Srbija želi da investira u regionalne berze, ali gde je dobit

Dok Srbija šalje signale da razmatra kupovinu pojedinih berzi u okruženju - uz ambiciju da postane dominantan igrač na širem, konsolidovanom tržištu kapitala - slika o tome kakvu bi konkretnu ekonomsku dobit takav potez doneo ostaje maglovita, napominju stručnjaci.

Ministar finansija Siniša Mali ove nedelje je istakao da država želi da investira u berze regiona i naveo da se prati stanje na tržištu Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije. "Želimo da budemo dominantni kada su u pitanju tržišta kapitala, hoćemo da kupimo ako treba i te berze, a onda da ih polako konsolidujemo i otvaramo tržište u celom regionu", rekao je ministar, ne otkrivajući detalje.

Da li država vidi korist i od kupovine manjinskih udela ili se smisao ogleda samo u sticanju većinskog vlasništva, kao i da li bi to podrazumevalo operativno spajanje platformi za trgovanje (što, opet, otvara nova pitanja u pogledu usklađivanja tržišnih praksi i vrednosti takvog poteza) zasad nije poznato. Iz Ministarstva finansija nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Dragan Stojković ocenjuje da Srbija ne bi trebalo da traži mesto u grupi koju bi, sem Beogradske, činile Banjalučka berza, Montenegroberza i Makedonska berza. "Da su to berze koje su na pristojnom nivou razvijenosti to bi imalo nekog smisla, ovako ja taj smisao ne vidim - kad saberete tri nule i dalje dobijate nulu. Valjda treba da se udružujemo sa razvijenijim tržištima, od kojih možemo nešto da naučimo."

Sagovornik Bloomberg Adrije napominje da su udruživanje berzi, formiranje zajedničkih platformi za trgovanje i kupovina vlasničkih udela, same po sebi, uobičajene stvari. Zagrebačka berza drži apsolutno vlasništvo nad Ljubljanskom berzom, a takođe je i pre nekoliko godina postala najveći akcionar Makedonske berze (sa udelom od preko 20 odsto).

Međutim, Stojković skreće pažnju na to da je Srbija trebalo više da se fokusira na pristupanje savezu koji je prošle godine sklopilo osam berzi zemalja jugoistočne i istočne Evrope: Slovenija, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija. "Mogli smo da budemo deo te priče, pa nek smo i najgori u toj grupi - bolje i to nego da se hvalimo da smo najbolji u grupi najslabijih berzi u Evropi. Pretpostavljam da nismo pristupili tom savezu iz političkih, a ne ekonomskih razloga."

Osnivač brokerske kuće Tradewin24.com Miroslav Radaković ocenjuje da, u načelu, "svaka priča o konsolidaciji tržišta kapitala je korak u dobrom pravcu i treba je pozdraviti". Ali...

"Danas su regionalne berze plitke, sa vrlo niskim obimom prometa, pa je većim institucionalnim investitorima teško ući/izaći iz investicije bez većeg pomeranja cene. Takođe, zbog malog broja transakcija, naknade i provizije su izuzetno visoke u odnosu na globalna razvijena tržišta, a kompanije se ne odlučuju za prikupljenje kapitala putem berze (inicijalna javna ponude - initial public offering (IPO)) jer je slab interes profesionalnih investitora", naglašava Radaković. S tim u vezi, Stojković vraća na činjenicu da je IPO kompanije Fintel Energija bio prvi IPO na Beogradskoj berzi od Drugog svetskog rata.

Depositphotos

Prema Radakovićevim rečima, da bi se izneti problemi rešili, potrebna je potpuna konsolidacija regionalnih tržišta i reforma penzionih sistema u regionu kako bi se za početak obezbedila jaka domaća institucionalna tražnja. "Intencija države Srbije da kupi tri manje berze u regionu je dobra, ali to nije suštinsko rešenje. Suštinsko rešenje je kad bi se nakon kupovine napravila potpuna harmonizacija svih propisa koji se tiču kliringa i saldiranja, kada bi se objedinila knjiga trgovačkih naloga kroz jedinstvenu trgovačku platformu uz stanadardizaciju listinga kompanija."

