text size
Federalne rezerve decenijama predstavljaju poslednju liniju odbrane finansijskog sistema. Tokom velikih kriza njihov odgovor obuhvatao je različite mere – od spuštanja kamatnih stopa i kupovine državnih obveznica do istorijske odluke da tokom pandemije kupuju ETF-ove korporativnih obveznica. Zbog toga se danas postavlja pitanje da li bi Fed u nekoj budućoj krizi mogao da kupuje i ETF-ove koji prate tržište akcija i da li bi takav potez trajno promenio način na koji tržišta reaguju na padove.
Iako to trenutno nije deo mandata američke centralne banke, analitičari Bloomberg Intelligencea smatraju da se finansijski sistem SAD suštinski promenio. Berza trenutno ne predstavlja samo mesto na kojem trguju profesionalni investitori i institucije, nego i jedan od glavnih kanala kroz koji Amerikanci štede za penziju i grade lično bogatstvo. Od kretanja tržišta akcija direktno ili indirektno zavisi finansijska budućnost više od pola Amerikanaca, a taj udeo bi mogao dodatno da poraste ako program Trump Accounts privuče milione novih investitora. Time bi granica između očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite cena akcija postala sve teža za povlačenje.
Berza je postala deo američkog penzionog sistema
Ako se današnje stanje uporedi sa periodom od pre pola veka, slika se drastično promenila. Akcije je sedamdesetih godina prošlog veka posedovalo svega oko 10 odsto Amerikanaca, dok ih danas poseduje oko 55 odsto, najčešće kroz penzione fondove, zajedničke fondove i ETF-ove.
Ta promena rezultat je višedecenijske transformacije penzionog sistema. Tradicionalne penzije sa unapred definisanim isplatama sve više ustupaju mesto planovima 401(k), individualnim penzionim računima i drugim alternativama u kojima rizik ulaganja snosi sam pojedinac. Finansijska sigurnost sve većeg broja građana zato direktno zavisi od kretanja berzanskih indeksa, a ne od unapred garantovane isplate.
Sa rastom te zavisnosti, tržište akcija je za mnoga domaćinstva postalo gotovo jednako važno kao i sistem Social Security, čije bi rezerve, prema postojećim projekcijama, mogle da se istroše u narednoj deceniji. Posmatrano iz tog ugla, oslanjanje samo na klasične pokazatelje precenjenosti, poput odnosa cene akcije i profita, može da zanemari širu strukturnu promenu i objasni zašto tržište nije reagovalo onako kako su mnogi analitičari očekivali.
Sve više investitora znači i sve veći politički pritisak
Rast broja investitora menja i samu strukturu tržišta i odnos države prema njemu. Dok je ulaganje u akcije nekada bilo uglavnom vezano za imućnije građane i profesionalne investitore, danas veći pad berze direktno pogađa milione domaćinstava čija penziona štednja zavisi od vrednosti portfolija.
Zbog toga će politički pritisak na kreatore ekonomske politike neminovno rasti. Što je više birača čija finansijska budućnost zavisi od tržišta kapitala, teže je dozvoliti dugotrajan i dubok pad berze bez neke vrste intervencije ili znaka podrške.
Dodatno širenje baze investitora trebalo bi da donese program Trump Accounts, koji svakom detetu rođenom u SAD obezbeđuje početnu državnu investiciju od 1.000 dolara u široko diverzifikovane ETF-ove. Roditelji i poslodavci potom mogu da uplaćuju do 5.000 dolara godišnje uz poreske olakšice, dok su brojne velike kompanije već najavile odgovarajuće doprinose. Program bi mogao da privuče oko 25 miliona novih investitora i usmeri do 12 milijardi dolara godišnje u američke akcije, dok bi udeo Amerikanaca koji ih poseduju mogao da se približi 80 odsto do kraja decenije.
Najbogatiji Amerikanci najviše zavise od berze
Promena se ne odnosi samo na srednju klasu. Tržište akcija postalo je i glavni izvor bogatstva najimućnijeg dela stanovništva. Prema podacima Bloomberg Intelligencea, najbogatijih jedan odsto Amerikanaca poseduje približno polovinu ukupne tržišne kapitalizacije američkih akcija, zbog čega kretanje berze snažno utiče na vrednost njihove imovine.
