Srbija raste najviše u regionu, ali ispod očekivanja

Prema projekcijama Svetske banke, privredni rast u Srbiji će ove godine biti 3,5 odsto, a sledeće 3,9 odsto, što se podudara sa projekcijom Međunarodnog monetarnog fonda. Ova procena je nešto niža od one koju je ta institucija ranije dala, a koja je bila 4,2 odsto. 

Projekcija Svetske banke je viša od onih koje se očekuju u ekonomijama u razvoju Evrope i Centralne Azije. Svetska banka očekuje da će privredni rast u zemljama tih delova sveta verovatno biti usporen ove i naredne godine i biće oko 2,5 odsto, i to usled opadanja eksterne tražnje i pada aktivnosti u Rusiji, gde se projektuje snižavanje stope rasta na 1,3 odsto u toku naredne dve godine, navodi se u ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

"Iako su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera. Da bi se na duže ostvarila snažnija ekonomska ekspanzija, od presudnog je značaja da zemlje ovog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija", rekla je Antonella Bassani, potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije.

Opašće stopa rasta na Zapadnom Balkanu

U izveštaju Svetske banke, u kojem su objavljene i projekcije za Srbiju, navodi se i da će stopa rasta na Zapadnom Balkanu opasti na 3,4 procenata u 2025. i 2026, dok bi trebalo da Centralna Evropa zabeleži tek minimalno povećanje, i to na 2,7 odsto.  

 

 

Od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, posle Srbije, najvišu projekciju ekonomskog rasta ima Albanija - 3,2 odsto, dok najnižu ima Rumunija - 1,4 procenta. Rast drugih zemlja u okruženju bi mogao da iznosi: Hrvatska 3,1 odsto, Crna Gora tri odsto, Bosna i Hercegovina 2,7 odsto, Severna Makedonija 2,6 odsto i Bugarska 1,6 odsto.

I Međunarodni monetarni fond (MMF) u utorak je znatno snizio svoje prognoze globalnog rasta za ovu i narednu godinu. Njihova projekcija rasta globalne proizvodnje za ovu godinu smanjena je na 2,8 odsto. To je manje u odnosu na januarsku prognozu od 3,3 odsto i predstavljalo bi najsporiji rast bruto domaćeg proizvoda još od pandemije kovida 2020. godine. Takođe, to bi bila druga najgora brojka od 2009. Fond je smanjio i procenu za narednu godinu na tri odsto, što je pad od 0,3 procentna poena.

MMF je upozorio i da bi pokazatelji mogli dodatno da se pogoršaju zbog carina koje uvodi predsednik SAD Donald Trump, a koje izazivaju globalni trgovinski rat.

 

 

Njihove projekcije privrednog rasta za Srbiju u 2025. godini su smanjene sa 4,2 odsto na 3,5 odsto. "MMF je smanjio prognozu našeg privrednog rasta, što je posledica nasilja i blokada koje se dešavaju već mesecima unazad", rekao je ministar finansija Siniša Mali. Kako je dodao, dok javna potrošnja beleži rast, usporavaju investicije i spoljnotrgovinska razmena. On je naveo da je to "posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

I Ministarstvo finansija Srbije smanjilo je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal na tri odsto, sa četiri, koliko je prvobitno planirano. "Na osnovu raspoloživih podataka za januar i februar, privredna kretanja ukazuju na usporavanje rasta u odnosu na planiranu dinamiku. Slabiji rezultat pre svega je posledica pada industrijske proizvodnje od 0,7 odsto, kao i usporenog rasta realnog prometa na malo od 1,1 odsto", naveli su u saopštenju.

Depostiphotos

 

 

Porasla inflacija u 2025. godini

U izveštaju Svetske banke navodi se i da je privredni rast u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) ostao približno nepromenjen u 2024. na nivou od 3,6 odsto. Isključujući Rusku Federaciju, stopa ekonomske ekspanzije u ovoj regiji snižena je na 3,3 odsto sa 3,5 odsto zabeleženih godine 2023, prvenstveno usled usporavanja u Turskoj i smanjenja rasta u Ukrajini.

Centralna Azija će verovatno ove i naredne godine biti podregion sa najbržim rastom, iako se tokom 2025. i 2026 predviđa usporavanje rasta na 4,7 odsto, i to usled slabije ekspanzije sektora nafte u Kazahstanu, kao i smanjenja obima izvoza i normalizacije priliva doznaka.

 

 

Kako se navodi u izveštaju, zbog povećanja cena hrane i usluga inflacija je u regionu Evrope i Centralne Azije porasla na pet odsto u februaru 2025. u odnosu na 3,6 odsto, koliko je zabeleženo sredinom 2024. godine. "Inflacija cena usluga ostala je povišena zbog snažnog rasta troškova rada. Nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože njihovo dalje snižavanje", navodi se.

U posebnoj analizi te finansijske institucije navodi se, da bi države ovog regiona trebalo da više ulažu u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala.

Da bi zemlje ovog regiona koje trenutno ostvaruju srednji dohodak prešle u kategoriju visokog dohotka, njihove privrede moraju postati dinamičnije.

Prema rečima Ivajla Izvorskog, glavnog ekonomiste Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije, inovacije i eksperimentisanje u privredi su od presudnog su značaja za jačanje produktivnosti i  preduslovi za ostvarivanje i zadržavanje statusa visokog dohotka.

"Zemlje ove regije koje sada ostvaruju srednji dohodak mogu dostići visok nivo dohotka ako njihove firme budu rasle, uvodile inovacije i takmičile se na tržištu. Iako svaka zemlja mora da pronađe svoj sopstveni pristup za ponovno pokretanje rasta, podsticanje inovacija i omogućavanje preduzetničke  dinamike od presudnog su značaja", rekao je.

Svetska banka smatra i da bi umesto u sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), bilo potrebno ulagati u mlade i inovativne kompanije jer, kako navode, one stvaraju nova radna mesta. Napominje se i da je ulaganje u ljudski kapital presudno za privlačenje i zadržavanje radnika sa visokim nivoom veština i preduzetnika, kao i za stvaranje prilika za unapređenje veština kroz obuku.