se investitori oslanjaju.

Penzioni fondovi poput NYCRS-a ulažu u sve - od akcija i privatnog kapitala do korporativnog duga i infrastrukture. Danas se sve to pretvara u rizik povezan sa AI-jem.

Najveće tehnološke kompanije počele su da dominiraju tržištem akcija, dok bi i većina drugih kompanija mogla da bude ili temeljno promenjena razvojem veštačke inteligencije ili presudna za njen napredak. Privatni kapital postao je gotovo sinonim za ulaganja u AI startape. Najveći izdavaoci obveznica upravo su tehnološke kompanije koje upravljaju ogromnom računarskom infrastrukturom. Gotovo svaki veliki infrastrukturni projekat uključuje izgradnju data centra.

Čak se i američke državne obveznice mogu posmatrati kao deo trgovanja zasnovanog na procvatu AI-ja, budući da njihovi prinosi rastu usled konkurencije korporativnog duga, dok  veća tražnja za električnom energijom pojačava inflatorne pritiske.

"U mnogo čemu, ovo je zastrašujuće vreme za nekoga na mojoj poziciji", rekao je Tarbox. "Veštačka inteligencija je savršen primer sistemskog rizika koji sam po sebi možda ne predstavlja veliki problem ni u jednoj pojedinačnoj klasi imovine. Međutim, pošto prodire u toliko delova privrede i poslovanja kompanija, taj rizik nije moguće u potpunosti sagledati analiziranjem svake klase imovine zasebno."

Julski pad tržišta, kao i kolebanja tokom protekle nedelje izazvana strahom da bi AI jednog dana mogao da ugrozi čovečanstvo, pokazuju koliko je krhka situacija u kojoj je penzijska sigurnost miliona ljudi povezana sa ovom tehnologijom. Čak i pod pretpostavkom da nas AI neće uništiti, i dalje bi mogao skupo da nas košta.

AI se širi na sva tržišta

Rizik koji AI stvara na tržištima ima više dimenzija.

Pre svega, hartije od vrednosti povezane sa tom tehnologijom zauzimaju ogroman deo gotovo svake klase imovine. Kompanije koje razvijaju infrastrukturu za AI, uključujući proizvođače čipova i velike pružaoce usluga računarstva u oblaku, čine oko 40 odsto ukupne tržišne vrednosti indeksa S&P 500, prema proceni Goldman Sachs Groupa.

Akcije samo tri proizvođača čipova čine više od četvrtine referentnog indeksa tržišta u razvoju. Na kompanije povezane sa AI-jem ove godine otpada gotovo polovina ukupne emisije investiciono rangiranih obveznica i 87 odsto finansiranja iz rizičnog kapitala, pokazuju podaci koje je prikupio Apollo Global Management.

Rast izloženosti veštačkoj inteligenciji

Rast vrednovanja kompanija, podstaknut investicionom pomamom, dodatno povećava opasnost i pojačava sumnje u to da li će se ogromna ulaganja ikada isplatiti.

U mnogim slučajevima iste kompanije prisutne su u više klasa imovine, što dodatno koncentriše rizik. Alphabet, na primer, ima tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara i 130 milijardi dolara neizmirenog duga, dok njegova infrastruktura povezuje više od 30 data centara širom sveta.

Istovremeno, brojne kompanije neraskidivo su povezane takozvanim kružnim finansijskim aranžmanima, u kojima se stiče utisak da međusobno finansiraju jedna drugu.

Da bi procenio kako se sve to odražava na velike portfelje, Thomas Salopek, rukovodilac istraživanja sistemskih strategija za više klasa imovine u JPMorgan Chaseu, izradio je četiri modela sa različitim kombinacijama imovine. Oni su osmišljeni tako da odražavaju način na koji institucionalni investitori, poput penzionih i zadužbinskih fondova, raspoređuju svoj novac.

Utvrđeno je da su ti modeli poslednjih godina pokazivali značajnu pozitivnu korelaciju sa faktorima rizika povezanim sa AI-jem. Iako korelacija ne znači i uzročno-posledičnu vezu, podaci ukazuju na to da veštačka inteligencija snažno utiče čak i na široko diverzifikovane portfelje koji obuhvataju više klasa imovine.

Zato ne čudi što je u nedavnom istraživanju kompanije Invesco, sprovedenom među 90 državnih investicionih fondova, više od polovine ispitanika označilo koncentraciju tržišta kao najveći rizik povezan sa ulaganjima u AI.

Iza te zabrinutosti stoji svest da će se aktuelni ciklus snažnog ulaganja u AI neizbežno završiti, ali da je nemoguće predvideti kada, rekla je Lisa Shalett, glavna investiciona direktorka Morgan Stanley Wealth Managementa.

