Šta pokazuje struktura vlasništva vodećih kompanija Beogradske berze

Struktura vlasništva vodećih kompanija sa Beogradske berze oslikava duboku stagnaciju domaćeg tržišta kapitala i nedovršene procese privatizacije, upozoravaju stručnjaci, dok se tržišna infrastruktura sporo prilagođava savremenim standardima.

Referentni indeks srpske berze Belex15, uprkos imenu, trenutno broji devet članova: Aerodrom Nikola Tesla a.d., NIS a.d., Dunav osiguranje a.d., Messer Tehnogas a.d., Metalac a.d., Impol Seval a.d., Jedinstvo a.d., Fintel energija a.d. i Energoprojekt holding a.d. Niska likvidnost akcija u toj korpi i narušeno poverenje domaćih investitora sugerišu da indeks više odražava propuštene prilike nego što predstavlja stabilnu osnovu za budući rast.

Od navedenih devet preduzeća, Republika Srbija je najveći ili među najvećim akcionarima u četiri (Aerodrom Nikola Tesla, NIS, Dunav osiguranje i Energoprojekt), dok je Akcionarski fond među najvećim akcionarima u dva (Dunav osiguranje i Impol Seval). Pomenuti fond osnovan je kao deo šire strategije privatizacije državnih i društvenih preduzeća posle političkih promena 2000. godine, a njegovo pokretanje je bilo povezano sa pokušajem ubrzane tranzicije zemlje iz socijalističkog ka tržišnom ekonomskom sistemu.

Kod pet kompanija je jednocifren procenat akcija koje su u vlasništvu fizičkih lica. Niže dvocifrene udele imaju NIS i Dunav osiguranje, Metalac ima oko 60 odsto akcija u vlasništvu fizičkih lica, a Jedinstvo oko 90 odsto. Samo u vlasničkoj strukturi Metalca zbirni, odnosno kastodi računi beleže dvocifren udeo (16,4 odsto), dok su u ostatku indeksne korpe ti iznosi jednocifreni.

Takođe, Fintel energija, Impol Seval, Messer Tehnogas i NIS su firme kod kojih je učešće stranaca u vlasništvu veće od učešća domaćih lica (kod ostalih je situacija obrnuta).

Ovakva statistika o stanju Beogradske berze ne govori mnogo toga dobrog. Prema rečima investicionog eksperta Miroslava Radakovića, to su jasni znaci da je domaće tržište akcija devastirano i nerazvijeno. 

"Ovo se može dopuniti još jednim podatkom: u prvih sedam meseci tekuće godine na Beogradskoj berzi je istrgovano akcija za samo 9,3 miliona evra. Poređenja radi, na susednoj Zagrebačkoj berzi, samo u prvih šest meseci je istrgovano akcija za čak 233 miliona evra, odnosno 25 puta više. Samo ovo regionalno poređenje, bez stavljanja u kontekst sa drugim evropskim zemljama, govori da nismo radili ništa na razvoju berze, koja je inače ključna institucija svake savremene tržišne privrede", kaže Radaković.

Kako dodaje, privatizacija nije dovršena, korporativna kultura je na niskom nivou, a država se kao vlasnik slabo brine o kapitalu i efikasnosti poslovanja.

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović navodi da su podaci o vlasništvu vodećih listiranih firmi posledica privatizacionih procesa na osnovu kojih su sve te kompanije i našle mesto na domaćoj berzi, ističući da oni, nažalost, ne govore mnogo o zdravlju tržišta kapitala. "O njegovom zdravlju, to jest pre bih rekao bolesti, pre svega govore izostanak inicijalnih javnih ponuda, novih imena i mizerni obimi trgovanja." 

Depositphotos

Radaković ocenjuje da ono što je sigurno ispravno i dokazano nizom naučnih studija jeste činjenica da privatno vlasništvo vodi do bolje profitabilnosti, produktivnosti i investicija, ali samo ako postoje dobri institucionalni uslovi: zaštita prava, moderan bankarski sistem i efikasan tržišni nadzor. "U tom smislu, država treba što pre da izađe iz vlasništva kompanija, posebno onih nestrateških i da snažno modernizuje institucije nadzora tržišta."

S druge strane, sagovornik napominje da je ključ razvoja tržišta kapitala, pre svega, na strani institucionalne tražnje, a ne na strani ponude finansijskih proizvoda kako sada misle kreatori ekonomske politike.

 

"Reformisanje/privatizacija penzionog sistema i dizanje industrije investicionih fondova preusmerilo bi desetine milijardi evra štednje ka finansijskom tržištu, što bi prirodno motivisalo kreaciju moderne finansijske ponude koja podrazumeva ulazak i listiranje kompanija na berzi, emisije korporativnih obveznica, ETF (engl. exchange-traded fund - fond kojim se može trgovati na berzi, prim. aut.) proizvoda, pa čak i robnih fjučersa na pšenicu, kukuruz i, recimo, zlato... I rezultat svega bi bio da bi građani zarađivali od investiranja svoje štednje znatno više", smatra Radaković.

Prodaja državnog udela u Interservisu

Podsetimo, futoški Interservis, registrovan za maloprodaju delova i opreme za motorna vozila, uskoro bi mogao da dobije nove vlasnike, nakon što je Ministarstvo privrede Srbije objavilo da će naložiti prodaju akcija tog preduzeća koje su u vlasništvu Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

To će biti prve akcije iz portfolija Akcionarskog fonda koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi, preneli su domaći mediji, a kako je precizirano na sajtu resornog ministarstva, predmet prodaje su 8.814 akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda (14,42 odsto ukupne emisije) i 2.606 akcija u vlasništvu Fonda PIO, (4,26 odsto udela). "Trgovanje će se odvijati u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima poslovanja Beogradske berze", dodaje se u zvaničnoj objavi.

Navedeno je da ovaj potez predstavlja ispunjenje obećanja koje je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović dao krajem juna, kada je najavio da će država ponuditi na prodaju prve akcije iz portfelja Akcionarskog fonda, čiji su krajnji vlasnici građani Srbije. Popović, koji je i član nadzornog odbora Beogradske berze, rekao je da je cilj prodaje akcija iz portfelja fonda "da se reše repovi iz prošlosti" i ispuni zakonska obaveza.

"U zakonu je propisano da sve što je u Akcionarskom fondu treba da se proda i da se novac ponudi građanima. Nažalost, to nije uređeno kako je bilo inicijalno predviđeno. Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo", kazao je on, dodajući da u okviru Akcionarskog fonda ima više od 100 kompanija koje su listirane na berzi.

Bloomberg

Prema poslednjem bilansu stanja na dan 31. decembra 2024. godine, ukupan kapital fonda iznosi 34,2 milijarde dinara (oko 290 miliona evra), prenela je Beta. Najveći deo imovine, 33,6 milijardi dinara, čine kratkoročni finansijski plasmani, što uključuje i vrednost samog portfelja akcija. U portfelju se nalazi vlasništvo u čak 403 privredna društva, od kojih je 152 neaktivno, odnosno u postupku stečaja ili likvidacije. Pored vlasništva u kompanijama, Fond raspolaže i značajnim novčanim sredstvima od oko 25 milijardi dinara (oko 213 miliona evra).

"Čini se da je ovo dobar korak u dobrom pravcu i svakako ga treba pozdraviti. Međutim, i ovde mislim da je redosled koraka pogrešan. Naime, prvo se mora iole reformisati domaća berza i ključni elementi tržišta kapitala, pa tek onda izneti 'robu na tezgu'", kaže Radaković.

 

Prema njegovim rečima, razvijena berza je garant za otkrivanje fer cene kompanija i sve ostalo može da bude neefikasno i na štetu države i građana. "Dakle, privatizacija da, ali ne smemo ponoviti grešku s početka 2000. godine, kada smo prodavali državne udele po nerealno niskim cenama jer berza tada nije bila razvijena."

Pavlović ističe da je Interservis potpuno nelikvidna hartija, tako da "ako to nije uvod u prodaju svih državnih udela (u šta sumnjam) i u ostalim entitetima, onda sam potez po sebi ne znači puno, osim možda želje da se budžet popuni nekim dodatnim prihodima".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar