Zašto kompanije nestaju s Beogradske berze

Na svetskim tržištima kapitala čini se da trenutno nema poželjnije robe od inicijalne javne ponude (IPO) nekog tehnološkog lidera - investitori čekaju da SpaceX, OpenAI i Anthropic otvore vrata javnom kapitalu. Najveće berze svakodnevno se bore za nove IPO-ove, dodatne kotacije i privlačenje sve većeg broja investitora. Na Beogradskoj berzi, međutim, već godinama dominantna tema nije dolazak novih kompanija već odlazak postojećih.

Broj akcionarskih društava čijim se deonicama može trgovati iz godine u godinu opada, promet je skroman, a interesovanje novih firmi za izlazak na berzu se ne vidi. Posledica je tržište koje je formalno tu, ali čiji značaj za finansiranje privrede postaje sve manji.

Najnoviji u dugom nizu odlazećih firmi su Metalac Proleter i Metalac Home Market, obe u 100-procentnom vlasništvu Metalac a.d. iz Gornjeg Milanovca. Prvi je registrovan za delatnost trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, a drugi za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.

Uz njih dve, u ovoj godini su zasad domaću berzu napustile još četiri manje poznate firme: privredno društvo za proizvodnju elektroprovodnika Elkok, firma za izradu metalnih proizvoda Zimpa, fabrika hemijskih proizvoda Hemofluid i društvo za novinsko izdavačku delatnost NIP Zrenjanin.

"Imajući u vidu da se akcijama Društva na regulisanom tržištu nije trgovalo još od 22.07.2005. godine, odnosno od marta 2024. godine, kada je zabeležen poslednji promet akcijama, Skupština akcionara Društva je donela odluku da povuče akcije sa Open marketa Beogradske berze", kaže se u obrazloženju podneska Metalac Proletera Beogradskoj berzi od 26. maja.

Slična formulacija stoji i u odluci Metalac Home Marketa, objavljenoj dan ranije na sajtu berze. "Imajući u vidu nije bilo prometa akcijama Društva na regulisanom tržištu u prethodnom periodu, Skupština akcionara Društva je donela odluku da povuče akcije sa Open marketa Beogradske berze." 

Tendencija nije nova. Broj kompanija prisutnih na berzi kontinuirano se smanjuje, pri čemu su scenariji bili različiti, uključujući gašenje firmi, odlazak u stečaj i preuzimanje od strane većinskih vlasnika koji su potom odlučili da ih povuku sa organizovanog tržišta.

Poslednjih godina tempo se usporio, budući da je značajan broj firmi već otišao s berze. Poređenja radi, lane su berzu napustile 24 firme, dok je taj broj bio dvostruko veći 2022.

Troškovi i obaveze koje nosi status javnog akcionarskog društva za većinu kompanija jednostavno su prevazišle koristi koje mogu da ostvare na domaćem tržištu kapitala. Za vlasnike koji kontrolišu više od 90 odsto kapitala, prinudni otkup preostalih akcija i izlazak sa berze često predstavljaju logičan korak. Time se smanjuju regulatorne obaveze, pojednostavljuje korporativno upravljanje i eliminiše potreba za redovnim objavljivanjem finansijskih i poslovnih informacija široj javnosti.

Logičan potez za Metalac

"Metalac a.d. Gornji Milanovac je konsolidovao vlasništvo u Metalcu Proleter Gornji Milanovac a.d. i Metalcu Home Market a.d. i ostao njihov jedini vlasnik sa udelom od 100 odsto akcija. Logičan sled i racionalna odluka je povlačenje sa berze jer su obaveze javnih društava po osnovu izveštavanja velike, kao i naknade koje se Beogradskoj berzi, Komisiji za HoV, obaveznoj reviziji finansijskih izveštaja", kaže portfolio menadžer Ilirike Aleksandar Zavišić.

Od cele grupacije, na berzi je ovime ostala samo matična firma - pomenuti Metalac a.d. Gornji Milanovac, a Zavišić naglašava da u ovom trenutku nije realno da se i on povuče sa tržišta, ali ne odbacuje i tu opciju u nekom narednom periodu. "Kompanija ima 1.250 akcionara, a niko nema preko 10 odsto akcija u vlasništvu. Ukoliko bi neko ponudom za preuzimanje došao u poziciju da može da konsoliduje vlasništvo, nije isključeno povlačenje."

