Beogradska berza je u 2025. nastavila višegodišnji rast vrednosti akcija, ali se promet deonicama spustio znatno ispod nivoa iz 2024, čime je zaokružen još jedan period u kom su cenovni pomaci ostvareni u uslovima ograničene tržišne aktivnosti i visoke koncentracije trgovanja.
Ukupno je nešto više od 210 miliona evra prometovano na domaćoj berzi lane, što je gotovo za trećinu niže od rezultata iz 2024. Poređenja radi, za isto vreme Zagrebačka berza je prema zvaničnim podacima obrnula preko 865 miliona evra, dok ranije računice pokazuju da godišnji promet Beogradske berze može da stane u svega nekoliko minuta Njujorške.
Kako državne obveznice tradicionalno vuku promet ovdašnjeg tržišta, tako su u posmatranoj godini one najviše i doprinele padu. Od ukupnog trgovanja, "prime" akcije su činile oko 2,7 miliona evra, a "prime" obveznice (čiji je izdavalac Republika Srbija) 196,9 miliona - u poređenju sa prošlogodišnjih 10,9 i 282,8 miliona evra, tim redosledom. Dodatno, oslabio je promet i "open market" akcija (sa 16,9 na 10,5 miliona evra) i MTP akcija (sa približno 370.000 na nepunih 27.000 evra).
Opširnije
Zašto stariji akcionari u Srbiji nisu rizik za berzu kao u SAD
Na razvijenim tržištima kapitala, približavanje penziji starijih ulagača u akcije može stvoriti prodajni talas i pritisak na berzama.
17.11.2025
Zelene obveznice polako stižu u Srbiju - ali tržište i dalje čeka ključni korak
Tržište zelenih obveznica u Srbiji još uvek je u povoju.
20.11.2025
Gde uložiti 10, 50 i 150 hiljada evra u Srbiji
Bloomberg Adria donosi vodič za ulaganje 10.000, 50.000 i 150.000 evra.
22.10.2025
Pojašnjenja radi, organizacija trgovanja na berzi zasniva se na više tržišnih segmenata, pri čemu "Prime Listing" obuhvata hartije od vrednosti koje zadovoljavaju brojne uslove o listiranju, dok "Open Market" ne podrazumeva ispunjavanje tih kriterijuma. Oba segmenta, međutim, deo su šire organizacione jedinice - regulisanog tržišta, a one hartije koje ne ispunjavaju uslove za uključenje u neki od segmenata regulisanog tržišta uključuju se na "MTP BELEX", to jest na multilateralnu trgovačku platformu.
Kada je reč o referentnom indeksu BELEX15, koji predstavlja korpu najlikvidnijih akcija, ostvaren je rast od 11,2 odsto, što je druga uzastopna godina dvocifrenog rasta i peta uzastopna godina koja je završena u zelenom (poslednji put godišnji pad očitan je u pandemijskoj 2020).
Slično se kretao i opšti indeks Beogradske berze BELEXline, koji je u 2025. porastao za preko 16 odsto.
Koje akcije su najviše poskupele, a koje pojeftinile
Među najvećim dobitnicima su beogradsko društvo za reosiguranje Dunav Re, Interservis iz Futoga, Woksal iz Užica i beogradska Lasta - svi su postigli trocifreni rast akcija.
Slučaj Interservisa (registrovanog za maloprodaju delova i opreme za motorna vozila) je specifičan, jer su njegove akcije najavljene kao prve akcije iz portfolija Akcionarskog fonda koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi. Krajem prošle godine firma je saopštila da njeno rukovodstvo podržava ponudu za preuzimanje koju je pokrenula domaća poljoprivredna kompanija Delta Agrar, deo Delta Holdinga.
Depositphotos
Pažnju je proteklih meseci privlačila i Lasta, gubitaški prevoznik osnovan pre skoro 80 godina. Proletos je obrenovačko autosaobraćajno preduzeće Strela objavilo nameru da potpuno preuzme vlasništvo nad Lastom, u čemu nije uspelo, ali jeste značajno povećalo svoj udeo u Lasti, pa prema podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, trenutno drži skoro 85 odsto akcija. Potom je skupština akcionara Laste na vanrednoj, decembarskoj sednici usvojila odluku o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom, u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije društva (UPPR), a u obrazloženju se ističe da se kompanija duži niz godina nalazi u dubokoj finansijskoj i operativnoj krizi.
