Kako investiranje u alternativne investicione fondove smanjuje godišnji porez na dohodak građana

Krajem svake godine nekoliko pitanja ponovo dolazi u fokus onih sa višim primanjima: da li i koliko će platiti godišnji porez na dohodak građana - i da li postoji zakonit način da se ta obaveza umanji? Iako se o ovom porezu redovno govori, u praksi i dalje postoji velika konfuzija: ko je tačno obveznik, kako se računica razlikuje za mlađe i starije od 40 godina, koji su stvarni neoporezivi pragovi, kako funkcionišu poreske stope od 10 i 15 odsto i koliku ulogu imaju lični odbici.

Dodatnu pažnju ove godine privlači i mogućnost korišćenja alternativnih investicionih fondova (AIF) kao poreske olakšice, što je opcija koja je zakonski dozvoljena, ali i dalje nedovoljno poznata široj javnosti. Stoga se u finansijskim i poreskim krugovima sve češće razmatra da li i na koji način ulaganje u ove fondove može da utiče na visinu godišnjeg poreza na dohodak građana.

Istovremeno, tržište AIF-ova u Srbiji poslednjih godina postepeno se širi. Iako su i dalje namenjeni užem krugu ulagača, broj registrovanih AIF-ova raste, a sa njim i interesovanje građana sa višim primanjima da ovu vrstu ulaganja posmatraju ne samo kroz potencijalne prinose, već i kroz poreski tretman koji zakon vezuje za takve investicije.

Krenimo redom.

Za početak - ko uopšte plaća porez na dohodak građana

Obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez. To su: 1) rezidenti – za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije i u drugoj državi; 2) nerezidenti – za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije.

Depositphotos

Svake godine (obično krajem prvog kvartala ili početkom drugog kvartala) Ministarstvo finansija i Poreska uprava informišu javnost o detaljima plaćanja ove obaveze (za prethodnu godinu), tako da zvanično objašnjenje u vezi sa plaćanjem poreza za 2025. još nije dostupno. U četvrtak će tek biti objavljena statistika o platama za oktobar, dok će podaci za poslednja dva meseca 2025. biti poznati početkom 2026 (izveštaj za novembar se očekuju u januaru, a izveštaj za decembar u februaru). Zasad se samo procenjuje da će neoporezivi iznos za godišnji porez u 2025. iznositi oko 5,4 miliona dinara, to jest da će to biti granična vrednost - ako je visina dohotka u 2025. prešla taj nivo, lice je obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana.

Kako potvrđuje partner u Deloitteu i stručnjak za poreska i pravna pitanja Filip Kovačević, svi obveznici uživaju pravo na neoporezivi iznos koji je određen kao tri prosečne godišnje bruto zarade i ovaj iznos se izračunava svake godine na osnovu statističkih podataka. "Za ovu godinu prosečna bruto zarada će iznositi između 1,8 i dva miliona dinara. To znači da će godišnji porez na dohodak građana plaćati samo oni čiji je ukupan dohodak za oporezivanje između 5,4 i šest miliona dinara", kaže on i napominje da će neoporeziv iznos za godišnji porez za 2025. godinu biti objavljen "tek u martu 2026. godine".

Podsećanja radi, neoporezivi iznos dohotka za 2024. godinu iznosio je 4.874.508 dinara i jednak je, dakle, visini trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u 2024 (prema zvaničnim podacima, prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Srbiji za 2024. je 1.624.836 dinara).

Prihodi koji su bili predmet oporezivanja uključuju zaradu, oporezive prihode od samostalne delatnosti, od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, od nepokretnosti i drugih izvora prihoda, koji su taksativno navedeni u ovogodišnjoj objavi Poreske uprave.

Dohodak za oporezivanje čine prihodi koje građanin ostvari u kalendarskoj godini umanjeni za porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na te prihode u Srbiji, na teret lica koje ih je ostvarilo. Spisak prihoda koji se umanjuju za porez, kao i prihoda koji se umanjuju za porez i doprinose takođe su izneti u informatoru Poreske uprave.

Prihodi državljanina Srbije koji su ostvareni i oporezovani u drugoj državi, umanjuju se za porez plaćen u toj drugoj
državi. Takođe, za 2024. iznos najviše godišnje osnovice doprinosa bio je 6.881.640 dinara, a ukoliko su doprinosi u toku 2024. godine plaćeni iz osnovice koja prelazi taj iznos, obveznici su imali pravo na povraćaj više plaćenog iznosa
doprinosa, u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Poreska stopa

Godišnji porez na dohodak građana obračunava se i plaća po poreskoj stopi propisanoj Zakonom o porezu na dohodak građana.

Depositphotos

"Za poreskog obveznika koji je u kalendarskoj godini ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade - stopa godišnjeg poreza je 10 odsto. Ukoliko je poreski obveznik ostvario oporezivi dohodak koji je viši od šestostruke prosečne godišnje zarade, na iznos koji je viši od šestostruke prosečne godišnje zarade primenjuje se stopa godišnjeg
poreza od 15 odsto", navodi se u informatoru Poreske uprave.

Na primeru za 2024, to je značilo da ako je poreski obveznik u toj godini ostvario oporezivi dohodak u iznosu do 9.749.016 dinara - primenjivala se stopa od 10 odsto. Za iznose preko 9.749.016 dinara - primenjivala se stopa od 10 odsto na iznos do 9.749.016 dinara, a poreska stopa od 15 odsto na iznos preko 9.749.016 dinara.

Povlastice za mlađe od 40 godina

"Za mlađe od 40 godina postoji oslobođenje u vidu dvostruko veće osnovice iznad koje su obveznici poreza na dohodak građana", naglašava osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo. "Dakle, njima nije limit tih pet miliona dinara već to puta dva, pa oni znači ne plaćaju nikakav porez ako su im lična primanja ispod 10-11 miliona dinara. Ali, to ne znači da ne plaćaju porez ako su im primanja viša, i tu mnogi pogreše, pa ne podnesu prijavu."

Kako se precizira u ovogodišnjem objašnjenju Poreske uprave, građani koji poslednjeg dana kalendarske godine (31. decembar) za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana imaju manje od 40 godina ostvaruju pravo na olakšice: oni godišnji zbir zarada i oporezivih prihoda od samostalne delatnosti i prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine dodatno umanjuju za iznos tri prosečne godišnje zarade (za 2024. se, dakle, dodatno umanjivalo za 4.874.508 dinara). Pri tome, kako su istakli u pomenutom dokumentu, "umanjenje ne može biti veće od iznosa godišnjeg zbira zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti i oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, prethodno umanjenih za plaćene poreze i doprinose".

Stoga dohodak za oporezivanje predstavlja razliku između:

• godišnjeg zbira oporezivih prihoda (umanjenih za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na te prihode i dodatno umanjenih licima mlađim od 40 godina), uvećanim za iznos isplaćen po osnovu povraćaja više plaćenog doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i

• neoporezivog iznosa (pomenutih 4.874.508 dinara u slučaju 2024).

Dakle, kod onih koji su mlađi od 40 godina matematika je malo složenija, ističe Kovačević.

"Mlađi od 40 imaju pravo da svoje ukupne prihode od zarada, samostalne delatnosti, autorskih prava, srodnih prava i prava industrijske svojine, kao i prihode koje su ostvarili kao pomorci umanje još jednom za ovaj neoporezivi iznos (koji je određen kao tri prosečne godišnje bruto zarade). To bi značilo da ako osoba koja ima 41 godinu i zaradu od sedam miliona dinara neto (zarada po plaćanju poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje), plaća godišnji porez na dohodak građana, ali samo na ovih milion dinara preko neoporezivog iznosa", projektuje Kovačević kako bi računica za 2025. mogla izgledati. "Ukoliko pak osoba ima 37 godina, i zaradu od 13 miliona dinara neto, godišnji porez na dohodak se plaća opet samo na milion dinara preko neoporezivog iznosa (neoporezivi iznos je u ovom slučaju dva puta tri prosečne godišnje bruto zarade, odnosno recimo 12 miliona dinara)."

Kalkulaciju dodatno komplikuje gorenavedena šestostruka prosečna godišnja zarada.

"Ako imate 41 godinu i dohodak od 26 miliona, neporezivi iznos je recimo šest miliona (tri prosečne godišnje bruto zarade), tj. ako stavimo po strani lični odbitak i odbitke za izdržavane članove porodice, imate oporezivi dohodak od 20 miliona dinara. Na deo koji je do šest prosečnih godišnjih bruto zarada, tj. na prvih 12 od preostalih 20 miliona dinara, plaća se godišnji porez na dohodak građana po stopi od 10 odsto, a na preostalih osam miliona dinara po stopi od 15 odsto", pojašnjava sagovornik Bloomberg Adrije. "Ako, primera radi, imate 35 godina, i dohodak od 26 miliona dinara, neoporezivi iznos je 12 miliona dinara, pa je stoga oporezivi dohodak 14 miliona. Od tih 14 miliona, prvih 12 miliona (dakle šest prosečnih godišnjih bruto zarada) se oporezuje po stopi od 10 odsto, a preostalih dva miliona po stopi od 15 odsto, a što je sve predviđeno u čl. 87 do 89 Zakona o porezu na dohodak građana."

Lični odbitak

Šta je spomenuti lični odbitak? U ukupnu računicu, naime, može se uneti i ono što Poreska uprava kategorizuje kao lične odbitke.

Naime, obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke koji iznose:

• za obveznika - 40 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom (što je za 2024. iznosilo 649.934 dinara);

• za izdržavanog člana porodice - 15 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom, po članu (što za 2024. iznosilo 243.725 dinara).

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50 odsto dohotka za oporezivanje, a ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana - odbitak za izdržavane članove porodice može da ostvari samo jedan obveznik.

A šta su alternativni investicioni fondovi

Pređimo sada na drugi deo priče - AIF-ove.

Domaći regulatorni okvir kao dve glavne vrste investicionih fondova prepoznaje otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom (takozvani UCITS) i AIF, pri čemu je UCITS podložan većem broju ograničenja i manje je rizičan.

AIF prikuplja novac od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora i za njega se ne zahteva dozvola za rad koja je zakonski nametnuta za organizovanje i rad UCITS-a. AIF je namenjen pre svega profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima, s obzirom na to da investiciona politika takvih fondova omogućava veću slobodu ulaganja koja se može ostvariti većom koncentracijom ulaganja u pojedino društvo/izdavaoca, finansijsku pomoć društvu u koje se ulaže, uticaj na vođenje društva u koje se ulaže i drugo.

Vrste AIF-ova

AIF-ovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom. Ukoliko se novac prikuplja javnom ponudom, udeli se nude profesionalnim, poluprofesionalnim i malim investitorima, dok se privatnom ponudom novac prikuplja samo od profesionalnih i poluprofesionalnih investitora koji imaju dovoljno znanja i shvataju koji rizik preuzimaju pri ulaganju u takve fondove. Zakon propisuje više vrsta alternativnih fondova s privatnom ponudom, gde je kriterijum podele vrsta imovine u koju se ulaže (npr. AIF privatnog kapitala, AIF preduzetničkog kapitala, AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti itd).

Depositphotos

Uz to, AIF-ovi mogu se osnovati, odnosno organizovati kao otvoreni ili zatvoreni fondovi, u zavisnosti od toga da li postoji pravo otkupa investicionih jedinica, odnosno udela/akcija iz imovine AIF-a na zahtev članova fonda.

Otvoreni AIF predstavlja zasebnu imovinu, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom (DZUAIF), u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a. Investicione jedinice otvorenog AIF-a otkupljuju se na zahtev članova, direktno ili posredno, iz imovine otvorenog AIF-a, pod uslovima utvrđenim pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a. Otvoreni AIF sa javnom ponudom može ulagati u određene vrste imovine u koje UCITS fond ne sme ulagati, te mu je dozvoljeno preuzimanje nešto većih rizika.

Sa druge strane, vrste zatvorenog AIF su:

• Zatvoreni AIF koji nema svojstvo pravnog lica - zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, a čije investicione jedinice na zahtev članova nije moguće otkupiti iz imovine AIF-a. Zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica uvek upravlja DZUAIF.

• Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica - pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, koji osniva i kojim upravlja DZUAIF, a čiji se udeli, odnosno akcije u AIF-u ne mogu na zahtev članova otkupiti iz imovine AIF-a.

• Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem - zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, koji upravlja svojom imovinom sam, a ne preko DZUAIF-a i koji istovremeno predstavlja DZUAIF.

Koji AIF-ovi postoje u Srbiji

U zemlji su u 2025. godini registrovana četiri AIF-a (najnoviji je Senzal Global Equity Fund, o kojem je Bloomberg Adria već pisala), a ukupno ih ima 12. Od toga su sedam otvorenog tipa.

U zavisnosti od zakonskih obaveza, pravila poslovanja i prospekata, AIF-ovi imaju drugačije politike u pogledu naknada i prinosa, koje nisu uvek uporedive. Uz to, za one koji još nisu napunili godinu dana postojanja nema podataka o godišnjim stopama prinosa.

Kako pojašnjavaju u Fifth Quarter Venturesu, oni su zatvoreni fond koji je osnovan na određen period - 10 godina i detalje o poslovanju objavljuju na svojoj internet stranici. "Pravila poslovanja definišu naknade: imamo dva odsto naknade za upravljanje tokom investicionog perioda (prve tri godine), i onda se ona spušta na 1,5 odsto do kraja trajanja fonda. Ne postoji mogućnost izlaska iz fonda. A kada je reč o prinosima - s obzirom na to da smo zatvoreni fond - politika fonda je da ne komentarišemo", kazao je generalni partner u tom fondu Peđa Predin.

Slično tome, generalni direktor TS Ventures Fonda Davor Sakač ističe da njihov fond ulaže isključivo u startapove i da objavljuju iznose prinosa i druge detalje.

Takođe, iz Euraisan Real Estate Investment Managementa (EREIM) u izjavi za Bloomberg Adriju napominju da su DZUAIF za ulaganja u nepokretnosti i osnivač prvog AIF-a za ulaganje u nekretnine u Srbiji, a da njihov fond Q Invest za sada nema upisanu imovinu.

"Pošto se radi o zatvorenom fondu sa privatnom ponudom, društvo za upravljanje (EREIM) mora prvo da osigura konkretan projekat (kupovine nepokretnosti ili izgradnje), da bi se otvorila privatna ponuda potencijalnim investitorima. Takođe, s obzirom na to da je u pitanju zatvoreni AIF, investitori ostaju u njemu do kraja projekta. Kada je reč o naknadama, one zavise od konkretnog projekta, to jest nisu unapred definisane", rekla je Jelena Radosavljević iz sektora finansija u EREIM-u.

Poreske olakšice za ulaganje u AIF

Obvezniku godišnjeg poreza na dohodak građana koji izvrši ulaganje u AIF, odnosno u kupovinu investicione jedinice AIF-a, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50 odsto ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana, kaže se u dokumentu Poreske uprave.

S tim u vezi, Praštalo naglašava da ne postoji opcija da se ne plati godišnjeg poreza na dohodak uopšte, ako se investira u AIF.

"Najviše se može umanjiti za pola (50 odsto), ali nikad ne može biti nula. Uzmimo za primer ulaganje u AIF, koje iznosi 50.000 evra. U kalkulaciju godišnjeg poreza na dohodak priznato je samo 25.000 evra kao umanjenje, ali nikada iznos poreza ne može biti nula. Najviše može da se umanji 50 odsto poreza. Ovo je kompleksno za objasniti jer imamo dva puta po 50 odsto: prvo, priznato je samo 50 odsto ulaganja u AIF, a onda pravilo kaže da i porez ne sme da padne na ispod 50 odsto", ističe.

Ili, kako Kovačević kaže, "prema čl. 89a Zakona o porezu na dohodak građana za ulaganje u AIF se daje pravo na poreski kredit - dakle, umanjuje se dugovani iznos poreza, a ne poreska osnovica - i ovaj član daje dva ograničenja. Prvo poreski kredit ne može da bude veći od 50 odsto ulaganja, a istovremeno ne može da bude veći ni od 50 odsto poreske obaveze. Drugim rečima, pravo na poreski kredit je ograničeno na manji od ova dva iznosa".

Depositphotos

Radi boljeg razumevanja, on daje još jedan primer. "Uzmimo da je neko lice uložilo u AIF tri miliona dinara, a da je obaveza po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana tog lica četiri miliona dinara. U ovom slučaju, maksimalni iznos poreskog kredita bi bio 1,5 miliona dinara (50 odsto ulaganja). Sa druge strane, ako je to lice uložilo tri miliona dinara u AIF, a obaveza po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana iznosi milion dinara, maksimalni iznos poreskog kredita za to lice bi bio 0,5 miliona dinara (50 odsto poreskog duga)."

Još jedno ključno pitanje jeste: Koliko dugo novac treba da stoje u fondu da bi se ostvarila ova poreska olakšica? Praštalo podseća da je donedavno regulativala nalagala tri godine, a sada je propisano - dve pune godine.

"Zakon kaže da ukoliko obveznik u kalendarskoj godini u kojoj je izvršio ulaganje u AIF, odnosno u kupovinu investicione jedinice AIF-a, kao i u naredne dve kalendarske godine otuđi akcije ili udele u AIF-u, odnosno investicione jedinice AIF-a, gubi pravo na prethodno ostvaren poreski kredit po osnovu tog ulaganja", dodaje Kovačević.

To znači da, kako on kaže, sredstva moraju da stoje u fondu u delu kalendarske godinu u kojoj je izvršeno ulaganje, kao i još dve naredne kalendarske godine. "Na primer, ako uložite novac 1. juna 2025. godine, da ne biste izgubili pravo na poreski kredit, tako stečene akcije/udele/investicione jedinice ne smete da otuđite pre 1. januara 2028. godine", zaključuje sagovornik.