Akcije padaju, dolar i nafta rastu zbog krize u Iranu

Akcije su se masovno prodavale, a cene nafte su naglo skočile pošto je sukob na Bliskom istoku uzdrmao globalna tržišta, izazvavši povlačenje iz rizične imovine. Zlato i dolar su porasli usled potražnje za sigurnim utočištima.

Azijske akcije pale su 1,6 odsto, dok su fjučersi na američke berzanske indekse pali za više od 1,3 odsto. Fjučers ugovori na evropske akcije pali su 2,3 odsto, što ukazuje na slab početak trgovanja u Evropi.

Nafta je skočila oko osam odsto na više od 78 dolara po barelu. Trgovci pažljivo prate situaciju u Ormuskom moreuzu, koji je sada praktično zatvoren, budući da je taj plovni put ključan za protok nafte ka ostatku sveta. Cena sirove nafte je ranije tokom dana skakala i za 13 odsto.

Kako su investitori smanjivali izloženost riziku, deo kapitala se slio u sigurna utočišta. Cena zlata na spot-tržištu porasla je dva odsto na oko 5.380 dolara po unci. Bloombergov indeks dolara porastao je 0,5 odsto. Američke državne obveznice, međutim, zabeležile su pad duž cele krive prinosa.

 

Bloomberg

Uzdrmana novim strepnjama u vezi sa veštačkom inteligencijom i mogućim pukotinama u kreditnom sistemu, dok se akcijama trguje na rekordno visokim vrednostima, berze sada moraju da se suoče i sa eskalacijom vojne akcije u Iranu i širem regionu, koja preti da destabilizuje globalni pomorski saobraćaj i ograniči putovanja.

Uticaj na naftu i inflaciju od presudnog je značaja za tržišta koja su prošlog meseca zabeležila najveći pad američkih akcija još od aprila.

"Ne odbacujem mogućnost dalje eskalacije, ali mislim da je verovatnije da će tržište poništiti prethodnu preteranu reakciju i zauzeti stav 'sačekaj i vidi'", rekao je Dilin Wu, strateg u kompaniji Pepperstone. "Iako je Iran pružio određeni otpor, njegovi kapaciteti su očigledno ograničeni, a pregovori bi mogli biti održiviji put."

Samo zato što većina tržišta trguje relativno stabilno nakon početne panike na otvaranju, pogrešno je zaključiti da smo već videli najgori deo rasprodaje. Verovatnije je da će se negativni efekti ovog sukoba, umesto da predstavljaju jednokratan šok, provlačiti kroz tržišta tokom čitave nedelje, rekao je Mark Cudmore, izvršni urednik MLIV-a.

Tržišta su ostala volatilna usled oprečnih izveštaja o razgovorima između Irana i SAD. "Wall Street Journal" objavio je da je Iran pokrenuo novu inicijativu za nastavak nuklearnih pregovora sa SAD. Međutim, iranski šef nacionalne bezbednosti Ali Larijani izjavio je da zemlja neće pregovarati.

Predsednik SAD Donald Trump rekao je da će se nastaviti bombardovanje Irana dok se ne ostvare ciljevi. Pozvao je lidere te zemlje na kapitulaciju, iako je, prema nekim informacijama, najmanje jedan visoki zvaničnik u Teheranu pokušao da obnovi nuklearne pregovore sa SAD. Trump je izjavio da je pristao na razgovore sa novim rukovodstvom Irana, objavio je "Atlantic", pozivajući se na izjavu koju je dao tom listu.

Pad akcija u ponedeljak usledio je nakon što su globalne berze beležile rast od decembra do februara. Azijske akcije nadmašile su američke i evropske referentne indekse, gde su zabrinutosti zbog potrošnje na AI i njegovog potencijalno negativnog uticaja na pojedine sektore uzdrmale tržišta.

Ipak, stratezi iz Barclays Plc upozorili su da ne treba žuriti sa kupovinom nakon pada cena. Investitori su se navikli na geopolitičke tenzije koje brzo splasnu, ali ovaj slučaj bi mogao da potraje, napisao je Ajay Rajadhyaksha, šef istraživanja u toj firmi. On je kao rizike naveo moguće američke žrtve, napade na iransko rukovodstvo i prekid saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

"Odnos rizika i prinosa ne deluje primamljivo", rekao je on. "Ako akcije dovoljno padnu (recimo za više od 10 odsto u indeksu S&P 500), verovatno će doći trenutak za kupovinu. Ali ne još."

