Uranijum kao nova energetska valuta

Uranijum se našao u prvom planu tokom sukoba Izraela i Irana, u koji se i Amerika umešala bombardujući iranska nuklearna postrojenja. Mnoge zemlje smatraju da je nuklearna energija gorivo budućnosti, a američki predsednik Donald Trump naredio je ubrzavanje razvoja u toj oblasti. 

Razvoj veštačke inteligencije povećao je potrebe za električnom energijom. Međutim, važno je da takva energija ne doprinosi zagađenju životne sredine, kao i da je uvek dostupna (a sunce i vetar to nisu). Baterije su tek u razvoju, pa još uvek nisu dostupne za široku upotrebu, pa se nuklearna energija nameće kao dobra alternativa. "Trump vraća nuklearnu energiju u fokus američke energetske politike", kaže analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić. "Njegov plan jeste da ubrza izdavanje dozvola za izgradnju novih reaktora, što bi dodatno podstaklo već snažan investicioni ciklus", smatra Vujanić.

Globalni nuklearni kapacitet trenutno je na tridesetogodišnjem vrhuncu, a najmanje 40 zemalja razmatra kako da ih dodatno proširi. Ulaganja, razvoj, mali modularni reaktori, uranijum i nuklearni otpad su teme koje privlače sve više pažnje. 

"Iako je udeo nuklearne energije u globalnom energetskom miksu opao, ona beleži stalan rast u apsolutnoj proizvodnji od 2012. godine. Rast potražnje za energijom sa niskim emisijama ugljen-dioksida, izazvan razvojem veštačke inteligencije, mogao bi da vrati nuklearnu energiju u centar pažnje", kažu analitičari BBA u izveštaju, koji možete da preuzmete OVDE.

"Očekuje se da će globalni deficit tržišta uranijuma da 2025. dostići sedam odsto, a dugoročni deficit od pet odsto do 2030. Ključni pokretači ovog trenda biće značajan porast potražnje za stabilnom energijom, potrebnom za napajanje data centara i veštačke inteligencije", napisao je analitičar Vujanić u aprilu. Kako je dodao, među najvećim potrošačima biće velike tehnološke kompanije kao što su Microsoft, Meta, Google i Apple. 

 

Bloomberg Mercury

AI i nuklearna energija

Razvoj veštačke inteligencije doveo je do rasta interesovanja za nuklearnu energiju, posebno među globalnim IT korporacijama. Microsoft, Amazon i drugi tehnološki giganti sve više ulažu u nuklearnu energiju koja može da napaja data centre. Microsoft je već potpisao dugoročni ugovor o snabdevanju svoje AI infrastrukture nuklearnom energijom, a Meta sledi njegov primer sa sopstvenim ugovorom o kupovini energije.

Međunarodna agencija za energiju predviđa da će se potražnja učetvorostručiti do 2030. zbog razvoja AI-ja. 

"Veštačka inteligencija, a posebno razvoj data centara, rezultuje veoma visokom potrošnjom električne energije", kaže Vujanić, koji dodaje da američki tehnološki divovi "nuklearnu energiju vide kao pouzdan i ekološki prihvatljiv izvor energije".

"Računarski kapaciteti se povećavaju, pa rastu potrebe provajdera za stabilnim izvorima energije, poput nuklearne. AI će znatno povećati potrošnju električne energije", rekao je u junu Luka Snoj, rukovodilac odeljenja za reaktorsku fiziku na Institutu "Jožef Stefan". Kako je dodao, interesovanje IT giganata za nuklearnu energiju razumljivo, "zato što je to stabilan izvor energije".

Evropska nuklearna renesansa

Iako se stručnjaci za zaštitu životne sredine protive novim ulaganjima u nuklearnu energiju, ovaj sektor cveta i u Evropskoj uniji (EU), upravo zbog niskih emisija gasova staklene bašte. Prema podacima Evropske komisije, proizvodnja električne energije iz nuklearne energije u 101 evropskom reaktoru porasla je za 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nuklearne elektrane iz 13 EU zemalja prošle godine su proizvele 22,8 odsto električne energije u EU.

Prema podacima Evropska komisije, lider je Francuska, koja je dovršila sveobuhvatni program održavanja i modernizacije svojih 56 nuklearnih reaktora. Zemlje sve više daju prednost nuklearnoj energiji, što dodatno podstiče uzlazni trend na tržištu. Španija je odložila zatvaranje svojih reaktora do 2030. godine. Slično je uradila i Francuska, koja je planirala da ove godine zatvori 14 reaktora, što je odloženo za 2035. 

"U Evropi se intenziviraju rasprave o oživljavanju nuklearnih reaktora, kako bi se pojačala energetska otpornost, a dekarbonizacija ubrzala. U međuvremenu, dinamika ponude i potražnje ostaje napeta, podržana povoljnim političkim uslovima i padom domaće proizvodnje urana u Sjedinjenim Državama", objašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.

Stringer/AFP

Nuklearna energija je važan stub u energetskom miksu Slovenije. Prema podacima GEN Grupe, električna energija iz Nuklearne elektrane Krško (NEK) predstavlja otprilike 40 odsto električne energije proizvedene u Sloveniji, od čega polovina pripada Hrvatskoj, koja je suvlasnica elektrane.

"Cena goriva raste poslednjih godina i to će se verovatno nastaviti u narednom periodu. U sklopu naše procene rizika, razmatramo rizike povezane s porastom cena goriva u NEK-u", rekli su za Bloomberg Adriju u junu iz nuklearne elektrane.

Kolike su cene uranijuma

Cene uranijuma su se oporavile posle pada, dostigavši dvocifrene vrednosti. Najviše su bile 2024. godine - 107 dolara po funti. "Oštar pad iznenadio je mnoge ulagače. Bio je uzrokovan makroekonomskim promenama, političkom neizvesnosti i tehničkom prodajom, a ne kolapsom dugoročne optimistične prognoze o cenama uranijuma", rekli su BBA analitičari. 

 

 

"Brojni ključni tržišni pokazatelji i dalje ukazuju na zaoštravanje, pojačavajući dugoročnu strukturnu logiku. Umesto da najavljuje kraj ciklusa, trenutno kretanje cene uranijuma čini se privremenim prekidom u inače uzlaznom trendu", napominju.

Kakva su predviđanja

Cena uranijuma bi ove godine mogla da dostigne 75 dolara po funti, a dugoročna perspektiva je solidna, kažu analitičari. "Potražnja za uranijumom će se ubrzati zbog rasta potražnje za energijom, dok će rast ponude ostati ograničen. Strukturni temelji i dalje podržavaju održive pozitivne izglede", zaključuju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar