Kolike dividende isplaćuju firme s Beogradske berze

Vodeće kompanije čije su deonice listirane na Beogradskoj berzi najavile su isplate dividendi, pri čemu su pojedine i iznenadile akcionare, dok posmatrači tržišta ocenjuju da politike raspodele dobiti nekih od preduzeća ostaju nejasne.

Naftna industrija Srbije (NIS), Dunav osiguranje i Metalac već su odlučili o isplati dividendi, dok će za neke druge morati da se sačekaju zvanične odluke koje će uslediti kasnije ovog meseca. Među njima su Jedinstvo Sevojno, Impol Seval, Philip Morris i Messer Tehnogas, koji su zasad samo izneli predloge o visinama dividendi. O njima će se glasati na sednicama skupština tih privrednih društava i očekuje se da će predložene svote biti usvojene.

Firma sa domaće berze koja je ove godine verovatno privukla najviše pažnje javnosti jeste NIS, kom su Sjedinjene Američke Države (SAD) sredinom januara objavile sankcije, ali je njihova primena dosad u tri navrata odlagana - poslednji put do 27. juna. To preduzeće planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno lane.

"Dividenda NIS-a nije manja zbog sankcija, već zbog pada profita, kompanija nije odstupila od svoje ustaljene politike da deli 25 odsto nekonsolidovane dobiti (ruska strana neće primiti dividendu). Zbog pada profita se očekivala i manja dividenda, tako da nema iznenađenja na tom polju", kaže analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

Dunav Osiguranje je pak donekle pozitivno iznenadilo, s obzirom na to da im je dividenda udvostručena i da je prinos od 8,2 odsto prilično atraktivan, smatra Pavlović, mada ističe da je presečni dan (dan koji se koristi da se zabeleži ko su akcionari koji imaju pravo na isplatu) prošao. "Uz to je i akcija za naše prilike relativno likvidna", ocenjuje sagovornik, dodajući da u slučaju te kompanije "nije najjasnija politika dividende".

Kada je reč o duvanskoj kompaniji Philip Moris, ona uvek isplaćuje celu dobit pa je u tom pogledu izvesno da neće biti izuzetka ni ove godine, napominje analitičar.

Proizvođač posuđa Metalac krajem maja je saopštio da će podići visinu dividende na rekordnih 95 dinara po akciji, što je tek za pet dinara više nego godinu pre, uprkos dupliranom profitu.

"Metalac ima običaj da oprezno diže dividendu i cilja okrugle apsolutne iznose po akciji. U principu, kontinuirano povećava apsolutni iznos po akciji, ali u skokovima od po nekoliko godina - dve ili tri godine drži isti iznos koji onda poveća za obično pet ili 10 dinara po akciji", podseća Pavlović.

Zanimljiv je i slučaj Messer Tehnogasa, ovdašnje podružnice nemačkog proizvođača industrijskih i medicinskih gasova Messer, koji je prošle godine u dva navrata pokušao da potpuno preuzme tu srpsku jedinicu. U tome nije uspeo, budući da mali akcionari nisu bili raspoloženi da se odreknu svojih udela u korist nemačke matične kompanije, što je podiglo cenu deonica.

"Akcije Tehnogasa su previše skočile, pa je dividendni prinos mali, ali je politika ostala nepromenjena - isplaćuje se oko 30 odsto dobiti. Ovo je daleko ispod realnih mogućnosti, s obzirom na to da nemaju dug i da postoji veliki višak gotovine", procenjuje sagovornik Bloomberg Adrije.

Tu je takođe montažno-proizvodno preduzeće Jedinstvo Sevojno, za koje Pavlović naglašava da ima veliki iznos gotovine na računu u kratkoročnim plasmanima, pa mu nije bilo teško da predloži ceo prošlogodišnji profit za raspodelu dividende. Štaviše, prvi put dividendu bi trebalo da isplate i iz neraspoređene dobiti. "Ipak sama politika dividende ni ove kompanije nije jasna. Uz to, nelikvidnost akcije je problem."

Depositphotos

Sem Philip Morrisa i Jedinstva Sevojno, prerađivač aluminijuma Impol Seval isto za isplatu dividende planira da izdvoji celokupnu neto dobit iz 2024.

"Impol je iznenađenje jer je odobrio iznos koji je skoro pa identičan visini gotovine iz poslednjih bilansa. Verovatno to znači manje kapitalne izdatke u ovoj godini", zaključuje analitičar.

Kako firma uopšte odluči koliku će dividendu isplatiti

Politika dividendi predstavlja stepen poverenja koje postoji između menadžmenta i vlasnika akcija, kaže portfolio menadžer DDOR Garanta Rastislav Čeh. "S jedne strane, kompanija na taj način šalje znak da je profitabilna i indirektno upućuje poziv investitorima da ulažu u njen dalji razvoj. S druge strane pak kontinuitet u sprovođenju dividendne politike pozitivno utiče na unapređenje odnosa na relaciji kompanija-vlasnik akcija jer se u poslovnim krugovima dividenda smatra sigurnijom vrstom prinosa i uz nju se vezuje niža stopa rizika u odnosu na nesigurnu buduću kapitalnu dobit."

