Potočki: Zlato je Gvardiol u portfelju - brani imovinu, ali i 'zabija' istorijske prinose prinose

Nedavna tržišna drama, u kojoj je cena zlata hrabro krenula prema psihološkoj granici od 5.500, da bi potom doživela značajnu korekciju, podstakla je brojna pitanja među investitorima. Da li je to znak slabosti ili prirodan puls tržišta?

Prema njegovim rečima, korekcije nisu razlog za zabrinutost, već prilika za testiranje fundamentalnih vrednosti zlata, koje se iznova pokazuju posebno otpornim na špekulativne pritiske.

Dolar gubi dah, zlato se vraća na scenu

Događaji na tržištu plemenitih metala ne mogu se posmatrati izolovano od šire slike globalnih finansija, gde se odvija istorijski proces slabljenja dominacije američkog dolara.

Potočki se osvrnuo na analize Jeffreyja Gundlacha, poznatog kao "kralja obveznica", koji tvrdi da dolar više nije sigurno utočište. Razlozi su rastući američki deficit i sve nepredvidljivija politika.

Brojke potvrđuju ovaj trend. "Od 2000. godine, kada je dolar imao primat od oko 70 odsto u globalnim rezervama, došao je na svega pedesetak odsto u 2025. godini", ističe Potočki. S druge strane, zlato se vraća na velika vrata. Dok je 2007. godine njegov udeo u deviznim rezervama pao na svega devet odsto, danas se u bilansima centralnih banaka nalazi na nivou od oko 30 odsto.

"Zlato definitivno više nije relikt prošlosti, već je garant stabilnosti imovine u budućnosti. Postalo je ne samo monetarni instrument, nego i deo monetarne strategije", objašnjava Potočki. Centralne banke, koje su godinama bile prodavci, sada su postale najveći kupci, sa godišnjim akvizicijama koje dostižu i do hiljadu tona. Time šalju jasnu poruku o sopstvenom (ne)poverenju u fiat valute.

"Ako je dobro za njih, smatram da je dobro i za pojedinačnog investitora", zaključuje Potočki.

 

Srebro: Industrijski div u telu monetarnog metala

Dok zlato privlači najviše pažnje, srebro prolazi kroz još fascinantniju transformaciju. Sa godišnjim rastom koji se približava 200 odsto, ovaj metal postao je mnogo više od pukog utočišta od inflacije. Njegova uloga kao kritične industrijske sirovine, posebno u revoluciji solarnih panela, dramatično mu je podigla vrednost i potražnju. "Govorimo o tome da je preko 50 odsto potražnje za srebrom zapravo generisano iz industrijskih razloga", kaže Potočki.

Ta dvojna priroda čini ga znatno volatilnijim od zlata. Potočki podseća kako se odnos vrednosti zlata i srebra drastično menjao, od jedan prema 90 pre dve godine, do jedan prema 60 danas. Dok emotivnu notu u potražnji i dalje daje strah od inflacije, temeljne uzroke rasta cene pokreću industrijski apetiti.

Za razliku od zlata, koje je čisti monetarni metal, srebro je postalo hibrid čija budućnost zavisi od zelene tranzicije jednako kao i od monetarne politike.

Zlato kao Gvardiol u investicionom timu

Kako bi  pojedinačni investitor trebalo dase  postave u ovom složenom okruženju? Potočki nudi slikovitu, ali preciznu metaforu, upoređujući investicioni portfelj sa fudbalskim timom. U toj postavci, zlato nije napadač od kojeg se očekuju brzi golovi i visoki prinosi, već ključni odbrambeni igrač. "Rekao bih, kao što je Gvardiol u fudbalskom timu, tako je i zlato u našem portfelju. Ima odbrambenu ulogu2, pojašnjava.

Njegova primarna svrha je da stabilizuje portfelj i zaštiti ga od tržišnih šokova. To je posebno važno danas, kada više od 60 odsto transakcija na tržištima kapitala generišu algoritmi koji prate tokove novca, a ne fundamentalne vrednosti kompanija.

U takvom okruženju, opipljiva imovina poput zlata, čija je vrednost razumljivija od kompleksnih akcijskih modela, pruža osećaj sigurnosti. Iako je njegova uloga defanzivna, poslednjih godina zlato je, sportskim rečnikom, "postiglo" impresivan broj golova, ostvarujući prinose koji su zasenili mnoge rizičnije klase imovine. "Kaže se da je bogat čovek onaj koji ima vremena da čeka. A zlato vam u tom smislu to definitivno omogućava", dodaje Potočki.

Posmatrajući poteze centralnih banaka i analizirajući dubinske promene na tržištu, jasno je da je zlato od "dosadne" klase imovine postalo jedna od najzanimljivijih tema u svetu finansija. U vremenima kada se temelji postojećeg finansijskog sistema preispituju, posedovanje zlata više nije pitanje luksuza ili spekulacije, već neophodan element razborite dugoročne strategije očuvanja kapitala.