Nova emisija akcija Aerodroma Nikola Tesla – hoće li razmrdati Beogradsku berzu?

Akcije Aerodroma Nikola Tesla prošle godine bile su treće najtrgovanije deonice Beogradske berze, a kompanija je u 2026. ušla sa novom emisijom vlasničkih hartija od vrednosti, što bi moglo uneti malo živosti na domaćem tržištu kapitala.

U planu je izdavanje 2,93 miliona običnih akcija po emisionoj ceni od 1.278,4 dinara, pa bi kompanija potencijalno prihodovala oko 3,75 milijardi dinara (skoro 32 miliona evra), ukoliko aktuelna emisija bude u potpunosti realizovana. U tom slučaju bi kapital kompanije bio povećan za 1,76 milijardi dinara, dok bi ukupan broj akcija skočio za 8,37 odsto. Ovo je, inače, peta po redu takva emisija, otvorena 31. decembra i trajaće zaključno sa 13. februarom.

"Izdavanje nove emisije akcija Aerodroma Beograd ima za cilj dalji razvoj, ulaganje u infrastrukturne i tehnološke projekte, kao i obezbeđenja dugoročno održivog rasta, modernizaciju poslovanja i unapređenja tržišne pozicije", podseća portfolio menadžer Ilirike Aleksandar Zavišić.

Kako dodaje, buduće značajne investicije Aerodroma uključuju rekonstrukciju i dogradnju transformatorske stanice radi povećanja raspoloživog elektroenergetskog kapaciteta, "ali i radi priključenja novih korisnika, kao što su Muzej vazduhoplovstva, poslovni kompleks, hangar, platforme Air Serbia, DHL kompleks, objekti JAT Tehnike i Naftne industrije Srbije (NIS) itd".

Uz to, Zavišić skreće pažnju da to da se u poslednje vreme takođe govori o tome da postoji namera obnove Muzeja vazduhoplovstva, koji je, ističe sagovornik, "u veoma trošnom stanju".

Depositphotos

Pravo preče kupovine imaju oni koji su već bili vlasnici deonica na dan donošenja odluke o izdavanju akcija (26. decembra), a to pravo mogu iskoristiti zaključno sa 29. januarom. "Izveštaj o ishodu javne ponude biće objavljen u roku od tri radna dana od dana okončanja javne ponude", dodaje se u prospektu dostavljenom Beogradskoj berzi.

Pad posle rekordne cene akcija

Akcije Aerodroma porasle su za čak 6,3 odsto na dan odluke o novoj emisiji na 2.499 dinara, što je njihova istorijski najviša cena. Na tom nivou zadržale su se i tokom sledećeg trgovačkog dana, da bi drugog dana trgovanja od donošenja odluke gotovo u potpunosti poništile dobitke i pale za 5,76 odsto, na 2.355 dinara.

Četvrtak nije doneo promenu u ceni koja od 8. januara iznosi 2.350 dinara za akciju. 

Inače, deonice su završile 2025. u plusu od 18,05 odsto i sa godišnjim prometom od skoro 200 miliona dinara. Trgovanije akcije od Aerodromovih bile su samo deonice Dunav osiguranja i Jugoprevoza Kruševac.

Razlog za trgovanje deonicama Jugoprevoza nije bila nekakva euforija domaćih ulagača oko te akcije - naprotiv. Nakon što je Knez Petrol iz Banjaluke u julu objavio da je povećao svoj udeo u Jugoprevozu za preko 19 odsto, na 93,95 odsto, do kraja godine preuzeo je u svoje ruke svih 100 odsto firme. Epilog - Jugoprevoz je odlučio da isključi svoje akcije sa berze. Tokom 2025. ukupno su 24 firme napustile Beogradsku berzu.

O snažnom rastu Dunav osiguranja Bloomberg Adria je već pisala, a finansijska kompanija pokazala se i kao jedan od stabilnijih isplatioca dividende, sa zanimljivim prinosima.

Domaća berza lane je nastavila višegodišnji rast vrednosti akcija, ali se promet deonicama spustio znatno ispod nivoa iz 2024, čime je zaokružen još jedan period u kom su cenovni pomaci ostvareni u uslovima ograničene tržišne aktivnosti i visoke koncentracije trgovanja.

Promena delatnosti

Podsetimo, razvoj beogradskog aerodroma započeo je početkom prošlog veka, a konačno formiranje modernog aerodroma ostvareno je 1962. godine izgradnjom kompleksa u Surčinu, na današnjoj lokaciji.

Vlada Srbije 2010. je donela odluke o promeni pravne forme preduzeća i promenama njegovog osnivačkog akta, kojima je pravna forma prešla iz javnog preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo. Potom je izvršena promena forme iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo, a tokom 2011. stiglo je i rešenje Beogradske berze o prijemu akcija na "prime market" (strože regulisan tržišni segment berze).

Vlada i Aerodrom su tokom 2017. sproveli postupak davanja koncesije za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom preduzeća i obavljanje delatnosti operatera aerodroma. Sledeće godine zaključen je ugovor o koncesiji, a društvu je od strane koncesionara Vinci Airports Srbija Beograd isplaćena jednokratna koncesiona naknada u iznosu od 501 milion evra.

Nakon otpočinjanja koncesije kompanija više ne obavlja delatnost operatera aerodroma, već nastupa kao društvo koje je pre svega zaduženo za praćenje izvršenja obaveza po ugovoru o koncesiji i upravljanje svojom imovinom. Ključna aktivnost na osnovu koje društvo ostvaruje prihod u svakoj posmatranoj finansijskoj godini nakon otpočinjanja koncesije jeste ostvarivanje prihoda po osnovu koncesionog odnosa, napominje se u podnesku Beogradskoj berzi.

"Glavni prihod koji je Izdavalac ostvarivao u posmatranim finansijskim godinama, kao i glavni očekivani prihod u narednom periodu, jeste prihod po osnovu nenovčane naknade (CAPEX) u skladu sa Ugovorom o koncesiji, a na osnovu prijema, izgrađenog i/ili nadograđenog objekta i prihod od godišnje koncesione naknade", kaže se u dokumentu i napominje da je registrovana osnovna delatnost društva iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima.

Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg izveštaja, kompanija je u 2024. imala 35 zaposlenih i ostvarila profit od skoro 290 miliona dinara, što predstavlja rast u poređenju sa približno 240 miliona dinara koliko je neto rezultat iznosio u 2023.