Beg od ciklusa euforije i panike - Afrika kao investiciona alternativa

U današnjem svetskom okruženju investitori se suočavaju s mnoštvom neizvesnosti: da li je američko tržište dostiglo vrhunac, da li Evropa gubi geopolitičku važnost, kakva je budućnost Kine i Tajvana, kako će se razvijati odnos Rusije i Ukrajine, šta očekivati od dolara, carina i svetske trgovine. U takvom okruženju mnogi traže utočište u sigurnijim oblicima imovine: zlatu, gotovini ili akcijama s nižom korelacijom s glavnim tržištima. Ali postoji i tržište koje je u velikoj meri izdvojeno iz dominantnih globalnih tokova - afričko tržište.

Afrika se sve brže nameće kao jedno od ključnih odredišta za ulagače na tržištima u razvoju. Od 2020. godine više od polovine najbrže rastućih svetskih privreda nalazi se upravo na tom kontinentu. U nastavku donosimo pregled privrednog razvoja njene buduće perspektive. Naravno, uprkos velikom potencijalu, ulaganje u region nosi i određene rizike, zbog čega ovo nije investicioni savet.

Otključavanje prirodnog bogatstva Afrike

Afrika jako je bogata prirodnim resursima: poseduje ogromna, još nedovoljno iskorišćena nalazišta prirodnog gasa i nafte, te je dom značajnih zaliha zlata, platine, urana, kobalta i dijamanata. Pored toga, više od 60 odsto svetskog obradivog zemljišta nalazi se u Africi, ali afrička poljoprivreda još nema kapacitete za ostvarivanje tog potencijala.

Ima i prednost velike i relativno povoljne radne snage. Kontinent prolazi kroz snažnu demografsku transformaciju obeleženu mladim stanovništvom; vrlo visok udeo Afrikanaca nalazi se u dvadesetim i tridesetim godinama života, uz manji broj izdržavanih osoba, i mladih i starijih, što će imati snažan uticaj u nadolazećoj deceniji.

Putanja privrednog rasta Afrike

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (engl. World Economic Forum - WEF), do 2030. godine više od 40 odsto Afrikanaca pripadaće srednjem ili višem sloju, dok je trenutno taj broj, prema Afričkoj razvojnoj banci (engl. African Development Bank - AfDB), oko 20 odsto (prema nekim strožim procenama čak ispod 10 odsto), što će podstaći snažniju potražnju za robama i uslugama. Do tada se očekuje da će potrošnja domaćinstava dosegnuti 2,5 biliona dolara, što je za oko 25 odsto više nego trenutno. Najveći deo potrošnje domaćinstava u Africi do 2030. godine očekuje se u Nigeriji (20 odsto), Egiptu (17 odsto) i Južnoafričkoj Republici (11 odsto), što ih čini ključnim tržištima za ulagače.

Imajući to sve na umu, sektori s najvećim očekivanim rastom će biti telekomunikacije, finansije, zdravstvo, te diskreciona potrošnja, dok sektori poput rudarstva i energetike ostaju s velikim potencijalom zbog neiskorišćenosti resursa.

Istraživanje investicionih opcija u Africi

Afrika nudi raznolike mogućnosti ulaganja, ali svaka od njih nosi specifične izazove i zahteva dobro poznavanje lokalnih tržišta. Investitori mogu birati između direktnog ulaganja u akcije na lokalnim berzama, investicionih fondova i ETF-ova (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), koji prate portfelje kompanija u regionu, američkih ADR-ova (engl. American depositary receipt - američki depozitni sertifikat), te ulaganja u nekretnine i infrastrukturu.

Za manje ulagače koji žele izloženost privredama Subsaharske Afrike često je najjednostavniji i troškovno efikasan pristup ulaganje putem investicionih fondova ili ETF-ova. Jedan od najpoznatijih takvih proizvoda dostupan evropskim ulagačima je Amundi Pan Africa UCITS ETF. Reč je o najvećem panevropskom ETF-u fokusiranom na afrička tržišta, s približno 99 miliona evra imovine pod upravljanjem. U poslednje dve godine ostvario je rast od oko 85 odsto, što je znatno više od svetskih referentnih indeksa poput S&P 500 ili MSCI World.

ETF ulaže u više afričkih država, ali i u kompanije iz drugih zemalja koje većinu prihoda ostvaruju na afričkom kontinentu – na primer, 20 odsto portfelja nalazi se u kanadskim deonicama koje se bave rudarenjem u Africi. Pored toga, struktura portfelja snažno je usmerena na perspektivna afrička tržišta, pri čemu najveći udeo čine Južnoafrička Republika (33 odsto), Maroko (23 odsto) i Egipat (11 odsto). Sektorska raspodela takođe prati industrije s najvećim potencijalom rasta, što fondu daje izraženu razvojnu komponentu.

S aspekta valuacije, indeks ima visok odnos cene i dobiti (P/E oko 33), čak i viši od američkog tržišta za koje se već smatra da je skupo. Ipak, takva valuacija može se opravdati strukturnim karakteristikama afričkih privreda: viša stopa ekonomskog rasta zbog niže početne baze, ubrzana tehnološka konvergencija, bogatstvo prirodnih resursa, te izrazito povoljna demografska struktura. U tom kontekstu, viši P/E može odražavati očekivanja znatno bržeg rasta u odnosu na razvijena tržišta u nadolazećim godinama.

Dugoročna investiciona priča

Afrika je priča o dugoročnim strukturnim promenama koje se tek razvijaju. Demografija, urbanizacija i postupna industrijalizacija stvaraju osnove rasta, ali put će ostati neujednačen i podložan političkim, valutnim i institucionalnim rizicima. Upravo zato ulaganje u region više je pitanje strpljenja i diverzifikacije nego traženja kratkoročnih dobitaka.

Za ulagače koji žele umerenu izloženost bez biranja pojedinačnih tržišta, rešenja poput Amundi Pan Africa UCITS ETF mogu poslužiti kao tehnički alat za praćenje šire tendencije, ali sama investiciona teza i dalje počiva na proceni koliko će se afričke privrede zaista transformisati u idućim decenijama.