Pad stranih investicija - čime Srbija i dalje privlači investitore

Srbija ulazi u završnicu 2025. sa znatno manjim prilivom stranih direktnih investicija (SDI) nego godinu ranije - oko 2,5 milijarde evra u periodu januar-septembar, u odnosu na preko 3,8 milijardi evra koliko su donela prva tri kvartala prošle godine, dok je u celoj 2024. ostvareno više od 5,2 milijarde SDI. U poljuljanoj investicionoj klimi zemlja nastoji da sačuva poziciju privlačne destinacije, nudeći više tipova pogodnosti.

Komparativne prednosti državi su dosad donela neka od velikih imena svetske privrede, uključujući kineski rudarski gigant Zijin Mining čiji ovdašnji projekti prednjače po visini profita i izvozu, kao i više predstavnika automobilske industrije, koji su tekuće godine takođe postali zamajac srpskog izvoza. Međutim, ove godine osetan je pad priliva stranih ulaganja, čemu su doprinela i domaća društveno-politička dešavanja, ali i širi kontekst - investicioni tokovi i na svetskom nivou pokazuju tendenciju pada.

Mada je Srbija prošle godine bila izuzetak, zemlje istočne i jugoistočne Evrope beleže manji priliv kapitala nego prethodnih godina, prema istraživanjima Bečkog instituta za međunarodne studije. Sada i ona posustaje. "Razlog je globalna politička neizvesnost koja je, prema istraživanju Univerziteta Stenford, najveća u poslednje tri decenije, pa Srbija više ne može da privlači strane investicije kao prethodnih godina", rekao je ranije za Bloomberg Adria TV Branimir Jovanović, stručnjak za Zapadni Balkan pri Bečkom institutu.

Visoka baza takođe nije pomogla, budući da je 2024. bila rekordna po visini SDI, koje su dostigle skoro sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što otežava ponavljanje takvog rezultata.

Kako su rasle strane investicije

Bloomberg

Razvojna agencija Srbije (RAS) podseća da je u 2023. zemlja potvrdila svoju ulogu ključnog aktera u svetskoj privredi, pokazujući snažan rast i privlačnost za investicije. "Fokusirajući se na moderne tehnologije i inovacije, država stvara optimalno okruženje za visokotehnološka preduzeća i svetske investitore. Ovaj strateški pristup doveo je do značajnog priliva SDI, koji je u 2024. godini dostigao rekordnih 5,2 milijarde evra", ocenjuje se u ovogodišnjem izveštaju RAS.

Od 2012. godine, kada su SDI iznosile oko milijardu evra, one su manje-više stabilno rasle, izuzev pandemijske 2020, koja je donela vidljiviji pad.

Gledano po pojedinačnim kompanijama, pomenuti Zijin prvi je na listi firmi po dosad uloženim iznosima u Srbiji - samo on investirao je 4,9 milijardi evra. Grupacija je na ovom tržištu prisutna kroz dva entiteta: Serbia Zijin Copper (bivši RTB Bor, u kom je država zadržala manjinsko vlasništvo), koji ima više rudarskih lokacija i Serbia Zijin Mining (koji je u stoprocentnom vlasništvu kineske grupacije) sa rudnikom Čukaru Peki.

Geografski, najveći broj projekata došao je iz Nemačke (15 odsto od ukupnog broja projekata stranih investicija u Srbiji), posle koje slede Italija (9,4 odsto), Kina i Sjedinjene Američke Države (sa po 7,2 odsto). Međutim, po vrednosti projekata prednjači Kina (19,7 odsto ukupne vrednosti svih SDI projekata), a iza nje su Nemačka (11,9 odsto), Italija (9,9 odsto) i Rusija (9,3 odsto).

"Pozicionirana na raskrsnici Evrope, Bliskog istoka i Azije, Srbija pruža stratešku prednost investitorima koji žele da prošire poslovanje na tržišta u razvoju. Lokacija, razvijena infrastruktura, pristup velikim tržištima, politička stabilnost, kvalifikovana radna snaga, prirodni resursi i kulturna privlačnost čine Srbiju privlačnom za investitore", navodi RAS u svom pregledu.

Geografske prednosti i bescarinska trgovina

Srbija je, ističe agencija, ključna tačka za kopneni transport. "Strateški položaj i blizina velikih evropskih tržišta poput Nemačke, Italije i Austrije doprineli su integraciji Srbije u svetske lance snabdevanja i njenoj atraktivnosti kao destinacije za strane investicije. Ova pozicija i dalje predstavlja stub razvoja Srbije i njene integracije u svetsku zajednicu.

Glavne putne veze uključuju Koridor 10 i Koridor 7, a od značaja takođe je pristup Mediteranu, Jadranu, Crnom Moru, kanalu Rajna-Majn-Dunav i železničkom čvorištu u Budimpešti.

Dalje, sporazumi o slobodnoj trgovini zemlji omogućavaju pristup velikom tržištu potrošača.

"Srbija je posvećena smanjenju carina i trgovinskih barijera kroz ove sporazume sa različitim zemljama i ekonomskim blokovima. Pristup više od 2,4 milijarde potrošača ističe strateški značaj ovih sporazuma, pozicionirajući Srbiju kao snažnog učesnika u svetskoj trgovini", navodi RAS.

To uključuje 1,4 milijarde potrošača u Kini, oko 450 miliona u Evropskoj uniji, skoro 70 miliona u Ujedinjenom Kraljevstvu, preko 116 miliona u Egiptu...

Makroekonomska slika i poslovni ambijent Srbije

"Uprkos višedimenzionalnoj krizi koja traje gotovo četiri godine, Srbija je uspela da sačuva stabilnost svoje privrede i poverenje potrošača i investitora, što potvrđuje kumulativni rast realnog BDP-a u periodu 2020-2023. od oko 11,5 odsto, rekordni priliv stranih direktnih investicija, nastavak rasta zaposlenosti i plata u privatnom sektoru, kao i rekordni nivo deviznih rezervi", nabraja se u izveštaju.

Domaća privreda pokazuje relativno stabilno širenje, uz kontrolisanu inflaciju i kontinuirani rast uvoza i izvoza robe. Postepeni rast pokazuje i bruto prosečna plata, ali je ona i dalje daleko ispod nivoa pojedinih država u blizini: RAS poredi srpskih 1.156 evra sa 1.524 u Slovačkoj, 1.636 u Rumuniji i Mađarskoj, 1.838 u Češkoj i 1.900 u Poljskoj.

Srbija nudi značajne uštede u operativnim troškovima u poređenju sa prosekom Evropske unije, posebno kada je reč o potrošnji energije. Za potrošnju električne energije između 70.000 i 149.000 MWh, cene u Srbiji su za 14 odsto niže, dok su cene gasa niže za 15 odsto u odnosu na prosečne troškove u EU (za potrošnju 100.000 - 999.999 GJ).

Mesečni najam modernih i kvalitetnih kancelarija u Beogradu je niži (18 evra po kvadratnom metru) nego u glavnim gradova centralne Evrope navedenim u RAS-ovom izveštaju. Uz to, Srbija ima stopu poreza na dobit pravnih lica od 15 odsto, što je niže nego u Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, s izuzetkom Mađarske koja drži niži nivo nego u Srbiji (devet odsto).

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je u trećem kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti bila 8,2 odsto. RAS ističe da je, po starosnim grupama, najviše nezaposlenih u dobi između 25 i 34 godine.

Agencija skreće pažnju i na dualno obrazovanje - model izvođenja nastave u srednjem stručnom obrazovanju u kojem se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi, kao i kroz učenje kroz rad kod odgovarajućeg poslodavca, stiču i razvijaju veštine, znanja i sposobnosti u skladu sa standardom kvalifikacije i nastavnim planom.

"Srbija je prva i jedina zemlja u ovom delu Evrope koja ima zakonski okvir za dualno obrazovanje zasnovan na nemačkom i švajcarskom modelu, i predstavlja ubedljivog pobednika u primeni dualnog sistema obrazovanja u Evropi", kaže RAS i dodaje da je trenutno više od 950 kompanija iz različitih sektora već uključeno u ovaj program.

 

Zemlja takođe pruža vrhunsko obrazovanje u više oblasti studiranja, pri čemu postoji više od 170 studijskih programa na svim nivoima (osnovne, master i doktorske studije). "Univerzitet u Beogradu nalazi se među 500 najboljih univerziteta na svetu prema Šangajskoj listi. U predmetnim rangiranjima Univerzitet postiže posebno zapažene rezultate u kategorijama: matematika (između 101. i 150. mesta) i hemija, energetska nauka, inženjerstvo i klinička medicina (između 201. i 300. mesta)."

Depositphotos

Prema listi "Global Innovation Index 2025", Srbija je rangirana kao deseta na svetu prema broju diplomiranih u oblasti nauke i inženjerstva.

Državni podsticaji

Srbija nudi širok spektar državnih pogodnosti i podsticaja za privlačenje stranih investitora, osmišljenih da smanje troškove poslovanja i podrže rast i razvoj preduzeća u stranom vlasništvu, čineći zemlju privlačnom destinacijom za ulaganja:

• Poreski podsticaji za porez na dobit (oslobađanje od poreza na dobit u trajanju do 10 godina za investitore koji ulože najmanje osam miliona evra u osnovna sredstva i zaposle najmanje 100 novih radnika; stopa poreza na dobit u Srbiji iznosi pomenutih 15 odsto, što je relativno nisko u poređenju sa mnogim drugim državama);

• Podsticaji za zapošljavanje (finansijska podrška za otvaranje novih radnih mesta, uključujući subvencije za zarade, obuke i druge troškove povezane sa zapošljavanjem; za nove zaposlene postoji oslobađanje od plaćanja doprinosa na određeni period, što dodatno smanjuje troškove rada);

• Nekretnine i infrastruktura (kompanije koje posluju u slobodnim zonama ostvaruju različite pogodnosti kao što su oslobađanje od carina i poreza na dodatu vrednost (PDV) na uvoz i izvoz; podrška u realizaciji infrastrukturnih projekata, poput izgradnje ili unapređenja poslovnih objekata);

• Carinske i trgovinske olakšice (oslobađanje od carinskih dažbina na uvoz opreme i materijala; pristup mreži sporazuma o slobodnoj trgovini, što omogućava povlašćen pristup tržištima);

• PDV i drugi poreski podsticaji (ubrzane procedure povraćaja PDV-a za izvoznike i kompanije koje realizuju velike investicione projekte; poreski krediti za ulaganja u određene sektore, uključujući poljoprivredu, proizvodnju i projekte energetske efikasnosti);

• Posebne ekonomske zone (zone u kojima kompanije mogu koristiti dodatne pogodnosti poput pojednostavljenih administrativnih procedura i sniženih troškova komunalija);

• Podrška za obuku i obrazovanje (subvencionisani programi obuke za nove i postojeće zaposlene kako bi se obezbedila kvalifikovana radna snaga).

"Why invest in Serbia", Razvojna agencija Srbije, 2025.

Pogledaj galeriju

"Why invest in Serbia", Razvojna agencija Srbije, 2025.

Pogledaj galeriju

"Radi ublažavanja početnih kapitalnih ulaganja i olakšavanja pokretanja poslovnih aktivnosti, Vlada Srbije nudi finansijsku podršku za projekte u sektoru proizvodnje, projekte koji se odnose na usluge servisnih centara, kao i projekte u sektoru hotelskog smeštaja u banjskim i klimatskim mestima", ističe se.

Prema bazi Agencije za privredne registre (APR), koja pruža pregled podsticaja regionalnog razvoja, u Srbiji je prošle godine izdvojeno skoro 350 milijardi dinara podsticaja za preko milion korisnika, dok je u prvoj polovini ove godine dato više od 108 milijardi dinara za manje od 350.000 korisnika.

Agencija za privredne registre

Pogledaj galeriju

Agencija za privredne registre

Pogledaj galeriju

Agencija za privredne registre

Pogledaj galeriju

Agencija za privredne registre

Pogledaj galeriju

Agencija za privredne registre

Pogledaj galeriju

U poslednjim godinama primećuje se da je Srbija napredovala u privlačenju stranih ulaganja i kroz unapređene poreske propise koji pružaju brojne podsticaje za istraživanje i razvoj (engl. research and development - R&D). Ovi podsticaji su podstakli rast startap ekosistema, podržavajući otvaranje radnih mesta i širenje sektora, naročito u IT sektoru. "Poreski podsticaji usmereni na razvoj R&D aktivnosti u Srbiji uključuju priznavanje R&D troškova u dvostruko uvećanom iznosu, podsticaje za R&D osoblje, IP Box režim i ulaganja u inovativne startape", navodi RAS.

Pekez: Japan zainteresovan za ulaganja u IT i automobilski sektor O stranim investicijama za Bloomberg Adria TV govorio je predsednik Japanske poslovne alijanse u Srbiji Goran Pekez. "Srbija je za Japan još uvek relativno novo tržište. Trenutno u Srbiji posluje oko 60 japanskih kompanija, a od toga 15 ima proizvodne pogone. To, naravno, nisu velike brojke kada se posmatra potencijal japanske ekonomije i mogućnosti njihovih investitora. Ali ono što je najvažnije jeste da sve kompanije koje već posluju ovde prepoznaju kapacitete Srbije. Pre svega u regionalnom smislu, ali i šire, prvenstveno kada je reč o izvozu roba i usluga ka Evropskoj uniji, CEFTA regionu, pa čak i daljim tržištima, poput američkog. Taj potencijal je jasno prepoznat i već se uspešno koristi kako bi se proizvodnja iz Srbije uklopila u globalne lance vrednosti japanskih kompanija." Prema njegovoj oceni Japan može biti veoma dobar partner. Dosta je posećen u razgovorima taj osećaj da, možda to nije široj javnosti dovoljno poznato, mnogo japanske tehnologije već postoji u centralama u Srbiji, ugrađivane su još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Tako da postoji kontinuitet, tradicija, tehnologija i know-how, uz dodatak finansijskih mogućnosti koje Japan, kao snažna ekonomija, svakako ima. "Sa druge strane, upravljanje nuklearnom energijom je oblast u kojoj Japan ima zaista izgrađenu tehnologiju i znanje, koje bi možda i voleo da podeli, kao i iskustvo kada govorimo o kritičnim mineralima. Druga velika grupa tema bila je uklapanje proizvodnih pogona u Srbiji u lance snabdevanja. Zbog geopolitičkih nestabilnosti, to je postalo permanentno kritično pitanje. Svaka kompanija danas pokušava da pronađe što bolji balans između efikasnosti i onoga što se sve češće naziva friendshoring. To podrazumeva postavljanje proizvodnje u zemlju koja se smatra stabilnom, prijateljskom i pouzdanom za investicije".   Ceo intervju pogledajte u videu na vrhu članka.