Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje u narednom periodu nastavak tendencije rasta u Adria regionu, sa stabilnim rastom potrošnje, infrastrukturnim investicijama i boljom eksternom tražnjom. Međutim, u svom najnovijem izveštaju oni ukazuju i na specifičnosti regionalnih tržišta, ali i na ekonomske rizike u narednom periodu.
Celu analizu možete preuzeti na LINKU.
Za početak, treba imati u vidu da je radna snaga sve manje dostupna, što će nastaviti da vrši pritisak na plate i podržati domaću tražnju. Analitičari napominju da najistaknutiji rizici dolaze iz spoljnog okruženja, posebno iz krize evropske automobilske industrije, koja ima svoje dobavljače i u regionu.
Opširnije
Stranci i država neće moći još dugo da guraju srpski BDP
Srbija je ove godine među najbrže rastućim privredama Evrope, ali trenutni princip po kom jača BDP uskoro će postati neodrživ, upozoravaju stručnjaci.
09.12.2024
Domaća potrošnja pogurala privredu: rast BDP-a Srbije 3,1 odsto
Republički zavod za statistiku objavio u četvrtak da je realni rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu 2024. iznosio 3,1 odsto
31.10.2024
MMF: Srbija će u Adria regionu imati najveći rast BDP-a, ali i inflacije
MMF je povećao prognozu rasta srpskog BDP-a, pa za tekuću godinu predviđaju da će domaća privreda porasti za 3,9 odsto.
22.10.2024
Analiza BBA: Srbija i Hrvatska šampioni rasta u Adria regionu
BDP Srbije i Hrvatske će u 2024. iznositi 3,5 odsto, a Bosne i Hercegovine 2,8 procenata.
09.09.2024
Kada je reč o monetarnim politikama, izvesno je da će se nastaviti s popuštanjima i stvoriti veći prostor za rast privatnih investicija. "Vidimo da će Evropska centralna banka (ECB), Narodna banka Srbije (NBS) i Narodna banka Republike Makedonije (NBRM) ići u sličnom smeru, prateći makroekonomski puls domaćih tržišta."
Inflacija postaje jučerašnja tema, ocenjuju analitičari, ali rast privreda omogućava njen opstanak, dok iznenađenja mogu doći sa strane svetskih cena.
Kako će rasti regionalne privrede
Srbija
"Očekujemo kod Srbije najbrži rast u 2025. godini, od četiri odsto međugodišnje, usled infrastrukturnih investicija i boljeg izvoznog potencijala", navodi analitički tim.
Veruju da će investicije povezane sa međunarodnom izložbom EXPO i druge srednjoročne projekte usloviti brži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Očekujemo pozitivan doprinos i od privatnog sektora, s obzirom na povratak kreditne aktivnosti i konstantno rastuće strane direktne investicije (SDI). Takođe očekujemo da aktivnost u vezi sa rezultatima investicija nadmaši potencijalne rizike koji će se materijalizovati usled sporijeg rasta spoljnotrgovinskih partnera", dodaju.
Slovenija
Za Sloveniju se predviđa rast od oko 2,3 odsto u 2025. Zemlja generalno nema potencijal da se vrati na neke stope rasta od pre pandemije, usled ograničenih kapaciteta u smislu radne snage, ali i trenutno ograničene inostrane tražnje, ističu stručnjaci.
"Očekujemo pozitivne efekte privatnih investicija, usled oporavka kreditne aktivnosti, kao i pozitivne efekte izvozne strane podržane snažnom farmaceutskom industrijom", kaže analitički tim.
Hrvatska
Kada je reč o hrvatskoj privredi, ona će po svemu sudeći porasti 3,2 odsto u 2025, usled dobrih izgleda za rast investicija, ali i korišćenja fondova Evropske unije (EU).
"Kod Hrvatske je zanimljiv napredak na tržištu rada, pri čemu je broj nezaposlenih tek 86.000, a stope nezaposlenosti na istorijskim minimumima (4,7 odsto u oktobru 2024). Ovakvo tržište rada obezbediće dalji rast zarada, što će dalje gurati potrošnju i konvergenciju ka EU proseku", ocenjuju.
Bosna i Hercegovina
U Bosni i Hercegovini (BiH) rast će biti oko 2,7 odsto, u određenoj meri pod uticajem posledica nedavnih poplava. "Taj efekat će biti delimično izbalansiran investicijama usmerenim na neophodne rekonstrukcije."
Očekuje se doprinos rastu sa strane izvoza usluga, pogotovo ako se uzmu u obzir dobri rezultati u turizmu. Broj dolazaka stranih turista u prvih 10 meseci 2024. jači je za oko 14 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je poguralo i izvoz usluga i smatra se da će se slične tendencije nastaviti.
"Generalno gledano, ono što bi bio okidač bržeg rasta je stabilnija politička situacija, što bi omogućilo bolje korišćenje fondova EU i realizaciju većih projekata", zaključuju analitičari.
Severna Makedonija
U Severnoj Makedoniji oni očekuju rast od tri odsto, usled bolje domaće tražnje i investicija povezanih sa koridorima osam i 10, ali i projekata u oblasti energetike.
"Vidimo i poboljšanje u investicionom ciklusu preduzeća, budući da je kreditna aktivnost u uzlaznoj fazi (+10 odsto međugodišnje u oktobru 2024)", kaže tim analitičara.
Izloženost Severne Makedonije Nemačkoj ostaje bolna tačka, međutim, izvoz u zemlje Zapadnog Balkana raste, pa taj region vide kao sve veću podršku daljem izvozu. "Pozitivan doprinos dolazi i od SDI, koje su već u prva tri tromesečja 2024. nadmašile priliv za celu 2023."
Čemu se nadati kada su u pitanju potrošačke cene
Analitičari podsećaju da je inflacija prilično usporila, ali očekuju da njena otpornost dođe do izražaja u narednim periodima.
"Imajući u vidu da očekujemo privredni rast, kao i da zarade u regionu već neko vreme rastu u realnom izrazu, domaća tražnja će biti osnovni stub otpornosti inflacije i to će se najbolje ogledati u vrednostima bazne inflacije. Cene energenata su u 2024. uglavnom usporavale inflaciju, što cenama ostavlja prostora za korekciju u narednim godinama, pogotovo tamo gde su cene energenata ograničene (na primer, cene struje u Sloveniji)", smatraju oni.
Cene hrane su segment koji je najvolatilniji, a ako se imaju u vidu sve učestalije vremenske nepogode i povratak rasta cena hrane na svetskom nivou, u ovom segmentu ekonomisti vide dalji opstanak inflatornih pritisaka.
Šta će biti s fiskalnom politikom
"U Srbiji vidimo jači rast potrošnje, kao se projekti u vezi s izložbom EXPO budu razvijali. Očekujemo da budžetski deficit bude oko tri odsto, a da troškovi zaduživanja budu niži", kažu u analitičkom timu.
Slovenija planira rekordni budžet, rast zarada u javnom sektoru od januara 2025. i dalje značajna izdvajanja za oporavak od poplava. Predviđen budžetski deficit je oko tri odsto BDP-a.
Hrvatska će nastaviti sa ekspanzivnom fiskalnom politikom sa fokusom na infrastrukturne projekte. "Deficit će ostati ispod mastriškog kriterijuma, dok očekujemo da se učešće duga u BDP-u smanji. Uz to, predviđamo rast izdvajanja za investicije od strane lokalnih vlasti, kako je 2025. izborna godina za lokalne nivoe."
BiH se i dalje suočava sa političkim izazovima, što utiče i na fiskalnu stranu. Federacija je predložila drastičan rast minimalne zarade, što na drugoj strani ima oslobođenje dela doprinosa, kako bi se spustio pritisak sa poslodavaca.
A nova vlast u Severnoj Makedoniji dala je prioritet investicijama nasuprot fiskalnoj disciplini. "Deficit se očekuje na nivou od oko pet odsto BDP-a i najviši je u regionu. Povoljna podrška budžetu dolazi i iz partnerstva s mađarskom bankom, od koje će sredstva biti pozajmljena po oko dva procentna poena nižim stopama u odnosu na tržišne", zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.