Microcap akcije: Kako ulagati tamo gde Wall Street ne gleda

Pobediti Wall Street u stock pickingu nije jednostavno. Takmičite se protiv hiljada profesionalnih analitičara, fond menadžera i algoritama koji svakodnevno traže iste prilike kao i vi, a verovatno imaju puno više informacija (ili barem brže i lakše dođu do njih) nego vi. Ako umesto pojedinačnih akcija jednostavno kupite ETF, još je teže očekivati da ćete dugoročno ostvarivati natprosečne prinose bez preuzimanja dodatnog rizika.

Ali šta ako postoji deo tržišta u kojem se s tom ekipom zapravo ne morate takmičiti? Upoznajte microcapove. Skriveni segment tržišta koji je ove godine imao znatno bolje prinose od S&P 500 indeksa

Šta su microcapovi i zašto ih određeni investitori vole?

Reč je o najmanjim kompanijama na berzi, koje zbog svoje veličine često ostaju izvan fokusa velikih fondova i analitičara. Iako ne postoji neko univerzalno pravilo za definisanje microcapova, generalno ih možemo definisati kao kompanije s tržišnom kapitalizacijom ispod 500 miliona evra. Upravo ono što ih čini nezanimljivima najvećim institucionalnim investitorima moglo bi ih učiniti zanimljivima malom individualnom investitoru: manje likvidnosti, manje analitičkog pokrića i manje kapitala koji traži iste prilike znači i veći prostor za tržišne neefikasnosti. Microcapovi su ove godine globalno nadmašili prinose S&P 500 indeksa što na neki način privlači pažnju na njih.

 

 

Me]utim, to naravno ne znači da je svaka mala kompanija skriveni dragulj i da ćete ako kupite Microcap ETF nadmašiti tržište. Naprotiv, među microcapovima nalazi se i veliki broj kompanija koje su male s dobrim razlogom. No za investitora koji je spreman da napravi detaljnu analizu to znači neograničen potencijal pronalaska skrivenog dragulja u moru kamenja.

I tu dolazimo do zanimljivog pitanja: može li se među najmanjim kompanijama na berzi pronaći ono što je među najvećima već gotovo nemoguće, odnosno tržišna prilika koju Wall Street još nije stigao da otkrije ili prepozna? Ukratko, odgovor je da, ali na pitanje kako to postići ipak nije tako lako odgovoriti.

Kako investirati u microcapove i za koga su takve investicije?

Ako ste odlučili da zavirite u svet microcapova, prvi korak nije pronaći akciju koja je najviše pala ili onu koja je najjeftinija. Kod tako malih kompanija puno je važnije razumeti sam biznis i proceniti koliko je realno da će kompanija za nekoliko godina vredeti znatno više nego danas.

To znači da microcap ulaganje traži nešto više vremena i strpljenja. Umesto da se oslanja samo na nekoliko ključnih pokazatelja poput P/E odnosa ili rasta prihoda u kombinaciji sa "too big to fail" načinom razmišljanja, investitor bi trebalo puno detaljnije da prouči svaki kutak finansijskih izveštaja, strukturu prihoda, profitne marže, novčani tok, zaduženost, operativnu i neoperativnu imovinu i puno drugih stavki kako bi otkrio šta se skriva iza poslovnog modela kompanije ili gde leži potencijal. Jednako je važno naravno i razumeti tržište na kojem kompanija posluje i proceniti ima li dovoljno prostora za dalji rast.

Kod najmanjih kompanija posebno je važno pogledati i koliko akcija ima kompanija, koliko ih drže osnivači i menadžment te postoji li rizik budućeg razvodnjavanja vlasništva. Kompanija može izgledati jeftino na osnovu trenutne tržišne kapitalizacije, ali nova izdanja akcija potrebna za finansiranje poslovanja mogu značajno promeniti računicu postojećeg akcionara.

Upravo je mogućnost da se pronađu kompanije koje većina investitora ne prati jedan od razloga zbog kojih microcapovi mogu biti zanimljivi. David Katunarić, poznati analitičar u svetu microcapova i autor analitičke publikacije The Mikro Kap, svoju strategiju sažima vrlo slikovito: "Volim da lovim na tržištima na kojima ljudi ne mogu, ne žele ili ne love, iako je ulov tamo veliki."

Katunarić pritom smatra da prednost microcap investitora nije nužno u tome da zna nešto što drugi ne znaju, već u tome da je spreman da posveti više vremena istraživanju kompanija koje većina tržišta nema razloga detaljno da prati. Njegov proces, kako ga sam sažima, svodi se na čitanje, brzo odbacivanje većine ideja te nastavak potrage dok nešto dovoljno zanimljivo, jeftino ili neobično ne izazove pitanje kako je to uopšte moguće, a tek tada ulazi u dublju analizu.

Takav pristup možda najbolje objašnjava zašto microcap ulaganje nije za investitore koji traže veliki broj prilika ili brze rezultate. Katunarić ističe da se zaista atraktivne prilike pojavljuju retko i da ih u dobroj godini može biti tek nekoliko. Upravo zato kod microcapova strpljenje može biti jednako važno kao i sama analiza. Cilj nije pronaći što više kompanija, već pronaći nekoliko onih kod kojih je razlika između onoga što tržište trenutno vidi i onoga što bi kompanija mogla vredeti u budućnosti dovoljno velika da opravda rizik.

Iza potencijala kriju se i rizici

Ipak, ista karakteristika koja microcapove čini zanimljivima za investitore ujedno je i njihov najveći problem: reč je o vrlo malim kompanijama, često s ograničenim resursima i puno većim rizikom da stvari krenu u pogrešnom smeru.

Prvi problem je likvidnost. Kod najmanjih akcija dnevni promet može biti vrlo nizak, što znači da razlika između kupovne i prodajne cene može biti velika. Još važnije, veći nalog može značajno pomeriti cenu, a u slučaju naglog pada tržišta postoji verovatnoća da prodaja uopšte neće biti moguća. S druge strane to je i prednost jer Microcapovi zbog svoje veličine i obima poslovanja često ne prate globalna kretanja, pa u slučaju naglog pada tržišta portfelj može ostati zaštićen upravo zbog njih.

Tu je i rizik kvaliteta informacija. Kod nekih microcapova javno dostupnih podataka ima manje, finansijsko izveštavanje može biti manje detaljno, a investitoru je teže da proveri koliko su održive projekcije o budućem rastu. Manjak informacija pritom ne znači da je akcija potcenjena. Ponekad je razlog jednostavno to što kompanija ima slab biznis koji tržište opravdano ne vrednuje visoko.

Konačno, mnoge microcap kompanije još nemaju dokazani poslovni model. Mogu poslovati u zanimljivoj niši ili brzo rastućem sektoru, ali između dobre ideje i profitabilnog poslovanja često postoji velika razlika. Kompanija može imati proizvod za kojim postoji potražnja, ali istovremeno nemati dovoljno kapitala, kapaciteta ili konkurentske prednosti da taj potencijal pretvori u održiv rast.

Zato kod microcapova potencijalno visoki prinosi dolaze uz mogućnost vrlo velikih gubitaka. Neke kompanije mogu višestruko povećati svoju vrednost, ali druge mogu godinama stagnirati, trebati dodatni kapital ili u konačnici potpuno propasti.