Geopolitički rizici dodatno podstiču zabrinutosti na tržištima, nakon što su, zbog mogućih posledica u vezi sa AI-jem, akcije nedeljama bile uzdrmane širom sektora u SAD. Ovaj fenomen je postao poznato kao "AI scare trade" (trgovanje vođeno strahom od AI-ja). Pitanja u vezi sa privatnim kreditima, ključnim izvorom finansiranja za tehnološke kompanije, takođe su pritiskala tržište.

Deo tih strahova prelio se i na Aziju, gde je bankarski indeks Topix pao i za 6,3 odsto, što je najveći pad od aprila, dok su rastući strahovi od skrivenih problema na kreditnom tržištu pogoršali raspoloženje investitora. Trgovci pažljivo prate i inflaciju, jer su i pre skoka cena nafte u ponedeljak podaci objavljeni u petak pokazivali da su proizvođačke cene u SAD porasle više nego što se očekivalo.

Bilo koji dugotrajniji skok cena nafte dodatno bi zakomplikovao situaciju u vezi sa američkim državnim obveznicama. Dok bi beg u sigurnost na tržištima oborio prinose, više cene energenata koje se prelivaju na širu ekonomiju i podstiču inflaciju, utiču da prinosi rastu.

Prema proceni Bloomberg Economicsa, ukoliko bi Ormuski moreuz bio zatvoren, cena nafte mogla bi da skoči i do 108 dolara. Oko jedne petine globalnih tokova nafte odvija se tim plovnim put, što ga čini ključnim energetskim "uskim grlom".

Mogućnost da nemiri na Bliskom istoku potraju i domino-efekti viših cena nafte daju upravljačima fondova nove razloge da prodaju akcije i prebace kapital u sigurnija utočišta. Visoke valuacije na globalnim tržištima akcija i kredita dodatno olakšavaju investitorima da smanje izloženost riziku.

"Sve se ovo dešava u osetljivom trenutku kada investitori postaju oprezniji", rekao je Dec Mullarkey, izvršni direktor u SLC Managementu. "Američko tržište akcija je već veoma osetljivo na pretnje tehnoloških poremećaja i rastući kreditni stres, tako da bi izgledi za više cene roba mogli da izazovu rasprodaju dok investitori smanjuju rizik."

Neki od glavnih pomaka na tržištima:

Akcije

Fjučersi na S&P 500 -1,4 odsto u 6.52 po londonskom vremenu

Fjučersi na Nasdaq 100 - 1,7 odsto

MSCI Asia Pacific Index - 1,7 odsto

Hongkonški Hang Seng Index - 2,1 odsto

Shanghai Composite + 0,5 odsto

Fjučersi na Euro Stoxx 50 - 2,3 odsto

Valute

Bloomberg Dollar Spot Index + 0,5 odsto

Evro - 0,7 odsto na 1,1734 dolara

Japanski jen - 0,5 odsto na 156,88 za dolar

Ofšor juan - 0,3 odsto na 6,8818 za dolar

Britanska funta - 0,7 odsto na 1,3382 dolara

Kriptovalute

Bitcoin + 0,8 odsto na 66.172,79 dolara

Ether + 0,7 odsto na 1.943,31 dolar

Obveznice

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice + 2bps na 3,96 odsto

Prinos na desetogodišnje japanske obveznice - 5bps na 2,060 odsto

Prinos na desetogodišnje australijske obveznice - 2bps na 4,63 odsto

Robe

Spot cena zlata + 2 odsto na 5.385,01 dolar po unci

Američka sirova nafta West Texas Intermediate + 7 odsto na 71,69 dolara po barelu

- U pisanju vesti korišćeni su automatizovani alati Bloomberga.

- U pisanju pomogli Sangmi Cha, Carmeli Argana, Natalia Kniazhevich i Muyao Shen.