Kako podseća sagovornik Bloomberg Adrije, dividenda predstavlja deo dobiti kompanije koji se isplaćuje akcionarima i čiji iznos za svakog pojedinačnog akcionara zavisi od visine ukupne dobiti kompanije koju skupština akcionara nameni za podelu akcionarima, kao i broja akcija koje poseduje pojedinačni akcionar. U suprotnom, ukoliko preduzeće posluje sa gubitkom, vlasnici akcija ne mogu koristiti pravo na dividendu jer kompanija nije ostvarila višak za podelu vlasnicima. Informacije o uspešnom poslovanju, očekivanoj dobiti i isplati dividende, po pravilu, povećavaju zainteresovanost investitora za kupovinu akcija preduzeća, a time i rast njihove vrednosti na tržištu, to jest berzi.

 

"Dividenda se može isplatiti u novcu ili pak dodelom novog broja akcija, o čemu takođe odlučuju akcionari putem skupština akcionara. Ukoliko je opredeljenje da se akcionarima dodele nove akcije, tada se zapravo ostvarena dobit reinvestira, odnosno povećava se vrednost kapitala kompanije", pojašnjava stručnjak, dodajući da mu nije poznato da neka od firmi u Srbiji isplaćuje dividendu u akcijama.

U raspodeli dividende učestvuju samo oni akcionari kompanije koji su vlasnici akcija na dan dividende - datum na koji se vrši presek knjige akcionara, prema odluci skupštine akcionara. "Svi oni koji su naknadno postali akcionari (nakon dana određenog za dan dividende) ne učestvuju u raspodeli dividende za prethodnu godinu."

Kakvi su porezi

Čeh objašnjava da poreski tretman isplate dividende u Srbiji u načelu čine:

• porez na dobit pravnih lica, koji iznosi 15 odsto;

• porez na dividendu, koji kada se isplaćuje fizičkim licima (rezidentima i nerezidentima) iznosi 15 odsto;

• porez po osnovu isplate dividende stranom pravnom licu, koji iznosi 20 odsto.

Naime, dobit, kao finansijski rezultat poslovanja preduzeća na kraju poslovne godine predstavlja pozitivnu razliku između prihoda i rashoda, koji je utvrđen u finansijskom izveštaju tog društva. "Tako utvrđena dobit predstavlja ostvaren poslovni rezultat i tretira se kao oporeziva dobit. Oporeziva dobit je osnovica poreza na dobit, odnosno na utvrđenu dobit se plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15 odsto."

Depositphotos

On napominje da, osim poreza na dobit, društvo ima obavezu da plaća mesečni iznos akontacije poreza na dobit. "Mesečna akontacija plaća se najkasnije do 15. u mesecu, za prethodni mesec. Ukoliko u tekućoj godini dođe do promena u poslovanju, tržišnih ili drugih okolnosti koje utiču na visinu mesečne akontacije koja se plaća, firma može podneti dokumentaciju za promenu visine mesečne akontacije poreza."

U slučaju kada se vrši isplata dobiti ili dividende osnivaču u pravnom licu koje je fizičko lice (bilo da je reč o članovima društva ili akcionarima), dividenda se oporezuje, kaže portfolio menadžer, i u tom slučaju plaća se porez po stopi od 15 odsto.

Dividenda koji se isplaćuje fizičkim licima (rezidentima ili nerezidentima) oporezuje se na bruto iznos jer se dividenda raspodeljena fizičkom licu smatra prihodom od kapitala.

"Ukoliko se isplata dividende vrši domaćem pravnom licu, taj prihod ne ulazi u ukupnu poresku osnovicu, to jest za rezidentno pravno lice se ne obračunava i ne plaća porez na dividendu", naglašava Čeh. S druge strane, kada se isplata dividende vrši stranom pravnom licu taj prihod se oporezuje. "Ukoliko nerezidentno pravno lice ostvari prihod po osnovu dividende od rezidentnog pravnog lica, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20 odsto."

Depositphotos

Poreska stopa može biti drugačija za strana fizička i pravna lica samo uz primenu međunarodnog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kojima se najčešće definišu manje stope poreza na isplatu dividende nego što je to utvrđeno Zakonom o porezu na dobit, dodaje sagovornik.

"Ovde treba spomenuti da to ne znači da država manje oporezuje nerezidente, već da je pretpostavka (a najčešće i činjenica) da nerezidenti prijavljuju ove prihode od dividende u rezidentnim zemljama, gde oni dalje ulaze u prihode od poslovanja ili na drugi način bivaju dodatno oporezovani", zaključuje on.