Upravljanje novcem neprestano donosi nove momente, što ne čudi, jer koliko god mi želeli da najavimo novo doba i korišćenje veštačke inteligencije (AI) u finansijama, iza upravljanja novcem i dalje stoje ljudske odluke u svakodnevnom životu. Tako dolazimo do zanimljivog paradoksa - cene akcija i zlata kreću se u istom smeru, odnosno, investitori danas tretiraju zlato i akcije kao čuvare vrednosti u svetu fiskalne ekspanzije i "otporne" inflacije.
Zlato je u plusu više od 60 odsto, dok je i S&P 500 u plusu nešto iznad 13 odsto ove godine. Obe klase imovine dostižu svoje rekordne nivoe, čak i zlato deluje sjajnije nego u vreme zlatnog standarda.
Ova konvergencija može signalizirati prelaznu fazu na globalnim tržištima, gde se tradicionalne korelacije raspadaju i naglašava se važnost diverzifikacije imovine, kao i skretanje pažnje na makroekonomske strategije.
Opširnije
Fedova blaga politika slabi dolar i jača interesovanje za zlato i akcije
Popustljiv stav Federalnih rezervi ponovo potresa globalna finansijska tržišta. Dok dolar slabi, investitori sve više usmeravaju svoj kapital ka zlatu i akcijama, balansirajući između euforije izazvane veštačkom inteligencijom i straha od pucanja mogućeg AI balona.
15.10.2025
Zašto je cena srebra porasla čak i više od zlata
Tržište srebra je tanje od tržišta zlata: dnevni obim trgovine je manji, zalihe su ograničenije, a likvidnost može brzo da nestane. To ne znači da je srebra manje od zlata.
14.10.2025
Rudari zlata očekuju istorijske rezultate, ali akcije pokazuju opasnost
Akcije rudarskih kompanija koje se bave iskopavanjem zlata dosežu do novih rekorda.
14.10.2025
Srebro dostiže rekord, pritisak u Londonu izaziva haos na tržištu
Cena srebra dostigla je rekordnu vrednost blizu 53 dolara za uncu, jer je istorijski pritisak na trgovce s kratkim pozicijama u Londonu dao dodatni zamah rastu koji je već bio podstaknut sve većom potražnjom za imovinom za očuvanje vrednosti.
14.10.2025
U prvoj četvrtini ovog veka čini se da postoji sve više neizvesnosti, jer je najbrže rastuća klasa imovine bilo zlato, a veliki pomak ostvaren je u poslednje dve godine - povratkom sve većih količina zlata u portfelje centralnih banaka.
Kako je došlo do promene paradigme
Istorijski gledano, zlato i akcije su imali tendenciju kretanja u suprotnim smerovima. Zlato predstavlja imovinu koja se kupuje u kriznim vremenima (risk off), i koja raste u periodima neizvesnosti, inflacije i padajućih kamatnih stopa. Nasuprot tome, uvreženo je mišljenje da akcije predstavljaju rizičnu imovinu (risk on), onu koja raste u periodima ekonomskog rasta i optimizma u vezi sa rastom zarada.
Međutim, posmatrajući ukupno ovih 25 godina, postoji visoka korelacija između zlata i cena akcija.
Postoje snažni statistički i istorijski dokazi o konvergenciji između cene zlata i američkog državnog duga, posebno tokom poslednjih pet decenija. Taj odnos nije savršeno linearan, ali je pozitivno korelisan, naročito tokom perioda fiskalnog stresa, inflacionog pritiska i geopolitičke neizvesnosti.
Ipak, gledano na godišnjem nivou u nekim prethodnim godinama, kretanje u suprotnim smerovima bilo je realno, ne samo za zlato i akcije, već su i same akcije imale ograničen pozitivan odziv na fiskalnu ekspanziju, na primer 2001. godine.
Ekonomski bum, nakon finansijske krize 2008. godine, takođe je bio obeležen obrnutim kretanjem tržišta akcija i potražnje za zlatom. Na godišnjem nivou, takva dinamika bila je prisutna sve do druge polovine 2024. godine, kada cena zlata nastavlja rapidno da raste, a tržište akcija sve je više vezano za fiskalnu ekspanziju. Barem tako pokazuje regresiona analiza, prema kojoj je rast na tržištu akcija povezan sa rastom američkog duga u odnosu na rast cene zlata. To je ponovo vidljivo i u korelaciji između zlata i indeksa S&P 500 - u 2025. godini prisutna je pozitivna korelacija, ali umerena za zlato i akcije, dok je visoka kada se porede rast američkog duga i tržišta akcija.
Istražili smo šta je izazvalo tu "preklapajuću" dinamiku koja je "utišala" postojeću dihotomiju, odnosno zbog čega investitori danas, usred fiskalne ekspanzije i inflacije, pozitivno gledaju i na zlato i na akcije.
U korist rasta cene zlata ide slabljenje američkog dolara, koji je ove godine i dalje 12 odsto slabiji u odnosu na evro s početka godine, međutim, istovremeno je američke akcije učinio atraktivnijim za strane investitore. Nadalje, centralne banke su počele da smanjuju udeo američkog dolara u svojim rezervama i vraćaju se takozvanoj fiat valuti - zlatu.
Ovaj trend posebno je izražen u Kini i na tržištima u razvoju, koja sve aktivnije kupuje zlato. Takođe, prema podacima dostupnim na Global Gold Councilu, potražnja za investicionim zlatom samo u drugom kvartalu (dakle, pre uzleta u avgustu) skočila je za 78 odsto i iznosila 477,2 tone, odnosno 38 odsto ukupne potražnje, dok je u istom periodu prošle godine iznosila svega 11,5 odsto ukupne potražnje za zlatom. Treći argument u prilog zlatu jeste zabrinutost zbog stagflacije, odnosno rastuće inflacije usled nastavka fiskalne ekspanzije i usporavanja rasta privrede.
Ipak, prisutan je pozitivan sentiment na tržištu akcija. Fiskalna ekspanzija u Americi traje od 2008. godine bez obzira na restriktivnu monetarnu politiku, što se vidi po rastu državnog duga, a ulaganja američke administracije u "strateške" industrije dodatno su podgrevala potražnju za akcijama.
Nadalje, najave snižavanja osnovnih kamatnih stopa u Americi dodatno su podstakle ulagače u akcije, uz očekivanje da će "jeftiniji" novac imati još veći pozitivan doprinos ekonomiji, a samim tim i tržištima akcija. Zbog tog očekivanja, pretnja inflacije i dalje podržava potražnju za zlatom i utišava poznatu dihotomiju zlata i akcija.
Pogoršanje geopolitičkih tenzija doprinosi potražnji za investicionim zlatom, ali i potražnji za američkim "big cap" kompanijama, jer se i jedno i drugo tretira kao investiciono utočište.
Iako ste pročitali više argumenata u prilog potražnji za zlatom nego za akcijama, visoki nivoi na tržištu akcija podržani su takozvanom iluzijom bogatstva (engl. wealth effect) i trenutnim raspoloženjem. Visoka likvidnost, uz entuzijazam u vezi sa primenom veštačke inteligencije, čini se da daju primarni ton tržištu i održavaju optimizam.
Ovakvo donošenje investicionih odluka, koje uzrokuje paralelni rast akcija i zlata, sugeriše da se investitori istovremeno osiguravaju i "od rasta privrede" i "od rizika za privredu" - to je znak nesigurnosti, a ne poverenja, podsećajući nas na rane sedamdesete godine prošlog veka.
Ako se dogodi stagflacija ili geopolitički rizici eskaliraju, zlato bi moglo da nastavi da premašuje očekivanja. Suprotno tome, ako se rast stabilizuje, a inflacija ohladi, akcije bi mogle ponovo preuzeti dominaciju.
