Globalne akcije dostupne Srbima – ulaz 10.000 evra u prvi zatvoreni fond

Na domaćem tržištu kapitala pojavila se nova investiciona opcija namenjena poluprofesionalnim ulagačima, koja omogućava izlaganje svetskim berzama - fond za globalne akcije i ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi).

Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (DZUAIF) Capital Partners nedavno je, naime, pokrenulo Senzal Global Equity Fund (SGEF). Prema rečima predsednika investicionog komiteta koji će odlučivati o investicijama SGEF-a Radeta Rakočevića, to je "prvi domaći zatvoreni fond opšte prirode sa privatnom ponudom, koji investira u akcije i ETF-ove na svetskim berzama".

Kako Rakočević podseća u izjavi za Bloomberg Adriju, u Srbiji već postoje fondovi koji ulažu u ovaj vid imovine, ali je reč o drugom tipu fondova - o takozvanim UCITS fondovima (otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom).

Pojašnjenja radi, Komisija za hartije od vrednosti kao dve glavne vrste investicionih fondova prepoznaje otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom i alternativni investicioni fond (AIF), a SGEF potpada u drugu grupu. Za razliku od AIF-a, UCITS je podložan većem broju ograničenja i manje je rizičan. 

Zatvoreni fond je, ističe Rakočević, definisan kao fond namenjen poluprofesionalnim investitorima, što znači da ulagači moraju posedovati određen nivo znanja, iskustva i finansijske stabilnosti da mogu da investiraju u takav fond. "Takođe treba da, posle obavljenog razgovora sa našim menadžerom za usklađenost, dobiju saglasnost da mogu da investiraju u taj fond. Dakle, to treba da budu lica koja su upoznata sa rizicima koje investiranje na tržištu kapitala nosi sa sobom."

Depositphotos

U SGEF mogu ulagati i pravna i fizička lica, dodaje sagovornik. "Zakonski je definisano da minimalna inicijalna investicija iznosi 10.000 evra, a posle toga može faktički da se ulaže i po 100 evra mesečno, što je vrednost jedne investicione jedinice. Tokom decembra ćemo prikupljati kapital i odmah početkom januara krećemo u investiranje", najavljuje Rakočević.

On skreće pažnju da, u skladu sa važećim propisima o AIF-ovima, ulaganje u SGEF može biti osnova za ostvarivanje zakonom predviđene poreske olakšice do 50 odsto iznosa obaveze za porez na dohodak građana, s tim da je potrebno da se novac ne povlači iz fonda u periodu od dve godine, da bi se ostvarila ova poreska olakšica.

Plan je da SGEF primenjuje strategiju ulaganja u akcije vodećih svetskih firmi, prvenstveno iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ali i iz Evrope, Azije i Južne Amerike, a sa ciljem ostvarivanja dugoročnog rasta vrednosti imovine fonda, kroz aktivno upravljanje portfoliom i reinvestiranje dividendi.

Bloomberg

"Mogu da kažem da mi je zaista jako drago što smo dobili dozvolu za pokretanje fonda, jer još jedan fond na domaćem tržištu kapitala pomaže boljoj strukturi investicija za građane - da ne budu fokusirani samo na nekretnine, i nadam se da će naredni period doneti još novih fondova", zaključio je Rakočević.

Fond je, inače, ove nedelje registrovan kod pomenute komisije i reč je o drugom po redu fondu koji je pod upravom Capital Partnersa. Prvi je, kako se navodi na njihovom sajtu, bio Omorika Ventures - fond preduzetničkog kapitala koji ulaže u tehnološke kompanije u Srbiji i svetu. Sam Capital Partners osnovan je 2022. i ima više suvlasnika, uključujući Rakočevića i Miloša Matića, koji je ujedno direktor tog društva, ali i osnivač i partner u Omorika Venturesu.

"DZUAIF Capital Partners je okupio grupu partnera kako bi kroz potpuno privatnu inicijativu razvio više alternativnih finansijskih proizvoda u formi AIF-a", kaže Matić i navodi da, sem postojeća dva fonda, u planu svakako imaju i kreiranje drugih AIF-ova koji za cilj imaju ulaganje u različite klase imovine.

Jedan od njih mogao bi biti i nekretninski fond. "U razgovoru sa domaćim investitorima smo imali prilike da saznamo šta ih zanima. Nekretnine su svakako jedna od tih klasa imovine za koje dobijamo dosta upita i koja, tradicionalno, ima najviše interesovanja. Takav proizvod bi u velikoj meri upotpunio našu ponudu - od najrizičnije klase imovine, a to je 'venture capital' (preduzetnički/rizični kapital, prim. aut.), do nekretnina koje sa sobom nose najmanji rizik", pojašnjava Matić, dodaju da, budući da takav fond još uvek nemaju, ne mogu detaljnije pričati o njemu, dok ne dobiju potrebne dozvole i dok se mnogo stvari ne usaglasi.

