U emisiji akcija Aerodroma 'Nikola Tesla' država kupila dve trećine

Najveći deo skorašnje emisije akcija kompanije Aerodrom Nikola Tesla a. d. preuzela je Republika Srbija, koja je tokom javne ponude kupila gotovo dve trećine ponuđenih hartija od vrednosti.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, država trenutno ima 31,46 miliona deonica, u poređenju sa 29,62 miliona koliko je prethodno posedovala. Preciznije, stekla je 1.846.055 od ukupno prodatih 2.934.659 hartija u petoj emisiji običnih akcija na Beogradskoj berzi, što je skoro 63 odsto celokupne realizovane emisije.

Sa ovom transakcijom, u državnom portfelju nalazi se 82,88 odsto deonica Aerodroma, što znači da - iako je nominalno povećala broj akcija - njen udeo je blago smanjen u odnosu na period pre dokapitalizacije, kada je učešće države bilo 84,56 odsto vlasništva.

Od približno 32 miliona evra, koliko je preduzeće prikupilo emitovanjem akcija, država je učestvovala sa oko 20 miliona evra i time dala najveći pojedinačni doprinos dokapitalizaciji.

Drugi najveći kupac bila je OTP banka, koja je preko zbirnih i kastodi računa preuzela oko pola miliona akcija.

Podsetimo, u okviru emisije je ponuđeno nešto više (2.934.742) hartija od vrednosti u odnosu na broj koji je prodat, i to po ceni od 1.278,4 dinara za akciju. Zanimljivo je da je tržišna cena deonice na dan uoči otvaranja ponude (30. decembra) bila 2.355 dinara, što će reći da su se akcije nudile po skoro dvostruko jeftinijoj ceni nego na berzi.

Takođe, treba reći da je iznos prikupljen ovom emisijom više nego dvostruko veći od ukupnog prometa akcijama Aerodroma ostvarenog na Beogradskoj berzi tokom prethodne godine. Ovo pak ne govori o astronomskoj pomami za novoemitovanim akcijama kompanijama, već više o tome da je domaća berza u 2025. nastavila sa opštom tendencijom pada prometa, pa iako je nastavljen rast ukupne vrednosti akcija srpskih firmi - on je postignut u uslovima ograničene tržišne aktivnosti i visoke koncentracije trgovanja. U takvim okolnostima, deonice Aerodroma lane su bile treće najtrgovanije deonice Beogradske berze, završivši 2025. u plusu od 18,05 odsto i sa godišnjim prometom od 1,64 miliona evra. 

Firma je saopštila da planira da novac od pete emisije koristi za ulaganja u infrastrukturu i tehnološke projekte, kao i za obezbeđivanje dugoročnog održivog rasta, modernizaciju poslovanja i unapređenje tržišne pozicije. Buduće značajne investicije uključuju rekonstrukciju i dogradnju transformatorske stanice radi povećanja raspoloživog elektroenergetskog kapaciteta, "ali i radi priključenja novih korisnika, kao što su Muzej vazduhoplovstva, poslovni kompleks, hangar, platforme Air Serbia, DHL kompleks, objekti JAT Tehnike i Naftne industrije Srbije (NIS) itd.", rekao je ranije portfolio menadžer Ilirike Aleksandar Zavišić, napomenuvši da se takođe govorilo o tome da postoji namera obnove Muzeja vazduhoplovstva, koji je, prema njegovoj oceni, "u veoma trošnom stanju".

Inače, preduzeće je bilo operater beogradskog aerodroma do 2018. godine, kada je Vinci Airports preuzeo upravljanje na osnovu 25-godišnjeg koncesionog ugovora, pri čemu su glavne aktivnosti Aerodroma uglavnom preusmerene na izdavanje i upravljanje nekretninama.

U 2025. godini, kompanija je ostvarila neto dobit od 512,7 miliona dinara, u odnosu na skoro 462 miliona dinara prethodne godine, dok su poslovni prihodi porasli na 1,57 milijardi dinara sa 1,56 milijardi dinara.