Na tržištima prepunim buke, brzih narativa i kratkoročnih pomeranja, fundamentalna analiza ostaje retka konstanta. Dok se cene akcija menjaju iz sata u sat, stvarna vrednost kompanije menja se znatno sporije i upravo u tom raskoraku nastaju investicione prilike. Razumeti šta pokreće poslovanje, gde se stvara dobit i koliko je ona dugoročno održiva, ključ je za razdvajanje privremenog entuzijazma od stvarne vrednosti i, naravno, imati dugoročni investicioni horizont.
Evo kako pronaći i prepoznati dobru value akciju u nekoliko koraka.
Kako uopšte pronaći akciju koju želimo da analiziramo
Iako se ovaj korak na prvi pogled čini trivijalnim, u praksi predstavlja veliki deo posla u procesu fundamentalne analize. Pronaći kvalitetnu value akciju ne znači upisati u pretraživač "good stocks to buy in 2026" ili kupiti nekoliko najpoznatijih imena i nadati se da tržište nije već ugradilo sav optimizam u cenu. Reč je o sistematskom praćenju tržišta, kontinuiranom čitanju i "prevrtanju kamenja" dok se ispod jednog ne pronađe stvarna prilika.
Suština value pristupa je identifikovati kompanije koje se na tržištu trguju ispod svoje intrinzične vrednosti. To se najčešće radi kroz analizu ključnih multiplikatora, ali sami multiplikatori nemaju značenje ako se ne posmatraju u kontekstu, upoređuju sa istorijskim prosekom kompanije i sa sličnim kompanijama unutar istog sektora.
Proces pronalaska potencijalno zanimljivih akcija može se pojednostaviti korišćenjem "stock screenera" za identifikaciju kompanija sa niskim P/E i P/B odnosima, stabilnom profitabilnošću i atraktivnim dividendnim prinosom, kao i fokusom na tržišne dislokacije, odnosno situacije u kojima je cena pala zbog kratkoročnih događaja, bez promene dugoročne priče i sposobnosti poslovanja.
Drugi korak: kvalitativni faktori i investiciona priča
Nakon inicijalnog filtriranja kompanija i pronalaska potencijalnih value akcija, sledeći korak je razumeti šta firma zapravo radi i zašto uopšte postoji razlog da dugoročno stvara vrednost za akcionare.
Kvalitativna analiza započinje razumevanjem poslovnog modela: kako kompanija zarađuje, koliko je taj model skalabilan i koliko profitabilnost zavisi od cikličnih faktora, cena inputa ili regulatornog okruženja. Ključno je proceniti da li postoji jasna diferencijacija proizvoda ili usluge, odnosno održiva konkurentska prednost ("moat") koja može proisteći iz snažnog brenda, tehnološke prednosti, visokih troškova prelaska za korisnike, regulisanog tržišnog položaja, mrežnih efekata ili ekonomije obima. Bez takve zaštite od konkurencije, natprosečni povrati na kapital retko su dugoročno održivi.
Paralelno s tim, važno je razumeti sastav i kvalitet menadžmenta i njihovu sposobnost alokacije kapitala, kao i transparentnost komunikacije sa investitorima. Warren Buffett, jedan od najvećih investitora svih vremena, često naglašava da preferira menadžere sa "owner-oriented" mentalitetom, odnosno one koji razmišljaju kao vlasnici, a ne kao zaposleni, jer upravo takvi menadžeri stvaraju dugoročnu vrednost u kompaniji.
Dakle, u ovoj fazi ključno je odgovoriti na pitanje odakle proizlazi vrednost kompanije: iz operativnog poslovanja, imovine na bilansu ili očekivanih strukturnih promena poput restrukturiranja, rasta tržišta ili poboljšanja profitabilnosti. Tek kada postoji jasna i konzistentna investiciona priča, ima smisla prelaziti na detaljnu finansijsku analizu i valuaciju.
Treći korak: kvantitativna analiza i poređenje sa konkurencijom
Nakon razumevanja poslovnog modela i investicione priče, sledeći korak je proveriti da li finansijski podaci potvrđuju tu tezu. Kvantitativna analiza služi da se utvrdi da li se kompanija zaista trguje ispod svoje intrinzične vrednosti ili samo na prvi pogled deluje jeftino.
U praksi to znači analizirati poslednje tri do pet godina finansijskih izveštaja: bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima, kako bi se procenila profitabilnost, likvidnost, stabilnost novčanih tokova i nivo zaduženosti. Ako trendovi u poslovanju podržavaju investicionu tezu, sledeći korak je proceniti da li je trenutna tržišna cena atraktivna u odnosu na tu priču.
