Život od dividendi - skupa finansijska greška koja se prodaje kao ultimativna sloboda

Započnimo ovaj tekst jednim misaonim eksperimentom koji bi vam mogao promeniti pogled na novac. Zaradili ste određeni kapital, dosta vam je stresa, rokova i šefova. Tražite izlaz. Tražite način kako "pustiti mozak na ispašu", a da novac i dalje seda na račun.

Kako to izvesti? Prva pomisao većine investitora je "sveti gral" pasivnog prihoda - život od dividendi. Zvuči kao savršen plan: glavnica stoji, a renta kaplje. Ali, ta idilična slika skriva matematičku zamku koja košta milione?

Mehanika 'besplatnog' novca

Pre nego što uronimo u brojeve, razjasnimo osnove. Koncept života od dividendi podrazumeva investiranje u imovinu (deonice ili fondove) koja vam na vašu glavnicu redovno, mesečno ili godišnje, isplaćuje određeni iznos dobiti.

U klasičnom investiranju za rast, te se dividende automatski reinvestiraju kako bi se iskoristila snaga složene kamate. Ali u scenariju "rentijera", vi taj novac uzimate sebi za životne troškove, dok glavnicu ostavljate netaknutu. U teoriji sjajno. U praksi?

Hladan tuš: Porezi, inflacija i skriveni troškovi

Za potrebe ovog eksperimenta, kao cilj smo postavili generisanje prosečne srpske plate, koja trenutno iznosi oko 930 evra. Na prvi pogled dostižno, ali slika se brzo kvari zbog tri ključna faktora:

Zamka visokih prinosa: Primer Solactive Global ETF-a

Krenimo s primamljivom opcijom. Uzeli smo tipični ETF s visokim prinosom - Solactive Global Super Dividend ETF. Njegovi brojeve na papiru izgledaju sjajno: nudi impresivnu prosečnu godišnju dividendu od 12,42 odsto.

Međutim, postoji "kvaka". Vrednost njegove imovine godišnje pada za gotovo 14 odsto.

Prevedeno: Dividenda vam stiže, ali vaša temeljna investicija kopni. Da biste izvukli prosečnu srpsku platu kroz ovaj ETF, morate alocirati nešto više od 89.800 evra. Kada uračunamo porez od 15 odsto, dolazimo do potrebnih 105.700 evra.

Ovu opciju odmah odbacujemo. Zašto? Jer uprkos isplatama, vi efektivno gubite novac.

Cena sigurnosti: Koliko košta 930 evra mesečno?

Potražimo stabilnijeg kandidata čija imovina ne gubi na vrednosti. Naš izbor je STOXX 600, indeks evropskih deonica koji beleži prosečnu godišnju aprecijaciju (rast cene) od 4,6 odsto.

Ovaj ETF nudi prosečnu godišnju dividendu od ne baš impresivnih 2,83 odsto. Ako želite putem ovakve dividende doći do prosečne srpske plate, a pošten ste građanin koji uredno plaća porez na kapitalnu dobit, na računu vam treba "tričavih" 464.000 evra.

Ovde se moramo zaustaviti i postaviti logično pitanje: Ako već imate 464.000 evra kapitala, da li je prosečna srpska plata zaista plafon kojem treba da stremite?

Desetogodišnji dvoboj: Dividenda vs. Total Return (Nasdaq)

Za kraj, napravimo poređenje koja najbolje ilustruje oportunitetni trošak ove strategije. Zamislite period od 10 godina.

Scenario A: Život od dividendi (STOXX 600) 

Tokom 10 godina, STOXX 600 vam je na ime dividende isplatio ukupno 170.000 evra. Istovremeno, vrednost vaše glavnice (početnih 400.000 evra) narasla je za 57 odsto i sada iznosi 630.000 evra. Budući da niste reinvestirali dividendu, to je iznos s kojim izlazite iz investicije. Ukupan rezultat (isplate + rast glavnice): Obogatili ste se za 402.000 evra.

Scenario B: Investiranje u rast (Nasdaq) 

U istom tom periodu, zaboravili ste na "pasivnu platu", našli drugi izvor prihoda i uložili tih istih 400.000 evra u Nasdaq. Nakon 10 godina, Nasdaq vas je značajno nagradio. Na vaših početnih 400.000 evra, u plusu ste za impozantnih 1.688.000 evra.

Presuda

Razlika ja jasna. Insistiranje na dividendama koštalo vas je više od milion evra potencijalne dobiti. Drugim rečima, osim ako niste na kraju radnog veka i zaista vam je dosta svega, jednostavno nađite posao, a dividendu reinvestirajte.