Značajna izloženost tržištu postoji i među kreatorima ekonomske politike. Predsednik SAD Donald Trump je multimilijarder, ministar finansija Scott Bessent stekao je bogatstvo kao investitor, a guverner Feda Kevin Warsh prijavio je imovinu veću od 100 miliona dolara pre stupanja na dužnost. Većina članova Kongresa takođe su milioneri, a kada se tome doda da se američka novčana masa u poslednjoj deceniji udvostručila, dobija se sistem u kojem bogatstvo domaćinstava, birača i donosilaca odluka sve više zavisi od berze, što smanjuje podsticaj da se dozvoli produženo medveđe tržište.
Fed je i ranije pomerao granice svoje politike
Na prvi pogled, ideja da bi Federalne rezerve jednog dana mogle da kupuju ETF-ove zasnovane na akcijama deluje radikalno. Istorija, međutim, pokazuje da je gotovo svaka velika finansijska kriza proširila arsenal mera koje centralna banka smatra prihvatljivim. Nakon krize iz 2008. godine Fed je pokrenuo obimne programe kupovine državnih obveznica, da bi tokom pandemije 2020. prvi put kupovao i ETF-ove korporativnih obveznica.
Bloomberg
Slični, pa i radikalniji primeri već postoje u Aziji. Banka Japana godinama direktno kupuje ETF-ove zasnovane na akcijama, dok su kineske državne institucije u više navrata sprovodile velike kupovine ETF-ova kako bi ublažile padove na berzi. Iako se pravni i institucionalni okviri razlikuju, oba primera pokazuju da državna kupovina akcija više nije samo teorijska mogućnost.
Da li bi Fed mogao da napravi još jedan presedan?
Federalne rezerve trenutno nemaju mandat da brane visoke cene akcija, niti da direktno podržavaju tržište kapitala. Njihov zvanični zadatak jeste očuvanje stabilnosti cena, pune zaposlenosti i finansijske stabilnosti. Ipak, granica između očuvanja finansijskog sistema i zaštite tržišta akcija će postati sve tanja, ako bi dubok i dugotrajan pad berze počeo ozbiljno da ugrožava penzionu štednju.
Investitori već računaju na pomoć države
Možda važnije pitanje od toga da li će Fed zaista kupovati akcije jeste da li investitori već veruju da će država reagovati tokom velikog pada. Takvo uverenje vidi se u kontinuiranim prilivima u pasivne ETF-ove, koji su ostali otporni i tokom prethodnih korekcija, ali i u neformalnoj anketi u kojoj je većina od više od hiljadu investitora navela da očekuje državnu intervenciju tokom naredne velike rasprodaje.
Drugim rečima, deo tržišta već posluje sa pretpostavkom da postoji zaštitna mreža. Zato pojedini analitičari smatraju da naredni "Fed put" možda neće početi kupovinom ETF-ova, nego samim uverenjem investitora da je takva intervencija, ako postane neophodna, praktično neizbežna.
Zašto je to važno za investitore
Ovo pitanje suštinski nije samo rasprava o mandatu jedne centralne banke, jer direktno utiče na način na koji investitori procenjuju rizik. Ako tržište sve više računa da bi Fed u krajnjoj nuždi mogao da ograniči dubinu i trajanje pada, očekivanje državne podrške može delovati kao dodatni amortizer tokom korekcija.
To bi moglo da znači brže oporavke nakon naglih padova i manju verovatnoću da kratkoročni šok preraste u dugotrajno medveđe tržište. Međutim, ista logika nosi i ozbiljne rizike, jer ukoliko investitori počnu da veruju da će država uvek intervenisati, to može da podstakne preterano preuzimanje rizika i dodatno naduvavanje valuacija, što je efekat poznat kao moralni hazard. Mera koja ublažava padove zato istovremeno može da odlaže i produbljuje neravnoteže koje se gomilaju u pozadini.
Bloomberg
Fedova eventualna kupovina akcija otvorila bi i pitanja koja prevazilaze samu cenu akcija: ko odlučuje koje kompanije i sektore centralna banka kupuje, da li takva intervencija narušava tržišno određivanje cena i da li slabi disciplinu kojom tržište kažnjava loše vođene kompanije. Zbog toga bi takav potez verovatno ostao krajnje sredstvo, samo za scenario u kojem bi veliki pad tržišta počeo ozbiljno da ugrožava širu finansijsku stabilnost.
Investitori zato američko tržište treba da posmatraju iz šire perspektive. Ono sve više funkcioniše kao neformalni penzioni sistem najveće svetske ekonomije, zbog čega politički i institucionalni interes za njegovu stabilnost raste nezavisno od klasičnih pokazatelja precenjenosti. To ne znači da korekcija neće biti, ali bi njihova dubina i trajanje ubuduće mogli sve više da zavise od toga koliko je politički i društveno prihvatljivo dozvoliti da traju.
.webp){kind=icon}