To praktično znači: jedno finansijsko tržište - više zemalja regiona. Radaković smatra da bi se time značajno podigla svetska finansijska vidljivost našeg regiona i kompanija, kao i da bi se drastično podigla likvidnost berze jer bi inostrani fondovi mogli lakše da pristupe investiranju. Istovremeno, kroz lakši pristup kapitalu bile bi nagrađene i najveće domaće kompanije koje imaju visoku korporativnu kulturu.

"Dakle, intencija je dobra, ali do suštinske dobrobiti za berzu i kompanije ima još jako puno posla da se uradi uz napomenu da će osetna prepreka biti i političko/nacionalno pregovaranje koje je osujetilo slične inicijative u prošlosti. Ali svakako treba biti optimista i pozdraviti svaki korak u dobrom pravcu", zaključio je Radaković.

Balkanska berza kao rešenje za nisku likvidnost

Priča o jedinstvenoj regionalnoj berzi tema je investitorskih krugova već duže vreme, ali srpski stručnjaci ističu da uspeh od tog projekta ne može doći bez dovoljnog broja pripremljenih kompanija za izlazak na tržište kapitala i bez privatizacije dela državnih preduzeća kroz IPO.

Između ostalih, jedan od istaknutih zagovornika stvaranja regionalne berze je i osnivač Delta Holdinga Miroslav Mišković, koji je, govoreći na Kopaonik biznis forumu pre dve godine, rekao da je neophodno da zemlje bivše Jugoslavije i srednje Evrope formiraju neku berzu gde bi ljudi iz ove regije mogli uz dobru propagandu da se uključe u trgovinu akcijama.

Kopaonik biznis forum

Zbog heterogenosti regiona, pojedini su ukazivali na preveliku kompleksnost takvog poduhvata, ali Stojković - koji takođe spas vidi u pokretanju zajedničkog tržišta kapitala u ovom delu Evrope - smatra da bi to bilo izvodljivo, imajući u vidu opšte prisutno usklađivanje nacionalnih regulatnornih okvira sa propisima EU.

"Beogradska berza je još pre 20 godina imala memorandum o saradnji sa svim berzama iz regiona i mislim da je možda budućnost tih berzi u tome da se napravi jedno jedinstveno tržište u celom regionu. Da se sa svih tržišta proberu najkvalitetnije kompanije i napravi jedna jaka regionalna berza, jer nijedna berza tu nema toliko veliki promet akcija - istina je da, recimo, Zagrebačka i Ljubljanska berza beleže više promete nego Beogradska, ali ni to nisu toliko visoki nivoi", istakao je profesor.

Podsetio je da se na Beogradskoj berzi u poslednjih 10-15 godina vidi strmoglavi pad i u broju transakcija i u prometu akcijama.

"To je jedan totalni debakl. Govorimo, naravno, o ovim standardnim metodama svakodnevnog trgovanja - recimo, prodaja Komercijalne banke i druge krupne prodaje koje se realizuju kroz dogovorene blok transakcije na berzi ne oslikavaju likvidnost."

Takođe, u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), promet akcijama koji se ostvaruje na Beogradskoj berzi je 0,01 odsto, dodao je profesor. "Kada pogledate te indikatore za druge zemlje u okviru statistike Svetske banke, vidite da je, na primer, prosek Evropske unije (EU) 44 odsto, a svetski prosek 120 odsto. Atinska berza, koja je vlasnik 4,75 odsto akcija Beogradske berze, prema ovom indikatoru beleži vrednost od 12,2 odsto."

Inače, godišnji promet berze u Beogradu je 20 puta manji od dnevnog prometa na berzi u Atini, naglasio je sagovornik. "Pa sad vi vidite koliko je to u neku ruku nerealno i koliko prikriva stvarnu sliku - kako mi možemo da se udružimo sa berzom koja za jedan dan ostvari toliko veći promet? A onda se okrećemo berzama u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini... U krajnjoj liniji, treba reći da dokle god je domaća berza na niskim granama, možemo da se udružujemo sa kim god - i sa Wall Streetom, ako želite, ali nemamo investitore. Kad na pijaci nema robe, nema ni trgovaca."