Prema njenim rečima, ulaganja povezana sa AI-jem dodatno otežavaju diverzifikaciju u trenutku kada tradicionalni model, prema kojem se 60 odsto portfelja ulaže u akcije, a 40 odsto u obveznice, sve češće ne daje očekivane rezultate zbog uporne inflacije.

"AI dodatno povećava tu pozitivnu korelaciju jer je duboko ukorenjen i u uspeh tržišta akcija i u uspeh tržišta kredita", rekla je. "U jednom trenutku infrastrukture će biti dovoljno. To smo tokom istorije videli stotinu puta, bilo da je reč o železnici ili internetu. Dogodiće se, pitanje je samo kada."

Takve brige zaokupljaju i upravni odbor penzionog fonda Los Angeles County Employees Retirement Association, poznatog kao LACERA. Tokom sastanka u maju jedan član upravnog odbora fonda vrednog 94 milijarde dolara postavio je pitanje o njegovim ulaganjima u AI na privatnim tržištima, dok je drugi izrazio zabrinutost zbog kružnog finansiranja među tehnološkim kompanijama.

Glavni investicioni direktor Jonathan Grabel potom je predvodio analizu ulaganja fonda LACERA. Kombinujući analizu pojedinačnih investicija, koju su sproveli interni upravnici novca, sa analizom celog portfelja uz pomoć kompanije MSCI Inc., procenili su da je između osam i 19 odsto imovine fonda izloženo veštačkoj inteligenciji.

Raspon je širok, ali pruža barem početnu osnovu za buduće razgovore o ulaganjima, rekao je Grabel.

"Nismo želeli da težnja ka savršenstvu spreči sticanje korisnih uvida", kazao je. "To bi moglo da oblikuje i usmeri pojedine delove našeg procesa strateške raspodele imovine."

Bloomberg

Kako definisati izloženost veštačkoj inteligenciji

Za razliku od poznatih kategorija kao što su klasa imovine, industrija ili geografsko područje, ne postoji standardna definicija izloženosti veštačkoj inteligenciji. Ulaganja povezana sa AI-jem mogu obuhvatiti sve - od proizvođača čipova koji su potpuno usmereni na tu tehnologiju do kompanija koje je samo koriste u poslovanju.

Zbog toga su pokušaji da se ta izloženost izmeri podjednako stvar procene koliko i preciznog merenja rizika.

U kompaniji Elo Mutual Pension Insurance, koja u Finskoj upravlja imovinom vrednom 36 milijardi evra, odnosno 41 milijardu dolara, portfolio menadžeri koriste AI kako bi pronašli izloženost AI-ju. Alati zasnovani na toj tehnologiji služe im za praćenje osetljivosti javno dostupnih ulaganja na širenje njene primene.

Kari Vatanen, rukovodilac sektora za raspodelu imovine i alternativne investicije u kompaniji Elo, kaže da postoji zabrinutost i da bi neka ulaganja fondova privatnog kapitala mogla da pretrpe štetu ukoliko se upotreba tehnologije nastavi širiti. Ipak, smatra da bi ograničavanje izloženosti AI samo radi diverzifikacije moglo da naškodi prinosima ukoliko ova investiciona tema još godinama nastavi da određuje kretanje tržišta.

"Još je važnije imati pravu temu u portfelju nego pravu klasu imovine", rekao je.

Ulaganje u AI zaista je bilo izuzetno profitabilno tokom većeg dela prethodne dve godine. Indeks Bloomberg Intelligencea, koji prati akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom širom sveta, godišnje je ostvarivao rezultat za 11 procentnih poena bolji od šireg tržišta.

Tema koja dominira tržištem

Možda se upravo zato veliki penzioni fondovi zasad uglavnom nisu značajnije udaljavali od tržišta kada je reč o riziku povezanom sa AI-jem.

Michael Markov iz kompanije za finansijsku analitiku Markov Processes International primenio je faktorsku analizu na oko 50 najvećih penzionih fondova i procenio da je njihova prosečna dodatna izloženost veštačkoj inteligenciji na privatnim i javnim tržištima bila gotovo ravna nuli.

"Veliki javni penzioni fondovi u proseku, čini se, nemaju neuobičajeno visoku koncentraciju ulaganja u AI", rekao je. "Ipak, nekoliko pojedinačnih fondova je ima."

Među izuzecima je California Public Employees’ Retirement System, poznat kao CalPERS, najveći javni penzioni fond u SAD. Njegova dodatna izloženost AI porasla je poslednjih godina zahvaljujući ulaganjima u velike kompanije koje nisu listirane na berzi, prema Markovu.

Članovi upravnog odbora CalPERS-a nedavno su pozvali zaposlene da razviju okvir za procenu rizika od AI, posebno kada je reč o ulaganjima u data centre i infrastrukturu.