Depositphotos

On navodi da su razlozi povlačenja sa tržišta raznoliki: od nerazvijenog finansijskog tržišta, minornog prometa na berzi, želja većinskih vlasnika za istiskivanjem malih akcionara i sticanjem apsolutne kontrole, pa korišćenja mogućnosti konverzije korišćenog zemljišta u vlasništvo i od očekivanja velikih benefita od toga. "Tu su i bežanja ispod radara Komisije za hartije, manja transparentnost u izveštajima."

Nisu zanemarljivi, kako kaže, ni finansijski efekti promene pravne forme jer su javna društva skupa, dok društva sa ograničenom odgovornošću nemaju troškove po osnovu naknada prema berzi, Komisiji za HoV, Centralnom registru, brokerima, revizorima itd.

U sličnom maniru situaciju posmatra i analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

"Nema trgovanja, domaća berza ne vrši svoju funkciju, nema nikakve svrhe ni da ove kompanije koje su sada na berzi budu na berzi. Prometi su mizerni, nema komunikacije sa investitorima, korporativna kultura je nepostojeća, firme imaju samo administrativne troškove, pa je verovatno to razlog zašto Metalac povlači ćerke firme", komentariše Pavlović najnovija delistiranja.

Kako dodaje, to je odraz sveopšteg društveno-ekonomskog-političkog stanja, s tim da se problem ne svodi samo na činjenicu da se kompanije brišu s tržišta kapitala, već i na izostanak novih koje bi ih zamenile.. "Na berzi nedostaje pravog materijala: EPS, Telekom, Elektromreža, PTT, Železnica, Srbijagas, Koridori... Uz to, naravno, i adekvatan IPO talas. Ali toga nema i umesto da budemo regionalni lider i da BELEX bude prepoznatljiv mi smo se sveli na sprdnju od tržišta."

U Srbiji je, od Drugog svetskog rata do danas, realizovan samo jedan IPO. Njega je 2018. godine organizovala kompanija koja proizvodi električnu energiju iz vetra Fintel Energija.

U okruženju u kom se berza ne percipira kao alat za razvoj poslovanja, preduzeća se i dalje dominantno oslanjaju na bankarske kredite ili finansiranje iz sopstvenih izvora.

Ima, doduše, sporadičnih izuzetaka. Beogradska modna kompanija Fashion Company ranije ove godine je uspešno izdala dugoročne dinarske obveznice u cilju finansiranja daljeg razvoja poslovanja i plasirala ih na Beogradsku berzu. Slično je godinu dana pre nje uradila i kompanija Elixir Group. Međutim, otkako su uključene na berzansko trgovanje, ni jedne ni druge korporativne obveznice nisu zabeležile promet. Takođe, lane je emitovano i nekoliko izdanja mini-obveznica, ali one nisu uvrštene u berzansko trgovanje.

Sve to drži berzu u začaranom krugu: investitori izbegavaju tržište zbog malog broja kvalitetnih kompanija i ograničene likvidnosti, dok kompanije ne vide razlog za kotiranje jer nema dovoljno investitora, čime je tržište zarobljeno u dugogodišnjoj stagnaciji.

Ostojić: Na berzi se trguje sa 20-ak kompanija

Govoreći na nedavnoj konferenciji povodom 25 godina Banjalučke berze, izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić podsetio je da je na njoj listirano 250 kompanija, ali da se trguje sa njih dvadesetak.

Lazo Ostojić (Foto: BLSE)

U izjavi za Bloomberg Adria TV početkom godine, Ostojić je izjavio da berza nije mesto gde neko treba da dođe silom, a to je "bio slučaj s početka 2000. godine, kada su tokom procesa privatizacije sve kompanije morale da dođu na berzu, jer je to bio jedini način da se prometuju akcije". Te kompanije su, kako je dodao, "stekle osećaj da imaju obavezu da budu na berzi".

"Mene ne brine dalji odliv, jer je važno da na berzi budu kompanije koje žele da budu tu", zaključio je on, ističući da će privlačenje većeg broja kompanija i povećanje prometa ostati glavni cilj Beogradske berze.