Zelene obveznice polako stižu u Srbiju - ali tržište i dalje čeka ključni korak

Tržište zelenih obveznica u Srbiji još uvek je u povoju. Beograd od 2021. jasno pokazuje nameru da koristi međunarodna tržišta kapitala kako bi finansirao zelenu tranziciju, kada je emitovao zelene obveznice kojima je prikupljeno milijardu i po dolara za finansiranje održivog razvoja i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost.

"Srbija je pre četiri godine ušla na međunarodno tržište kapitala u trenutku velike potražnje za održivim projektima, čime je pokazala da može biti pouzdan partner sa značajnim potencijalom u ovom segmentu", kaže za Bloomberg Adriju Goran Janjić, međunarodni stručnjak za unapređenje održivosti i suosnivač Western Balkans Green Navigator, inicijative koja razvija strategije za smanjenje emisija, pretvarajući ih u poslovne prilike za kompanije i vlade.

Na domaćem tržištu kapitala, zasad je samo jedna kompanija emitovala zelene obveznice na Beogradskoj berzi. U martu 2025. godine, Elixir Group, proizvođač veštačkog đubriva iz Šapca, postao je prva kompanija koja je emitovala zelene korporativne obveznice. "To je prvi korak u pravom smeru, ali jedna lasta ne čini proleće i potrebno je više ovakvih inicijativa", ocenjuje Janjić. Međutim, Elixir Group zasad ostaje usamljen primer.

 

Za šta je Elixir upotrebio novac

Darko Vuković, potpredsednik za finansije Elixir grupe, kaže za Bloomberg Adriju da je osnovni motiv za izdavanje zelenih obveznica bio  istraživanje mogućnosti novih načina finansiranja, uz istovremenu potvrdu njihove ESG strategije, razvijene na primeru jednog od strateških projekata Elixir Grupe. Za realizaciju strateškog projekta fabrike TMAP, visokokoncentrovanog, vodorastvornog đubriva koje se koristi u savremenoj poljoprivredi, odlučili su da novac obezbede emisijom zelenih obveznica Elixir Group. Projektom se predviđa izgradnja novog proizvodnog postrojenja.

"Projekat realizujemo u partnerstvu sa renomiranom nemačkom kompanijom K+S grupacijom, što dodatno potvrđuje njegov značaj i međunarodni kredibilitet. Smatrali smo da je važno da pokažemo kako se na domaćem finansijskom tržištu, pored tradicionalnih bankarskih kredita, mogu koristiti i alternativni izvori finansiranja. Na taj način želimo da doprinesemo daljem razvoju tržišta kapitala u Srbiji, što smo uspešno i ostvarili." 

On kaže da se u Elixir Grupi dosledno primenjuju principe transparentnosti i blagovremenog informisanja investitora i šire javnosti o finansijskim i nefinansijskim rezultatima poslovanja. Već tri godine objavljuju Izveštaj o održivom poslovanju, koji sadrži sve relevantne informacije o ESG aspektima poslovanja. Izveštaj je revidiran i izrađen u skladu sa međunarodno priznatim GRI standardima.

"Nakon emisije zelenih obveznica, ovaj izveštaj ostaje ključni kanal komunikacije sa investitorima i zainteresovanim stranama. U našem najnovijem Sustainability Reportu biće uključene i informacije o projektu koji je finansiran upravo sredstvima prikupljenim kroz emisiju zelenih obveznica. U skladu sa ICMA principima, kroz Izveštaj o održivom poslovanju redovno ćemo izveštavati o upotrebi sredstava, kao i o ostvarenom uticaju i efektima projekta, u skladu sa definisanim okvirom za zeleno finansiranje", navodi Vuković.

Prema njegovim rečima, sredstva prikupljena emisijom zelenih obveznica usmerena su u razvoj projekta proizvodnje premijum fosfornih đubriva, kristalnog monoamonijum fosfata (kristalni MAP). Održivost ovog projekta potvrdila je jedna od vodećih svetskih ESG rejting agencija, Morningstar Sustainalitycs.

Kristalni MAP je potpuno vodorastvorljivo đubrivo koje značajno doprinosi održivoj poljoprivredi. Primenjuje se kroz sisteme "kap po kap", što omogućava preciznu i efikasnu ishranu biljaka, uz racionalnu potrošnju resursa. Tehnologija proizvodnje zasnovana je na energetski efikasnim procesima; ključna sirovina, fosforna kiselina, proizvodi se na istoj lokaciji i integrisana je sa drugim tehnološkim celinama, čime se postiže visok nivo cirkularnosti i eliminisanje otpada.

"Na Beogradskoj berzi uspešno je plasirano svih 341.700 obveznica iz emisije Elixir Group, u ukupnoj vrednosti od 35 miliona evra. Potražnja je premašila ponudu, što potvrđuje veliko poverenje investitora u našu strategiju i poslovni model. Posebno ističemo činjenicu da je struktura ulaganja bila raznovrsna, među investitorima su bile banke, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi, kao i fizička lica,  što dodatno potvrđuje da je emisija zelenih obveznica bila u potpunosti uspešna i da predstavlja važan korak u razvoju domaćeg tržišta kapitala", navodi Vuković.

 

 

Elixir/Kompanijska arhiva

Kako je uređeno izdavanje zelenih obveznica u Srbiji

Emisije korporativnih obveznica mogu da doprinesu daljoj efikasnosti poslovanja i rastu preduzeća, jer se kroz njih obezbeđuje dodatni izvor finansiranja. Međutim, kada su u pitanju zelene obveznice, kompanije moraju da unapred planiraju trošenje sredstava, kao i da dokažu investitorima da planiraju da ih ulože u održive projekte. 

Elixir Group je u martu izdao 341.700 obveznica u ukupnoj vrednosti od 4.100.400.000 dinara. Obveznice su kuponske, sa fiksnom godišnjom kamatnom stopom od šest odsto, a kuponi će se isplaćivati jednom godišnje, a od njihovog izdavanja još uvek nije prošlo ni godinu dana, pa je rano za posmatranje rezultata. 

Kompanije, koje žele da emituju zelene obveznice, moraju prvo da pribave saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. "Potrebno je da podnesu prospekt, verifikovan od strane nezavisnog tela, kojim se potvrđuje da su projekti koje planiraju da finansiraju od zelenih obveznica odživi", kaže za Bloomberg Adriju Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Međutim, kako dodaje, u Srbiji ne postoji "specifična regulativa", kao što je evropski regulatorni okvir za zelene obveznice, koji bi definisao kriterijume koje neka obveznica mora da ispuni kako bi ušla na domaće tržište kapitala. "Ne postoje dodatni uslovi koje korporativna obveznica mora da ispuni da bi bila zelena, osim da je verifikovana od strane nezavisnog tela", ističe Janković, dodajući da Komisija za hartije od vrednosti daje odobrenje koje se tiče "istinitosti informacija, koje su sadržane u samom prospektu". 

Kompanija koja izdaje obveznice mora u prospektu da navede ko je nezavisni kontrolor, koji proverava da li se kompanija drži uslova koje je obećala da će ispoštovati. "To je stvar poverenja između kompanije i investitora", ističe Janković. Kako pojašnjava, "investitori sami prate da li je neka vrsta investicije realizovana kao što je obveznicom predviđeno". 

"Komisiji za hartije od vrednosti je važno da se investitorima isplaćuju iznosi u rokovima, koji su predviđeni prospektom, kako bi ih zaštitili", ističe Janković. Kako dodaje, "preostali aspekti same obveznice nisu u nadležnosti Komisije, niti ona ima mehanizam za monitoring". Međutim, iako mehanizma za monitoring nema, kompanija prospektom svakako preuzima obavezu da sredstva utroši kako je predvidela. "U suprotnom to bi bilo kršenje preuzetih obaveza", pojašnjava Janković.

Vlada Srbije je 2021. usvojila Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica, koji se odnosi na državne emisije zelenih obveznica, a kojim se obavezala da podnosi izveštaje godišnje investitorima i javnosti o alokaciji sredstava na prihvatljive zelene troškove, kao i u uticaju na životnu sredinu. Kako je predviđeno, izveštaji se podnose dok god postoje preostale zelene obveznice, do potpune raspodele prihoda, a dostupni su na sajtu Uprave za javni dug. 
 

 

Alex Kraus/Bloomberg

 

Kako je izdavanje zelenih obveznica uređeno u EU

Evropska unija (EU) 2020. godine uvela je jasna pravila o tome šta se zaista može smatrati "zelenim" ulaganjem, kada je donela regulativu o održivom finansiranju (EU 2020/852), kojom je propisala ekološke kriterijume, koje privredne aktivnosti moraju da ispune kako bi se smatrale zelenim, odnosno održivim. 

Kako bi se privredna aktivnost, smatrala zelenom, ona mora da doprinese najmanje jednom od sledećih šest ciljeva - ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju klimatskim promenama, održivom korišćenju voda i morskih resursa, prelasku na cirkularnu ekonomiju, sprečavanju zagađenja i njegovom monitoringu, kao i očuvanju biodiverziteta i ekosistema. Osim toga, ne sme da nanese "ozbiljnu štetu" preostalim ciljevima. 

U skladu s tim, EU je 2023. godine usvojila i Standard za zelene obveznice (engl. EU Green Bond Standard – EUGBS), koji izdavaocima omogućava da svoje obveznice označe kao evropske zelene obveznice. Prema ovom standardu, sredstva prikupljena emisijom obveznica moraju biti usmerena isključivo na projekte usklađene s taksonomijom EU, od obnovljivih izvora energije do energetski efikasnih zgrada. Izdavaoci su dužni da objavljuju detaljne izveštaje o tome kako su sredstva iskorišćena, i da angažuju nezavisne spoljne verifikatore.

Iako se u EU, kao i u Srbiji, ulaganje investitora u korporativne zelene obveznice smatra činom poverenja, cilj ove regulative bio je da uvede mehanizme kontrole zelenih obveznica ne samo za države, već i za kompanije, kako bi se osiguralo transparentno trošenje sredstava i sprečio greenwashing. 

"Srbija mora da napravi nacionalnu taksonomiju koja definiše šta je to zelena, održiva investicija, kao i da napravi mehanizme verifikacije, kako će se meriti učinak", ističe Janjić. Kako smatra, "to je prvi korak koji Beogradska berza mora da napravi da bi uhvatila korak sa međunarodnim institucijama", ocenjuje stručnjak. 

Ministarstvo finansija i Beogradska berza nisu odgovorili na pitanja novinara Bloomberg Adrije do objavljivanja teksta.