Sa druge strane, najlošije rezultate na berzi tokom 2025. pokazali su: firma za proizvodnju i promet armatura PPT Armature iz Aleksandrovca, zatim kompanija za higijenske usluge i obezbeđenje Revnost iz Novog Sada, užički Putevi, zemuski proizvođač satova i drugih predmeta Insa i Termika-Beograd, čija je pretežna delatnost izvođenje tople i hladne izolacije.
Najtrgovanije akcije ovog puta bez svog stalnog člana
Akcije kojima se najviše trgovalo tokom prošle godine bile su akcije preduzeća Jugoprevoz Kruševac - ostvaren je promet od skoro 3,7 miliona evra i skok cene deonica od preko šest odsto. Razlog tome, ipak, nije nekakva euforija domaćih ulagača oko te deonice - naprotiv.
Nakon što je Knez Petrol iz Banjaluke u julu objavio da je povećao svoj udeo u Jugoprevozu za preko 19 odsto, na 93,95 odsto, do kraja godine preuzeo je u svoje ruke svih 100 odsto firme. Epilog - Jugoprevoz je odlučio da isključi svoje akcije sa berze. Tokom 2025. ukupno su 24 firme napustile Beogradsku berzu.
Dosta se trgovalo i deonicama Dunav osiguranja, o čijem snažnom rastu je Bloomberg Adria već pisala, a finansijska kompanija pokazala se i kao jedan od stabilnijih isplatioca dividende, sa zanimljivim prinosima.
Treba reći da je u 2025. na ovoj listi izostala Naftna industrija Srbije (NIS), koja je godinama bila među najtrgovanijim akcijama na domaćoj berzi. Tokom prethodne 2024. bila je i najtrgovanija, što joj nije bilo prvi put. Međutim, zbog američkih sankcija, trgovanje deonicama NIS-a obustavljeno je 14. januara 2025. i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom u potpunosti ne reši.
Za srpsku privredu, NIS ostaje ključno pitanje, dok zvaničnici najavljuju da bi pitanje spornog vlasništva i obnove rada rafinerije moglo biti rešeno krajem ovog meseca.
Elixirove obveznice bez sekundarnog trgovanja
Projekat izdavanja korporativnih obveznica, kao deo državne strategije za unapređenje tržišta kapitala koja se realizuje uz podršku Svetske banke, konačno je započet tokom 2025. godine.
Elixir Group
Prvenac tog projekta, proizvođač u oblasti hemijske industrije i agrobiznisa Elixir Group iz Šapca, početkom aprila sproveo je emisiju korporativnih obveznica na Beogradskoj berzi, ukupne nominalne vrednosti 4,1 milijardu dinara (približno 35 miliona evra). Reč je o obveznicama sa rokom dospeća od pet godina, koje nose godišnji kupon od šest odsto.
Sa investicione strane, interesovanje je, očekivano, bilo koncentrisano na manji broj većih ulagača, pa se, u skladu s tim, nije razvilo ni sekundarno tržište za ove hartije od vrednosti, jer taj tip investitora uglavnom drži obveznice do dospeća, zarad lakšeg projektovanja svojih stabilnijih prinosa na duži rok. Mada je najavljeno da će ostatak godine doneti nove slične emisije, one se nisu realizovale.
Početak trgovanja na platformi OASIS
Završnica godine donela je rezultat na polju integracije Beogradske i Atinske berze - u decembru je svečano obeležen početak trgovanja u novom trgovačkom sistemu i na trgovačkoj platformi OASIS Atinske berze.
Tim povodom, pomoćnik ministra finansija i predsednik nadzornog odbora Beogradske berze Ognjen Popović je istakao da uvođenje platforme OASIS predstavlja značajan iskorak za domaće tržište kapitala. "Sa puštanjem OASIS-a u punu primenu, Beogradska berza dobila je stabilnu i pouzdanu platformu, u potpunosti usklađenu sa međunarodnim trgovačkim standardima. Time se unapređuju efikasnost trgovanja i transparentnost tržišta, ali se ujedno stvaraju uslovi za uvođenje novih proizvoda, veće međunarodno učešće i snažnije regionalno povezivanje."
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić podsetio je da je taj projekat takođe deo šire strategije razvoja tržišta kapitala Srbije, naglasivši da "modernizacijom tržišne infrastrukture i postepenim usklađivanjem sa standardima MiFID II, Srbija preduzima konkretne korake ka dubljoj integraciji u evropski finansijski ekosistem".
.webp){kind=icon}
