Šta je na kocki za naftu ako eskalira sukob između Irana i SAD

Rastuće tenzije između Sjedinjenih Država i Irana već su podigle cene nafte na najviši nivo u šest meseci. Trgovci naftom prate svaku eskalaciju koja bi mogla poremetiti iransku proizvodnju sirove nafte ili podstaći iransku vladu da zatvori ključni brodski put koji koristi nekoliko glavnih izvoznika energije u regionu.

Sjedinjene Države su uveliko proširile svoje vojno prisustvo u regionu, a predsednik Donald Trump rekao je da razmatra ograničeni udar na Iran dok vrši pritisak na iransku vladu da brzo postigne dogovor o ograničavanju svog nuklearnog programa. Napad - ili iranski potez ograničavanja pristupa Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi oko 25 odsto svetske nafte koja se prevozi morem - mogao bi imati posledice po globalna tržišta nafte.

Koliko je važna iranska naftna industrija

Iranski uticaj je poslednjih godina opao zbog dugotrajnih sankcija i ograničenih stranih ulaganja. Sveukupno, zemlja čini oko tri odsto globalnog snabdevanja, proizvodeći oko 3,3 miliona barela dnevno.

Iran je počeo da razvija svoju naftnu industriju početkom 20. veka, pod okriljem britanske vlade, koja je želela da osigura pouzdano snabdevanje. Decenijama kasnije, zemlja je postala jedan od osnivača Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i uzdigla se do drugog najvećeg proizvođača u toj grupi. Na svom vrhuncu sredinom sedamdesetih, Iran je bio među najvažnijim svetskim dobavljačima nafte, čineći više od 10 odsto globalne proizvodnje sirove nafte.
 

 

Ta dominacija se urušila nakon iranske revolucije 1979, kada je novi režim izbacio strane firme iz naftne industrije, ograničavajući ulaganja i spoljnu tehničku podršku. Proizvodnja sirove nafte pala je i nikada se nije vratila na svoje rekordne nivoe.

Islamska Republika je povećala izvoz kako bi podržala privredni rast nakon završetka iransko-iračkog rata krajem osamdesetih. Evropske i američke naftne kompanije kasnije su pokušale da se vrate, ali su ti napori propali 2018. godine, kada se prva Trumpova administracija povukla iz iranskog nuklearnog sporazuma - međunarodnog sporazuma koji je ograničavao i nadzirao iranski nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija - i iznova uvela sankcije.

Danas je Iran četvrti najveći proizvođač nafte u OPEC-u, iza Saudijske Arabije, Iraka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema podacima o proizvodnji za januar.

 

BRENT chart by TradingView

Ko kupuje iransku naftu

Zbog međunarodnih sankcija, Iran se veoma oslanja na Kinu, koja kupuje oko 90 odsto njegove nafte, a koja se prodaje nezavisnim rafinerijama uz veliki popust.

Iako zvanični carinski podaci pokazuju da Kina nije uvozila iransku sirovu naftu od sredine 2022. godine, bareli se transportuju kroz netransparentne trgovačke mreže i "flotu iz senke", uglavnom starijih tankera. Ti tokovi su u januaru dostigli gotovo 1,25 miliona barela dnevno, u odnosu na 898.000 godinu dana ranije, prema podacima kompanije za analitiku i praćenje brodova Kpler. Među ostalim zemljama koje nastavljaju da kupuju iranske pošiljke nalazi se i Sirija.

Kako bi novi sukob mogao da utiče na svetsko tržište nafte

Veliki deo iranske proizvodnje - do dva miliona barela dnevno - odlazi u kineske rafinerije, koje bi morale da traže alternativne izvore ako bi to snabdevanje bila poremećeno. Međutim, veći rizik je pretnja Ormuskom moreuzu, okosnici globalnih lanaca snabdevanja naftom kroz koju Saudijska Arabija, Irak, UAE i Katar prevoze veliki deo svoje sirove nafte.

Alternativne rute za izvoz saudijske i emiratske nafte | Bloomberg

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan

Ormuski moreuz je uski morski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem. Iranska vlada je u prošlosti navodila da bi mogla da uvede pomorsku blokadu u periodima pojačanih geopolitičkih tenzija, iako do danas nije efektivno zatvorila moreuz. Ukoliko bi došlo do poremećaja u ovom uskom grlu, pošiljke nafte, tečnog prirodnog gasa (LNG) i tečnog naftnog gasa (LPG) iz Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata bile bi ugrožene.

Oko 16,5 miliona barela nafte dnevno prolazi kroz moreuz, uključujući većinu iranskog izvoza. Saudijska Arabija najviše izvozi ovom rutom - oko pet miliona barela dnevno - ali pošiljke mogu biti preusmerene putem naftovoda dugog 1.200 kilometara koji prolazi kroz kraljevstvo od istoka ka zapadu, do luke na Crvenom moru, gde se nafta utovara na brodove za dalji transport. Ujedinjeni Arapski Emirati takođe mogu da zaobiđu ovo usko grlo slanjem oko 1,5 miliona barela dnevno kroz naftovod koji završava u Omanskom zalivu.

Zatvaranje ovog moreuza verovatno bi poremetilo protok bliskoistočne nafte namenjene Aziji. U junu, dok su se tenzije u regionu pojačavale tokom dvanaestodnevnog sukoba između Izraela i Irana, referentna vozarina za supertanker koji prevozi dva miliona barela sirove nafte sa Bliskog istoka ka Kini naglo je porasla.

 

Koliko je nafta važna za iransku privredu

Izvoz nafte ostaje okosnica iranske privrede, uprkos dugogodišnjim naporima da se smanji zavisnost i izvrši diverzifikacija ka teškoj industriji, tekstilu i rudarstvu.

Naftna industrija doprinela je rastu iranskog BDP-a sa oko dva procentna poena u 2023. godini - u kojoj je privreda porasla za približno pet odsto - što pokazuje koliko je nafta podstakla ukupni rast.

Iako su sankcije primorale Iran da prodaje naftu uz značajne popuste u odnosu na međunarodne referentne cene, procenjuje se da je zemlja samo u novembru zaradila oko 2,7 milijardi dolara, na osnovu Bloombergovih proračuna koji koriste diskontovanu cenu od 45 dolara po barelu, nakon uračunatih troškova transporta i drugih rashoda.

Ipak, iranski prihodi od nafte mogli bi da se nađu pod dodatnim pritiskom ukoliko Trumpova kampanja "maksimalnog pritiska" na Iran, koja obuhvata niz američkih sankcija od njegovog preuzimanja dužnosti, odvrati kineske kupce. Zarada bi dodatno bila umanjena i ako bi iranska vlada snizila cene kako bi konkurisala ruskoj sirovoj nafti koja se takođe prodaje uz veliki popust.