Nuklearna era sve bliža Srbiji - Francuzi rade analizu, Rusi nude reaktore

Srbija ozbiljno razmatra uvođenje nuklearne energije. Uskoro bi trebalo da bude završena preliminarna studija izvodljivosti koju rade Elektroprivreda Francuske i firma Egis. U međuvremenu, dok se čekaju njeni rezultati, ruska državna agencija za nuklearnu energiju Rosatom objavila je da je spremna da ponudi Srbiji i male nuklearne elektrane i energetske blokove velikog kapaciteta.

"Rosatom je spreman da ponudi svojim srpskim partnerima kompletan spektar rešenja: od nuklearnih elektrana male snage baziranih na reaktorima RITM-200 do energetskih blokova velike snage generacije 3+. Naše tehnologije su već pokazale svoju pouzdanost i efikasnost kako u Rusiji, tako i na stranim objektima", navela je direktorka predstavništva kompanije u Srbiji Marije Deurić, a preneo Interfaks u četvrtak.

Rusija je započela "novu fazu" saradnje sa Srbijom u vezi sa potencijalnom izgradnjom nuklearnih elektrana u zemlji, prokomentarisao je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov rezultate nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rusiji. On je naveo i da je nuklearna energija faktički uneta u zvaničnu agendu rusko-srpskih odnosa.

RITM-200 koji nam nude Rusi je tipičan modularni reaktor, koji je razvijen da bude kompaktan, fabrički proizveden, lako transportovan i instaliran. Ovaj reaktor ima električnu snagu od 55 MW i koristi obogaćeni uran-235 kao gorivo. Njegov dizajn omogućava dug vek trajanja, sa planiranim intervalima između dopuna goriva od šest do 10 godina, u zavisnosti od primene. On se već koristi na ruskim ledolomcima, kao što je "Akademik Lomonosov", a sada se razvijaju i kopnene verzije, uključujući plutajuće nuklearne elektrane.

Energetski stručnjak Željko Marković kaže za Bloomberg Adriju da su male, modularne nuklearne elektrane nešto što će se razvijati u budućnosti, ali da će proći godine dok ne počne njihova komercijalna upotreba.

"Postoji stotinak projekata različitih autora koji sada isprobavaju ovu tehnologiju. Takvi mali modularni blokovi su već bili razvijani za nuklearne podmornice, to je vojna tehnologija koja sad prelazi u civilno korišćenje", objašnjava Marković i dodaje da se ove elektrane prvenstveno razvijaju da bi se nuklearni reaktori postavili u nekim dalekim područjima gde nema svrhe praviti velike interkonektivne dalekovode, kao što je Sibir.

Depositphotos

 

Znaće se više nakon rezultata studije

Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je bio na snazi od černobiljske nuklearne katastrofe, ukinut je krajem novembra prošle godine, kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se definiše plan razvoja nuklearne energije.

Konačna odluka o tome da li će se nuklearna energija koristiti nije doneta, a njenom donošenju mogli bi da doprinesu i rezultati koje Francuzi budu dostavili nakon završetka preliminarne studije izvodljivosti. Nakon njih će se znati da li je i kakva nuklearna energija potrebna Srbiji.

"Studija, koja će biti gotova u narednih mesec-dva, nije studija izvodljivosti, već preliminarna analiza. Fokusiraće se na tri aspekta. Jedan je da razvije mapu puta, odnosno da ukaže i napravi pregled 19 institucionalnih i infrastrukturnih pitanja na koje moramo da obratimo pažnju u koliko uđemo u razvoj nuklearnog programa, a po smernicama Međunarodne atomske agencije", rekla je nedavno za RTS ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ministarka je izjavila da je nuklearna energija ozbiljna opcija koja zahteva veliko iskustvo, vreme i investicije, ali da sve veći broj zemalja razmatra uvođenje ili proširenje svojih nuklearnih programa.

Ona je dodala da će Srbija nastaviti da se oslanja na hidroelektrane, ali da bez bazne energije, kao što je nuklearna, nije moguće obezbediti dovoljnu stabilnost energetskog sistema. Ministarka je objasnila i da izgradnja nuklearnih elektrana predstavlja veliki i dugotrajan poduhvat i da ceo proces može trajati od 10 do 15 godina, posebno za zemlje koje tek ulaze u ovaj program. 

Za početak najbolje rešenje klasična nuklearka

Željko Marković navodi da je vremenski zahtevan posao kod nuklearnih elektrana i obezbediti licencu za njen rad. Ona se, kako navodi, najbrže može dobiti ako se napravi ista nuklearna elektrana koja je već negde izrađena u sličnoj konfiguraciji. Na taj način će taj postupak licenciranja brže ići.

"Smatram da bi u Srbiji bilo dobro napraviti jednu klasičnu nuklearnu elektranu sa tehnologijom koja je već razvijena, ispitana i koja radi. Nakon toga, kada se krene sa gašenjem elektrana na ugalj, onda treba početi sa razmatranjem proširenja kapaciteta upotrebom malih elektrana. One će do tada već biti ispitane, krenuće njihova primena na tržištu pa ćemo moći da odberemo čije se rešenje pokazalo kao najbolje", kaže on.

Depositphotos

 

Saradnja sa drugim zemljama i kompanijama koje imaju iskustva sa nuklearnom energijom je veoma važna, ministarka Đedović Handanović je najavila da će Srbija potpisati sporazum u toj oblasti i sa Južnom Korejom.

Država već ima sporazume o saradnji sa Rusijom i Francuskom u ovoj oblasti. U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Zatim su u januaru 2019. godine, u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, vlade Srbije i Rusije potpisale Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Prošle godine potpisan je i Memorandum Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o razumevanju za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Takođe, tokom posete Emmanuela Macrona Srbiji krajem avgusta 2024. godine, potpisano je i pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF-a i vlade Srbije.

Osim sporazuma, bilo je i najava da država razmatra da postane i vlasnik dela u Mađarskoj elektrani Pakš. Predsednik Aleksandar Vučić je u novembru 2024. na sastanku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom izrazio želju Srbije da postane vlasnik pet do 10 odsto vlasništva. Mađari su rekli da će razmotriti ovu molbu. Zasada se još uvek ništa više ne zna o ovom predlogu.

Kako je svet počeo da se okreće nuklearkama

Kao što je Bloomberg Adria Businessweek pisao, kada je pre 14 godina cunami doveo do nuklearnog akcidenta u Fukušimi, to tragično iskustvo u Japanu naizgled je uverilo dobar deo sveta da je gotov "san o jeftinoj i bezbednoj nuklearnoj energiji". Štaviše, demohrišćanska kancelarka Nemačke Angela Merkel je, osetivši puls javnosti, promptno donela odluku o postepenom zatvaranju nemačkih nuklearki, što joj je povećalo popularnost i čak donelo epitet zelene kancelarke. Sumirajući situaciju u Nemačkoj ali i širom Evrope, uticajni nedeljnik "Spiegel" je tada sve opisao naslovom: "Fukušima označila kraj nuklearne ere". 

Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će za nešto više od  decenije nuklearna energija postati u Evropi zelena i vrlo poželjna. A upravo se to dogodilo pretprošle godine. U uslovima energetske krize čak i pre početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je predložila da  energetska tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije bude izvedena tako što će prirodni gas i nuklearna energija biti klasifikovani kao "prelazne" zelene energije te da će one biti evropski most u procesu dekarbonizacije, to jest odustajanja od fosilnih goriva čijim sagorevanjem dolazi do emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji utiču na klimatske promene. 

Odlukom Evropskog parlamenta usvojeno je to kompromisno rešenje, koje je za Nemce zapravo postalo gubitničko onog trenutka kada su cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 razneti u vazduh. Nemačka je prinuđena da kupuje struju iz francuskih nuklearki i znatno skuplji tečni prirodni gas (LNG), tako da danas najviše gasa uvozi ne iz Rusije već iz SAD.

A svetska nuklearna renesansa neminovno ima odjeka i u Adria regionu i okolnim zemljama, uprkos tome što u većini zemalja ovog regiona dekarbonizacija i dalje nije visoko na listi prioriteta. 

Jedina nuklearna elektrana ikad izgrađena na području Adria regiona, ona u Krškom u Sloveniji, pre 14 godina bila je skoro pred zatvaranjem zbog ogromnih pritisaka Austrije, koja je smatra bezbednosnim rizikom. Zvanični Beč je čak pretio da će blokirati ulazak Hrvatske u EU, jer je sa Slovenijom suvlasnik ove nuklearke. 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar