Nova paradigma - cene zlata i akcije idu u istom smeru

Upravljanje novcem neprestano donosi nove momente, što ne čudi, jer koliko god mi želeli da najavimo novo doba i korišćenje veštačke inteligencije (AI) u finansijama, iza upravljanja novcem i dalje stoje ljudske odluke u svakodnevnom životu. Tako dolazimo do zanimljivog paradoksa - cene akcija i zlata kreću se u istom smeru, odnosno, investitori danas tretiraju zlato i akcije kao čuvare vrednosti u svetu fiskalne ekspanzije i "otporne" inflacije.

Zlato je u plusu više od 60 odsto, dok je i S&P 500 u plusu nešto iznad 13 odsto ove godine. Obe klase imovine dostižu svoje rekordne nivoe, čak i zlato deluje sjajnije nego u vreme zlatnog standarda.

Ova konvergencija može signalizirati prelaznu fazu na globalnim tržištima, gde se tradicionalne korelacije raspadaju i naglašava se važnost diverzifikacije imovine, kao i skretanje pažnje na makroekonomske strategije.

 

 

 

U prvoj četvrtini ovog veka čini se da postoji sve više neizvesnosti, jer je najbrže rastuća klasa imovine bilo zlato, a veliki pomak ostvaren je u poslednje dve godine - povratkom sve većih količina zlata u portfelje centralnih banaka.

Kako je došlo do promene paradigme

Istorijski gledano, zlato i akcije su imali tendenciju kretanja u suprotnim smerovima. Zlato predstavlja imovinu koja se kupuje u kriznim vremenima (risk off), i koja raste u periodima neizvesnosti, inflacije i padajućih kamatnih stopa. Nasuprot tome, uvreženo je mišljenje da akcije predstavljaju rizičnu imovinu (risk on), onu koja raste u periodima ekonomskog rasta i optimizma u vezi sa rastom zarada.

Međutim, posmatrajući ukupno ovih 25 godina, postoji visoka korelacija između zlata i cena akcija.

 

 

Postoje snažni statistički i istorijski dokazi o konvergenciji između cene zlata i američkog državnog duga, posebno tokom poslednjih pet decenija. Taj odnos nije savršeno linearan, ali je pozitivno korelisan, naročito tokom perioda fiskalnog stresa, inflacionog pritiska i geopolitičke neizvesnosti.

Ipak, gledano na godišnjem nivou u nekim prethodnim godinama, kretanje u suprotnim smerovima bilo je realno, ne samo za zlato i akcije, već su i same akcije imale ograničen pozitivan odziv na fiskalnu ekspanziju, na primer 2001. godine.

 

 

Ekonomski bum, nakon finansijske krize 2008. godine, takođe je bio obeležen obrnutim kretanjem tržišta akcija i potražnje za zlatom. Na godišnjem nivou, takva dinamika bila je prisutna sve do druge polovine 2024. godine, kada cena zlata nastavlja rapidno da raste, a tržište akcija sve je više vezano za fiskalnu ekspanziju. Barem tako pokazuje regresiona analiza, prema kojoj je rast na tržištu akcija povezan sa rastom američkog duga u odnosu na rast cene zlata. To je ponovo vidljivo i u korelaciji između zlata i indeksa S&P 500 - u 2025. godini prisutna je pozitivna korelacija, ali umerena za zlato i akcije, dok je visoka kada se porede rast američkog duga i tržišta akcija.

 

 

Istražili smo šta je izazvalo tu "preklapajuću" dinamiku koja je "utišala" postojeću dihotomiju, odnosno zbog čega investitori danas, usred fiskalne ekspanzije i inflacije, pozitivno gledaju i na zlato i na akcije.

U korist rasta cene zlata ide slabljenje američkog dolara, koji je ove godine i dalje 12 odsto slabiji u odnosu na evro s početka godine, međutim, istovremeno je američke akcije učinio atraktivnijim za strane investitore. Nadalje, centralne banke su počele da smanjuju udeo američkog dolara u svojim rezervama i vraćaju se takozvanoj fiat valuti - zlatu.

Ovaj trend posebno je izražen u Kini i na tržištima u razvoju, koja sve aktivnije kupuje zlato. Takođe, prema podacima dostupnim na Global Gold Councilu, potražnja za investicionim zlatom samo u drugom kvartalu (dakle, pre uzleta u avgustu) skočila je za 78 odsto i iznosila 477,2 tone, odnosno 38 odsto ukupne potražnje, dok je u istom periodu prošle godine iznosila svega 11,5 odsto ukupne potražnje za zlatom. Treći argument u prilog zlatu jeste zabrinutost zbog stagflacije, odnosno rastuće inflacije usled nastavka fiskalne ekspanzije i usporavanja rasta privrede.

Ipak, prisutan je pozitivan sentiment na tržištu akcija. Fiskalna ekspanzija u Americi traje od 2008. godine bez obzira na restriktivnu monetarnu politiku, što se vidi po rastu državnog duga, a ulaganja američke administracije u "strateške" industrije dodatno su podgrevala potražnju za akcijama.

Nadalje, najave snižavanja osnovnih kamatnih stopa u Americi dodatno su podstakle ulagače u akcije, uz očekivanje da će "jeftiniji" novac imati još veći pozitivan doprinos ekonomiji, a samim tim i tržištima akcija. Zbog tog očekivanja, pretnja inflacije i dalje podržava potražnju za zlatom i utišava poznatu dihotomiju zlata i akcija.

Pogoršanje geopolitičkih tenzija doprinosi potražnji za investicionim zlatom, ali i potražnji za američkim "big cap" kompanijama, jer se i jedno i drugo tretira kao investiciono utočište.

Iako ste pročitali više argumenata u prilog potražnji za zlatom nego za akcijama, visoki nivoi na tržištu akcija podržani su takozvanom iluzijom bogatstva (engl. wealth effect) i trenutnim raspoloženjem. Visoka likvidnost, uz entuzijazam u vezi sa primenom veštačke inteligencije, čini se da daju primarni ton tržištu i održavaju optimizam.

Ovakvo donošenje investicionih odluka, koje uzrokuje paralelni rast akcija i zlata, sugeriše da se investitori istovremeno osiguravaju i "od rasta privrede" i "od rizika za privredu" - to je znak nesigurnosti, a ne poverenja, podsećajući nas na rane sedamdesete godine prošlog veka.

Ako se dogodi stagflacija ili geopolitički rizici eskaliraju, zlato bi moglo da nastavi da premašuje očekivanja. Suprotno tome, ako se rast stabilizuje, a inflacija ohladi, akcije bi mogle ponovo preuzeti dominaciju.