"Ali možete da budete sigurni da stalno razmišljamo šta je to novo što možemo da donesemo na domaće, ali i regionalno tržište kapitala", ističe sagovornik.

Prema Matićevim rečima, njihovi fondovi i planovi nisu konkurentni bankarskim fondovima već ih vide kao komplementarne. "Naši fondovi su zatvorenog tipa namenjeni poluprofesionalnim i profesionalnim investitorima uz niži stepen likvidnosti dok bankarski fondovi nude veći nivo likvidnosti i uglavnom su otvorenog tipa. Uvek je preporuka diverzifikovati i imati pozicije i u jednom i u drugom."

Fondovi kao motor tržišta kapitala

Kako je ranije ove godine za Bloomberg Adriju rekao predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, domaći fondovski sektor pokazao je kapacitet da bude jedan od glavnih zamajaca rasta kompletnog tržišta kapitala, beležeći dobar odnos ponude i tražnje, pa su predviđanja da će zadržati ovu titulu pokretača tržišta i u predstojećem periodu.

Krajem avgusta investicioni fondovi koji posluju u Srbiji upravljali su imovinom vrednom više od dve milijarde evra, rekao je on u septembru, na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije. "Posebno raduje da otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom, oni sa najmanjim rizikom, trenutno upravljaju sa 1,89 milijardi evra, dok u isto vreme industrija alternativnih investicionih fondova upravlja sa 142,7 miliona evra."

Govoreći o trenutnom stanju tržišta kapitala u Srbiji, Janković je tada naveo da je na kraju avgusta broj investicionih fondova povećan na 40, a broj društava za upravljanje na 13, pri čemu, kako je dodao, Komisija ima još nerealizovanih zahteva za osnivanje novih investicionih fondova. U međuvremenu su ti brojevi porasli, pokazuju zvanični registri.

Janković je ukazao i na to da se situacija na finansijskom tržištu Srbije popravila, navodeći da su pre desetak godina investicioni fondovi u zemlji upravljali sa deset puta manjom imovinom, kaskajući za drugim oblicima investiranja, poput penzionih fondova ili osiguranja.

Matić ocenjuje da je tempo razvoja tržišta kapitala uzeo maha poslednjih godina, ali da ima još dosta prostora za napredak. "Kod pojedinaca se razvila svest o investiranju - da li je to investiranje na berzi, u kripto-tržište, investiciono zlato, alternative poput investiranja u privatna tržišta kapitala kroz tokene, investiranje u startapove itd. Vreme je saveznik takvih investicija, te će se povrati pokazati za koju godinu i edukovati nove generacije koje će naučiti da žive sa rizikom tržišta."

Pri tome, naglašava da su pomenuti poreski podsticaji namenjeni ulaganju u AIF-ove od velikog značaja za razvoj tog dela fondovske industrije, ali i domaćeg tržišta kapitala uopšte.

"S druge strane, ono što vidim kao najveći potencijal našeg tržišta kapitala jeste otvaranje mogućnosti da se privatna osiguranja i privatni penzioni fondovi otvore za investiranje u druge fondove sa posebnom podrškom za investiranje u domaće fondove (kako AIF, tako i druge vrste fondova). Iza tih vrata se krije ogromni potencijal našeg tržišta jer pričamo o desetinama, ako ne i stotinama miliona evra potencijalnog ulaganja kako u domaću privredu, domaće tržište kapitala, ali i regionalno, što nije loše jer se moramo diverzifikovati - i kroz različite klase imovine i geografski", smatra Matić.

Depositphotos

Taj kapital, dodaje, može drastično da promeni sliku ovdašnjeg tržišta kapitala i to se može videti i u zemljama regiona - u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji, Mađarskoj i Grčkoj, koje intenzivno razvijaju svoja tržišta privatnog kapitala (engl. private equity) i rizičnog kapitala. Sagovornik napominje da svaki uložen dinar ima potencijala da donese tri, pet, 10 ili 20 dinara kroz vreme, što značajno menja poziciju domaće privrede i domaćeg tržišta kapitala.

"Naša pozicija, kao potpuno privatnog DZUAIF-a, takva je da treba da gradimo pristupne kanale i da budemo operativni u slučaju da se pomenuta brana polako otvori jer verujem da možemo dosta da ponudimo", zaključuje Matić.

(Dopunjeno izjavama Miloša Matića kroz tekst.)