Zašto je cena srebra porasla čak i više od zlata

Zlato je ove godine drastično poskupelo, jer su rat u Ukrajini i nesvakidašnje ekonomske politike administracije Donalda Trumpa naterali investitore i centralne banke da traže utočište u bezbednijoj imovini. Trenutno, međutim, srebro preuzima glavnu ulogu.

 

Ograničena ponuda ovog plemenitog metala dovela je do njegovog skoka od čak 70 odsto na londonskom tržištu od početka godine, dok je cena zlata porasla za oko 55 odsto do sredine oktobra. Oba metala beleže snažnu tražnju investitora, koji ih cene zbog stabilnosti u periodima političkih previranja, inflacije i slabljenja valuta.

Za razliku od zlata, srebro nije samo retko i lepo, ono ima i brojne praktične primene, što ga čini ključnom komponentom u raznim industrijama. Pošto su zalihe najniže u poslednjih nekoliko godina, a potražnja i dalje raste, postoji rizik od nestašica koje bi mogle pogoditi više sektora.

Kome sve treba srebro

Politička i fiskalna neizvesnost u velikim ekonomijama poput SAD, Francuske i Japana ove godine vrši pritisak na njihove valute, pa investitori smanjuju izloženost dolarima, evrima i jenima kupovinom zlata i srebra, što je inače trend poznat kao "trgovina devalvacijom".

Srebro je izuzetno dobar provodnik električne energije i koristi se u elektronskim pločama i prekidačima, električnim vozilima, baterijama i solarnim panelima. Takođe se koristi u premazima medicinskih uređaja. Poput zlata, i dalje je popularno u izradi nakita i novčića. Kao investiciona imovina, srebro je jeftinije od zlata po unci, što ga čini dostupnijim manjim investitorima, a njegova cena obično jače osciluje tokom rasta na tržištu plemenitih metala.

Kina i Indija ostaju najveći kupci srebra zahvaljujući snažnoj industrijskoj bazi, velikoj populaciji i tradicionalnoj ulozi srebrnog nakita kao čuvara vrednosti koji se prenosi generacijama. Vlade i kovnice širom sveta takođe troše velike količine srebra za proizvodnju investicionih kovanica i drugih proizvoda.

Bloomberg

Šta tržište srebra čini posebnim

Zbog raznovrsne primene, na cenu srebra utiče mnoštvo faktora, od promena u industrijskoj proizvodnji i kamatnim stopama, do energetskih politika. Kada globalna ekonomija jača, industrijska potražnja gura cenu srebra naviše; u vreme recesije, investitori postaju glavni kupci.

Tržište srebra je slabije od tržišta zlata: dnevni obim trgovine je manji, zalihe su ograničenije, a likvidnost može brzo da nestane. To ne znači da je srebra manje od zlata, naprotiv, u trezorima Londonske asocijacije za trgovinu zlatom (LBMA) nalazi se oko 790 miliona unci srebra, naspram 284 miliona unci zlata. Ali pošto je srebro mnogo manje vredno po težini, ukupna vrednost tih zaliha iznosi oko 40 milijardi dolara, dok je vrednost zlata oko 1,1 bilion dolara.

Šta je izazvalo poslednje poskupljenje srebra

Podaci LBMA pokazuju da su londonske zalihe srebra, ključne za globalnu trgovinu, pale za oko trećinu od sredine 2021. godine, što je ostavilo manje metala dostupnog za pozajmljivanje ili isporuku. Potražnja u svetu premašuje proizvodnju iz rudnika već četiri godine zaredom, čime je iscrpljen zaštitni sloj ponude koji je London nekada imao. Istovremeno, fondovi koji prate cenu srebra privukli su nove investicije, primoravajući skrbnike da obezbede fizičke poluge baš dok se ponuda smanjuje.

Predlog o uvođenju američkih carina na određene uvozne metale dodatno je podgrejao tržište, podstakavši špekulativnu kupovinu i dodatno smanjivši zalihe. Spot cene u Londonu sada se trguju uz višegodišnje premije u odnosu na fjučerse u Njujorku.

Rezultat su smanjena likvidnost i borba da se obezbede fizičke poluge srebra.

Bloomberg

Zašto je tolika potražnja iz Indije

Sezona praznika, koja kulminira Diwalijem 20. oktobra, tradicionalno je vrhunac potrošnje plemenitih metala. Uvoz srebra u Indiju gotovo se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, jer su zlatare požurile da obnove zalihe usled rasta cena plemenitih metala.

Indijski kupci trenutno plaćaju premije i do 10 odsto iznad svetskih cena, što pokazuje koliko je fizička ponuda ograničena. Takva potražnja dodatno je iscrpela zalihe na Zapadu, pogoršavajući situaciju na tržištu.

Šta to znači za industrije koje zavise od srebra

Neki trgovci čak zakazuju prostor na transatlantskim letovima teretnih aviona za prevoz velikih poluga srebra, što je inače izuzetno skup način transporta, rezervisan za zlato, kako bi iskoristili razlike u ceni između Londona i Njujorka.

Za sektore poput proizvodnje solarnih panela, gde je srebrna pasta ključna komponenta, dugotrajan rast cena mogao bi da smanji profitabilnost i podstakne potragu za zamenskim metalima.

Globalna rudarska proizvodnja je ograničena padom kvaliteta rude i malim brojem novih projekata. Meksiko, Peru i Kina, tri najveća proizvođača srebra, suočavaju se s problemima, od regulatornih prepreka do ekoloških ograničenja. Preusmeravanje zaliha iz Njujorka u London moglo bi kratkoročno ublažiti krizu, ali ne i rešiti trajni deficit ponude.

Da li će tržište pronaći ravnotežu ili će uslediti novi talas panične kupovine, zavisiće od toga koliko će brzo nova ponuda stići do trezora.