Rumunska berza među najboljima u svetu uprkos inflaciji i slaboj privredi

Nedavno smo pisali o Rumuniji kao jednoj veoma zanimljivoj investicionoj priči. Rumunska privreda u poslednje vreme suočava se sa nizom izazova koji pritiskaju privredni rast i povećavaju neizvesnost među investitorima. Visoka inflacija, politička nestabilnost i zabrinutost zbog javnih finansija stvaraju sve složenije okruženje za poslovanje i potrošnju.

Ipak, uprkos slabijoj makroekonomskoj slici, rumunsko tržište kapitala nastavlja snažno da raste, a investitori očigledno ne dele u potpunosti pesimizam koji proizlazi iz ekonomskih pokazatelja. Takav nesklad između kretanja privrede i tržišta akcija otvara pitanje šta tačno stoji iza ovog rasta. Da li je reč o očekivanju oporavka, privlačnim valuacijama ili tržište jednostavno gleda kroz trenutne probleme i vrednuje dugoročniji potencijal rumunske privrede?

Makroekonomska slika

Rumunija se trenutno nalazi u prilično izazovnom makroekonomskom okruženju. Inflacija je među najvećim problemima, a zemlja trenutno ima najvišu stopu inflacije u Evropskoj uniji, što dodatno pritiska kupovnu moć stanovništva.

 

 

Istovremeno, privreda je u prvom tromesečju 2026. godine pala 1,2 odsto godišnje, dok je na kvartalno stagnirala nakon prethodnih padova. Evropska komisija za celu 2026. godinu očekuje gotovo potpunu stagnaciju rumunske privrede, uz rast BDP-a od svega 0,1 odsto. Na slabiji rast dodatno utiču fiskalna konsolidacija i visoka inflacija energije, koji smanjuju realni raspoloživi dohodak domaćinstava i pritiskaju ličnu potrošnju, dok se snažniji oporavak privrede očekuje tek tokom 2027. godine.

Otporno tržište

Uprkos slaboj makroekonomskoj slici, rumunsko tržište kapitala ove godine beleži jedan od najsnažnijih uspona u svetu. Glavni berzanski indeks BET od početka godine porastao je oko 45 odsto, čime se rumunsko tržište svrstava među šest najuspešnijih svetskih tržišta u 2026. godini.

 

 

Jedan od razloga otpornosti tržišta leži u njegovoj strukturi - najveće kompanije u indeksu dolaze iz bankarskog, energetskog i komunalnog sektora, koji zajedno čine više od 85 odsto njegove vrednosti.

 

 

Upravo su bankarski i energetski sektor poslednjih meseci bili u fokusu investitora, pri čemu energetski sektor dodatno podržavaju očekivanja povezana sa projektom Neptun Deep, najvećim rumunskim projektom eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru. Instalacija proizvodne platforme Neptun Alpha završena je ovog meseca, dok je početak proizvodnje planiran za 2027. godinu, što bi Rumuniji trebalo da omogući gotovo udvostručenje proizvodnje gasa i potencijalno je pozicionira kao neto izvoznika.

Energetske kompanije i komunalni sektor, koji je usko povezan sa energetikom, čine oko 60 odsto indeksa, dok je približno 35 odsto indeksa direktno povezano sa projektom Neptun Deep, a ostatak je uglavnom usmeren na energetsku tranziciju. Međutim, potencijal rumunskog tržišta ne proizlazi samo iz energetike. Bankarski sektor i dalje ima prostora za rast zahvaljujući višim dohocima, širenju kreditiranja i produbljivanju finansijskog sistema.

Kada pogledamo kretanja unutar indeksa, među najvećim ovogodišnjim dobitnicima su Premier Energy i Cris-Tim Family Holding, koji su porasli više od 100 odsto, kao i Digi Communications sa rastom od oko 80 odsto, što odražava sve veće interesovanje za manje kompanije. Ipak, zbog svoje veće težine u indeksu, najveći doprinos ovogodišnjem rastu BET-a dali su Hidroelectrica i Romgaz.

Ostanak dugoročnog potencijala

Dugoročni potencijal rumunskog tržišta vidljiv je i kroz istorijske prinose, budući da je BET indeks u poslednjih 25 godina prema prosečnom prinosu nadmašio čak i američki Nasdaq, dok je po valuaciji i dalje jeftiniji (P/E 15 i EV/EBITDA 11) od Nasdaqa, S&P 500 i STOXX-a, ali i vodećih regionalnih indeksa poput SBITOP-a i CROBEX10.

 

 

Što se tiče makroekonomije, nakon stagnacije privrede u 2026. godini očekuje se ubrzanje rasta u 2027, dok bi fiskalna konsolidacija trebalo postepeno da smanji jedan od najvećih fiskalnih deficita u Evropskoj uniji. Iako bi javni dug prema projekcijama Evropske komisije trebalo da poraste sa manje od 60 odsto BDP-a u 2025. na oko 63 odsto u 2027. godini, njegov nivo i dalje ostaje relativno nizak, što Rumuniji daje određeni prostor za upravljanje fiskalnim izazovima. Kombinacija privrednog oporavka, energetskih investicija i dugoročnog potencijala kompanija tako bi mogla da nastavi da podržava interes investitora za rumunsko tržište.

Šta je sa političkom situacijom?

Nakon što su predsednički izbori krajem 2024. godine poništeni zbog nepravilnosti i navodnog stranog uticaja, na ponovljenim izborima u maju 2025. pobedio je proevropski i nezavisni kandidat Nicușor Dan, što je barem privremeno smanjilo političku neizvesnost i potvrdilo proevropski pravac zemlje. Ipak, politička nestabilnost i dalje ostaje jedan od najvećih rizika za rumunsku privredu i tržište kapitala

Nakon što je u maju 2026. godine pala vlada premijera Ilieja Bolojana, Rumunija je ušla u novu fazu političke nestabilnosti, a pokušaj predsednika Nicușora Dana da formira novu vladu dodatno je zakomplikovan nakon što parlament u junu nije podržao kandidaturu Adriana Veștee. Istovremeno, jača podrška desnoj opoziciji predvođenoj strankom AUR povećava političku neizvesnost, dok zemlja mora da se nosi i sa pritiskom sprovođenja fiskalne konsolidacije. Ipak, ključni rizik za investitore nije toliko sama promena vlade koliko mogućnost da politička nestabilnost uspori fiskalne reforme i ugrozi pristup evropskim fondovima, kao i poverenje kreditnih rejting agencija.

Prilika koja dolazi sa rizikom

Rumunsko tržište kapitala predstavlja jednu od zanimljivijih investicionih priča u regionu, podržanu snažnim energetskim sektorom, prostorom za rast bankarstva i dugoročnom konvergencijom privrede ka razvijenijim evropskim zemljama. Ipak, trenutna makroekonomska slika ostaje nepovoljna, uz visoku inflaciju, veliki fiskalni deficit i usporavanje privrede, dok politički rizik i dalje predstavlja važan faktor neizvesnosti. Upravo zato Rumunija danas nudi atraktivnu kombinaciju potencijala i rizika - tržište ima snažne dugoročne temelje, ali će dalji rast dosta zavisiti od sposobnosti države da stabilizuje javne finansije i održi političku stabilnost.