Za tu procenu koriste se ključni valuacioni multiplikatori koje je sada nužno staviti u kontekst, upoređujući ih sa istorijskim prosekom kompanije i direktnim konkurentima. Najčešće se analiziraju P/E, koji pokazuje koliko investitori plaćaju za jedinicu dobiti i može označiti potcenjenost ili viši rizik, P/B, posebno relevantan kod industrija u kojima je imovina bitan deo poslovnog modela, poput banaka, osiguravajućih društava ili kompanija koje se bave nekretninama, jer može ukazivati na trgovanje ispod neto imovine, dividendni prinos koji treba posmatrati kroz održivost isplate, kao i EV/EBITDA, koji omogućava poređenje kompanija nezavisno od strukture kapitala i daje jasniju sliku operativne valuacije.
Na primer, pre otprilike godinu dana akcijama Googlea se, pod uticajem tržišnog sentimenta da bi AI mogao ugroziti njegov osnovni biznis pretraživanja, trgovalo po P/E odnosu oko 20. U klasičnom smislu ovog odnosa to bi se i dalje smatralo "skupom" valuacijom. Međutim, uzimajući u obzir širu investicionu priču - snažan rast Google Clouda, duboku ekspertizu u oblasti veštačke inteligencije, sopstvenu infrastrukturu, čipove za AI, ogromnu bazu podataka i značajne resurse za istraživanje i razvoj - takva valuacija bila je ispod one na kojoj su se istorijski trgovale kompanije sličnog kvaliteta i tržišne pozicije. Godinu kasnije, nakon što je Google potvrdio svoju konkurentsku snagu lansiranjem snažnih AI modela i nastavkom rasta ključnih segmenata poslovanja, tržište je revalorizovalo akciju, kojom se danas trguje gotovo dvostruko skuplje nego pre godinu. Ovaj primer pokazuje da "value" ne znači nužno nizak multiplikator u apsolutnom smislu, već diskont u odnosu na stvarni kvalitet i dugoročni potencijal kompanije.
Dakle, kombinacija relativno atraktivne valuacije, snažnih fundamenta i dobrog "moata" daje znak da je reč o potcenjenoj kompaniji. Naravno, kvantitativna analiza može se dodatno proširiti i na detaljnije valuacione modele poput modela diskontovanih novčanih tokova (DCF), koji omogućavaju procenu intrinzične vrednosti. Ipak, s obzirom na obim i tehničku dubinu takvih modela, njihova detaljna razrada prevazilazi okvir ovog članka, koji je usmeren na osnovni investicioni okvir i ključne koncepte.
Četvrti korak: odakle dolazi vrednost kompanije i šta će je otključati
Nakon kvalitativne i kvantitativne analize, ključno je odgovoriti na pitanje gde se nalazi vrednost kompanije i koji je mehanizam da se ta vrednost odrazi u ceni akcije. Vrednost može proisteći iz snažnog operativnog poslovanja, vredne imovine na bilansu ili očekivanih strukturnih promena poput restrukturiranja i rasta tržišta.
Ali sama potcenjenost nije dovoljna. Bez jasnog katalizatora, na primer prodaje neoperativne imovine koja stoji na bilansu, promene menadžmenta, smanjenja duga ili poboljšanja profitabilnosti, vrednost može ostati "zarobljena", a akcija postati dugotrajna "value trap". Najatraktivnije prilike nastaju kada se diskont u valuaciji poklopi sa realnim mehanizmom koji može dovesti do "repricinga".
Peti korak: strpljenje, praćenje i disciplina
Nakon što je investiciona odluka doneta, najčešća greška investitora je opsesivno praćenje dnevnih kretanja cene. Kratkoročna volatilnost sama po sebi ne govori mnogo o stvarnoj vrednosti kompanije. Kao i kod nekretnine kupljene po atraktivnoj ceni, smisao ulaganja nije u svakodnevnom posmatranju tržišnih oscilacija, već u razumevanju kvaliteta imovine i njenog dugoročnog potencijala.
Kod akcija to znači fokusirati se na poslovanje, pratiti finansijske izveštaje, strateške poteze menadžmenta i promene u industriji. Svaku novu informaciju treba prvo analizirati kroz prizmu investicione teze: da li ona menja tezu? Tek nakon toga ima smisla posmatrati tržišnu reakciju i proceniti da li je racionalna ili preterana.
Tržište kratkoročno često reaguje na faktore koji nemaju veze sa fundamentima, na primer potrebu za likvidnošću, rotaciju kapitala ili pogrešne interpretacije vesti. Dugoročni uspeh zato ne proizlazi iz praćenja mase, već iz discipline, strpljenja i dubinskog razumevanja biznisa u koji ulažemo.