"Tim CalPERS-a prilikom procenjivanja potencijalnih ulaganja analizira uticaj širokog spektra faktora rizika, uključujući one koji su povezani sa veštačkom inteligencijom ili su pod njenim uticajem", naveo je portparol fonda u odgovoru imejlom. "Ulaganja u našem portfelju privatnog kapitala detaljno se proveravaju kako bi se utvrdili njihova izloženost AI i rizici koje ona nosi."

 

Potpuno drugačiji pristup

Potreba za procenom izloženosti AI-ju ponovo je skrenula pažnju na investicioni okvir nazvan pristup celokupnom portfelju, odnosno Total Portfolio Approach (TPA). Taj model poslednjih godina privlači sve više velikih vlasnika kapitala, a nedavno ga je usvojio i CalPERS. Ovaj sistem ukida strogu podelu ulaganja prema klasama imovine i međusobno poredi investicije kako bi pronašao najbolju opciju za portfelj u celini.

Iako postoje različita mišljenja o tome kako TPA treba primenjivati, njegovo sveobuhvatnije usvajanje obično podrazumeva izgradnju integrisane infrastrukture koja povezuje podatke o različitim vrstama imovine i omogućava kvantitativne analize. To uključuje procenu i testiranje ukupne izloženosti fonda faktorima poput inflacije - ili veštačke inteligencije.

Australijski fond Aware Super, koji upravlja sa 240 milijardi australijskih dolara, odnosno 171 milijardom američkih dolara, u junu je završio poslednju fazu višegodišnjeg programa pod nazivom Project Odin. U okviru tog programa obnovljena je interna investiciona platforma fonda korišćenjem podataka i analitičkih alata trećih strana, među kojima je i BlackRock Inc.

Michael Clavin, rukovodilac sektora za likvidnost i tržišta u fondu, rekao je da je takav sistem prirodno pogodan za praćenje izloženosti AI na nivou čitavog fonda.

"To je sada osnova na kojoj interno razvijamo dobro uređenu strategiju za AI", rekao je Clavin. "Kada govorimo o stvarnoj diverzifikaciji, nije reč samo o geografskom području ili industriji. Potrebno je zaista razumeti povezanost različite imovine i investicionih tema i obezbediti diverzifikovan portfelj koji može da izdrži različite tržišne uslove."

Marsh Investments and Retirement proveo je šest meseci razvijajući sistem koji prati izloženost fondova velikim investicionim temama, uključujući AI, rekao je glavni investicioni direktor za SAD Andrew McDougall.

Model koristi agentsku veštačku inteligenciju za izradu takozvanog determinističkog toka rada, kojim se analiziraju izvori prihoda i profita pojedinačnih javnih i privatnih kompanija kako bi se utvrdilo njihovo mesto na mapi veštačke inteligencije.

Sistem je počeo da se koristi u februaru, rekao je McDougall. Njegov tim deo je kompanije Marsh People and Investments, ranije poznate kao Mercer, koja upravlja imovinom vrednom 846 milijardi dolara.

"Najvažnije je da morate znati šta posedujete kako biste znali kuda idete", rekao je McDougall. "Oni koji danas imaju dobre sisteme mogu, pre nego što ulože novac, u velikoj meri da procene kakav će biti uticaj te investicije. Oni sa lošim sistemima verovatno će to saznati tek kada bude prekasno."

Jul je pružio uvid u opasnost od prevelikog oslanjanja na AI, barem na javnim tržištima. Akcije proizvođača čipova pale su tokom tog meseca jer su se investitori zapitali da li ogromna ulaganja mogu da opravdaju visoka vrednovanja kompanija.

Pale su i obveznice najvećih tehnoloških kompanija, dok je cena osiguranja njihovog duga snažno porasla. Niz poznatih hedž-fondova prijavio je velike gubitke usled pada tržišta.

Tarbox u NYCRS-u traži načine da ograniči rizik povezan sa AI. Njegov tim upozorio je spoljne upravnike investicija na moguće poremećaje u različitim industrijama i prekomerno kapitalno ulaganje.

Unutar fonda pokušavaju da utvrde "slabe tačke" koje su najranjivije i da uvedu smernice za rešavanje problema poput najveće prihvatljive izloženosti softverskim kompanijama u određenom fondu.

Izazov je, kaže Tarbox, držati korak sa tehnologijom čiji je uticaj istovremeno brz i dalekosežan. Čak i najnaprednije mapiranje portfelja može brzo da zastari: veštačka inteligencija razvija se tolikom brzinom da se njen profil rizika mora neprestano iznova procenjivati.

"Moramo da povećamo ne samo rezoluciju našeg mikroskopa već i učestalost procena", rekao je Tarbox. "Svesni smo da će nam gotovo svaki fond u koji uložimo neminovno doneti dodatnu izloženost veštačkoj inteligenciji."

 

- U pisanju pomogli Denise Lu i Yue Qiu.