MMF: Srbija će u Adria regionu imati najveći rast BDP-a, ali i inflacije

Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa za tekuću godinu predviđaju da će domaća privreda porasti za 3,9 odsto. Ova projekcija viša je i od one Ministarstva finansija, ali i od očekivanja koje trenutno imaju druge relevantne svetske institucije. Uz to, najviša je u poređenju sa MMF-ovim projekcijama za druge zemlje Adria regiona.

Revidiranu projekciju glavna finansijska institucija Ujedinjenih nacija iznela je nedavno, po završetku poslednje rivizije aktuelnog stendbaj aranžmana koji ima sa Srbijom, a sada ju je zvanično potvrdila u svojoj redovnoj publikaciji "World Economic Outlook". Podsetimo, u aprilskom izveštaju prognozirali su 3,5 odsto, što je takođe bilo povećanje u odnosu na projekciju iz oktobra prošle godine kada se za 2024. predviđao privredni rast od tri odsto.

Međutim, za 2025. očekivanja su smanjena sa 4,5 na 4,1 odsto rasta.

U regionu najniži rast ove godine očekuje se od Slovenije (1,5 odsto). Za 2025. smatraju da će rast u slučaju Srbije iznositi 4,1 odsto, što je takođe najviše među zemljama regiona. Slovenija je i ovde na kraju regionalne liste sa projektovanim privrednim rastom od 2,6 odsto. 

Na svetskom nivou, MMF najavljuje ekonomski rast od po 3,2 odsto i za ovu i za narednu godinu. Nakon što je svetska inflacija dostigla maksimum od 9,4 odsto u trećem kvartalu 2022, u MMF-u poručuju da će ona do kraja 2025. pasti na 3,5 odsto. To je, kako kažu, nešto niže od godišnjeg proseka tokom dve decenije koje su prethodile pandemiji.

 

Ako se ponovo osvrnemo na situaciju u regionu, rast potrošačkih cena ove godine bi najmanji trebalo da bude u Sloveniji (dva odsto), a u 2025. tu vrednost mogla bi da zabeleži Bosna i Hercegovina. S druge strane, najviša inflacije i ove i sledeće godine prema njihovim prognozama biće u Srbiji.

Ministarstvo finansija i Svetska banka za 2024. projektuju 3,8 odsto

Izveštaj MMF-a stiže nepunih nedelju dana nakon što je Svetska banka takođe ponovo podigla očekivanja od srpske privrede. Posle 3,5 odsto rasta koji se očekivao proletos, prošle sedmice su tu vrednost digli na 3,8 odsto. Kako je Bloomberg Adria već pisala, ovome su najviše doprineli sektori građevinarstva i usluga. 

Glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović objasnio je da su potrošnja i investicije bili glavni pokretači rasta u Srbiji u prvoj polovini 2024. "Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda, kao i silaznog trenda inflacije."

 

Šestović je naglasio da bi rast bio i veći da nije bilo nepovoljnih vremenskih prilika. "Ozbiljna suša, koja je ovog leta pogodila Srbiju, značajno se negativno odrazila na poljoprivredu. Očekujemo veći rast u 2025. jer je procena da ćemo imati bolju poljoprivrednu sezonu."

Kako je ranije za Bloomberg Adriju naveo viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije Nikola Ranković, direktan uticaj poljoprivrede na ukupan rast BDP-a u situaciji kada je rod poljoprivrednih kultura i zasada ocenjen kao dobar, iznosi oko jedan procentni poen.

Svetska banka inače procenjuje da bi sledeće godine BDP mogao da skoči za 4,2 odsto.

Podsetimo, ministar finansija Siniša Mali prilikom usvajanja rebalasna budžeta krajem prošlog meseca istakao je da, prema proceni ministarstva, projektovana stopa privrednog rasta za 2024. iznosi 3,8 odsto. To je više od prvobitne procene koja je bila 3,5 odsto. U apsolutnom iznosu to je 8.946,2 milijarde dinara, odnosno 76,3 milijardi evra.

Analitički tim BBA: Moguć rast za oko 3,5 odsto

Analitičari Bloomberg Adrije prošlog meseca su ocenili da region u ovoj godini čeka umereni ekonomski rast podržan snažnom domaćom potrošnjom, infrastrukturnim projektima čija je realizacija u toku i oporavkom spoljašnje tražnje. Isti faktori guraće ekonomski rast i u 2025.

"Fiskalne politike širom regiona ostaće ekspanzivne u 2024. godini, s naglaskom na javna ulaganja i socijalna davanja. Međutim, do 2025. očekuje se postepeni prelazak prema fiskalnoj konsolidaciji, posebno u Sloveniji i Hrvatskoj, jer će vlade nastojati da umanje budžetske deficite. Uprkos ekspanzivnom fiskalnom okruženju u 2024. godini, očekuje se da će budžetski deficiti ostati pod kontrolom", poručili su analitičari.

 

BDP Srbije bi trebalo da raste za oko 3,5 odsto, čemu solidan doprinos daje i potrošnja, dodali su. Oni očekuju da će se pokazati negativni učinci sušne letnje sezone na jesenje useve. "Po istoj stopi privreda Srbije bi trebalo da raste i u 2025. godini."

Povećanje proizvodnog potencijala vidi se, kako su istakli, u rastu uvoza kapitalnih dobara od oko 18 odsto na godišnjem nivou u prvoj polovini 2024, kao i u porastu novih investicionih kredita za 27 odsto godišnje u prvoj polovini 2023.

"Uzimajući sve navedeno u obzir i u skladu s boljom spoljnom potražnjom, očekujemo brži rast izvoza. Infrastrukturna ulaganja ostaće značajan stub rasta kako se projekat EXPO 2027 ubrzava", poručili su analitičari u septembarskom izveštaju.

(Dopunjeno video-intervjuom iz emisije Bloomberg Adria Connect.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar