Svetska banka poboljšala prognozu BDP-a na 3,5 odsto i najavila rebalans

Svetska banka je povećala prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na 3,5 odsto, rečeno je u četvrtak u Beogradu na predstavljanju "Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan". Razlog za to je pozitivan razvoj događaja u svim sektorima, kao i povećanje investicija, tako da smatraju da će ova godina imati nešto snažniji privredni rast, dok su projekcije za narednih nekoliko godina od 3,5 do četiri odsto. 

Da će sve relevantne institucije revidirati prognoze, nagovešteno je u poslednjem izveštaju MAT-a, kada je ocenjeno da je realni BDP Srbije u prva dva meseca 2024. međugodišnje uvećan za oko 5,7 odsto, tako da tekuća dinamika premašuje projektovanu stopu rasta BDP-a od 3,5 odsto na nivou cele godine. Industrijska proizvodnja je u februaru 2024. u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećana za 8,4 odsto.

Lazar Šestović, viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju, potvrdio je da je od početka godine uočljiv bolji set svih indikatora od industrijske proizvodnje, trgovine i slično, što pokazuje da je nivo ekonomske aktivnosti bio na višem nivou i nastavljen je oporavak koji je započet u poslednja dva kvartala 2023. godine.

"To je bio jedan od razloga zbog kojih smo povećali prognozu privrednog rasta za ovu godinu", rekao je Šestović.

Od druge polovine 2023. došlo je do rasta BDP-a, i to uglavnom zbog većih investicija, što je bitno da se naglasi, jer u prethodna četiri kvartala investicije su imale pad. 

Prema njegovim rečima, nivo investicija u poslednja dva kvartala prošle godine jeste povećan. Njihovo učešće je veće zbog privatnog sektora i to je, kako je istakao, pozitivna vest. Očekuju da se taj trend nastavi jer je moguće da će doći do daljeg smanjenja kamatnih stopa, što je preduslov za nove investicije.

"Bitno je reći da svi sektori rastu: poljoprivreda, industrija, usluge i zato je došlo do značajnijeg rasta u drugoj polovini godine", naglasio je Šestović.

Svetska banka je u oktobarskom izveštaju prognozirala da će ekonomski rast Srbije ubrzati sa dva odsto u 2023. na tri odsto u 2024. godini, kao i na 3,8 odsto u 2025. godini.

Bloomberg Adria

 

 

Takođe, nastavlja se smanjenje inflacije, ona usporava iz meseca u mesec, tako da se sredinom godine očekuje da se vrati u okvire koje cilja NBS, a do kraja godine će biti 3,7 odsto. Svetska banka ističe da je dobro što inflacija pada, ali je i dalje jedna od viših u regionu.

Budžet takođe ima bolje performanse nego što se mislilo, deficit je procenjen na 2,2 odsto BDP-a. Svetska banka smatra da su projekcije Ministarstva finansija realne oko deficita i da će se zadržati oko dva odsto.

"Sve zavisi od rebalansa budžeta koji se očekuje uskoro. Očekujemo i da se država u narednim godinama pridržava fiskalnih pravila i da deficit bude oko 1,5 odsto BDP-a, dok bi javni dug do kraja godine trebalo da padne na 50 ili 51 odsto", objasnio je Šestović.

Kada je reč o bilansu plaćanja, očekuje se malo povećanje deficita tekućih transakcija, ali i dalje će biti pokriven sa neto prilivom stranih direktnih investicija, tako da se ne očekuje znatno povećanje spoljnog duga.

Rebalans budžeta i set mera za novu vladu za dvostruko veći rast

Nicola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji smatra da bi Srbija mogla da udvostruči svoju stopu privrednog rasta i da zato SB priprema i za novu vladu set preporuka o ekonomskoj politici koje mogu tome da doprinesu.

"Uradili smo to i za prethodnu vladu, uradićemo to i sada. Jedna od poruka koju želimo da stavimo na sto jeste da je Srbija dobro postupala u smislu makroekonomskih performansi, ali ono što može da uradi jeste da poveća stopu rasta kako bi brže podigla životni standard, pre svega mladih", rekao je Pontara.

Prema njegovim rečima, postoje načini da se to uradi, a čak i da se udvostruči stopa rasta u Srbiji. Ključno je da se sprovedu strukturne reforme. "To je poruka koju želimo da prenesemo novom premijeru", naglasio je Pontara.

Lazar Šestović je dodao da se uskoro očekuje rebalans budžeta, jer može da dođe do izmena u resorima i planovima. "Takođe pitanje je kakvi su planovi za izvršenje javnih investicija. Pretpostavljamo da će se ubrzo pristupiti izradi novog budžeta", rekao je Šestović.

Depositphotos

 

Aprecijacija dinara izazov za srpski izvoz

Svetska banka izvoz i javna preduzeća označava kao potencijalne rizike za dalji rast. Za Srbiju je izvoz jedan od bitnijih generatora rasta i zaposlenosti.

"Stalno potenciramo sve što se dešava u okruženju, naročito u EU nama je jako bitno jer se preliva i prikazuje na našu ekonomiju. Činjenica je da dolazi do realne efektivne aprecijacije dinara i to jedan duži vremenski period. To poskupljuje naš izvoz i samim tim postajemo manje konkurentni i o tome treba voditi računa. Srbija ima dosta radno intenzivni izvoz i svaka mala aprecijacija dinara vodi ka smanjenju. Sva radno intenzivna industrija je osetljiva na promene kursa i može da se desi da će postati nekonkurentni u narednom periodu", rekao je Šestović.

Glavni ekonomista Svetske banke u Beogradu je podsetio da smo u prethodnih nekoliko godina imali šokove iz različitih javni preduzeća, tako da to može u narednom periodu da se pojavi kao značajni problem.

Zapadni Balkan u boljoj situaciji nego 2023.

Pontara je ocenio da je Zapadni Balkan u 2023. godini bio u boljoj situaciji nego što se očekivalo i da se očekuje da će u srednjem roku biti još boljih vesti za ceo region. Uprkos dobrom ekonomskom učinku, rast mora dodatno da se ubrza, a novi plan rasta EU i produbljivanje regionalnih integracija mogu da daju podsticaj reformama i agendi rasta u srednjem roku, naglasio je Pontara.

On je rekao da je privredni rast Zapadnog Balkana u 2023. iznosio 2,6 odsto i da se očekuje da ove godine region ostvari rast od 3,2 odsto, a u 2025. godini 3,5 odsto.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Richar Record je na predstavljanju izveštaja rekao da je stopa zapošljavanja u regionu u 2023. iznosila 48 odsto, što je jedan odsto više nego prethodne godine. Ipak i dalje je visoka nezaposlenost mladih, rekao je Record.

Kada je reč o inflaciji u zemljama Zapadnog Balkana, naveo je da je u 2023. nastavila da pada i da je iznosila u januaru 2023. godine 14,3 odsto, a da je završila na 5,1 odsto.

"Takođe, pored snažnog rasta i pada inflacije videli smo i smanjenje fiskalnog deficita koji je u proseku bio 1,5 odsto u 2023. godini, prosek i prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu", rekao je Record. Naglasio je da je rast BDP-a na Zapadnom Balkanu bio brži nego u EU i istakao da je važno da u regionu nastavimo da smanjujemo prepreke u trgovini. Record je naglasio da je Srbija iskoristila svoj dobar geografski položaj i privukla veliki broj stranih direktnih investicija, što se odrazilo i na privredni rast.